Aflatoksin KOJI IZAZIVA RAK ne nalazi se samo u mlijeku, već i u žitarici koja se naširoko koristi!Doktorka O OPASNIM MATERIJAMA KOJE JEDEMO SVAKI DAN

--- Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala ---

Dugotrajne suše, kiše, i visoke letnje temperature ove godine znatno su uticale na prinos useva širom Evrope, a međunarodno istraživanje o kvalitetu useva koje koristimo u svakodnevnoj ishrani pokazalo je da se koncentracija mikotoksina u koje spadaju i aflatoksini dovoljno visoka da se uključi crvena lampica!

Ovo istraživanje objavila je kompanija “Altek”, a ono je naišlo na zabrinutost širom kontinenta, jer ispitani uzorci pšenice i ječma u proseku sadrže 3,6 mikotoksina dok su dva ili više otkrivena u 97 odsto njih. Ovi usevi preko hrane završe u mleku koje koristimo, i stručnjaci su zbog toga na dodatnom oprezu.

Svi se u Srbiji sećaju zabrinutosti kada je pre više godina u kravljem mleku zabeležena veća koncentracija aflatoksina nego inače, pa ne iznenađuje što sve zanima šta će se dalje dešavati!

Dr Sunčica Kocić-Tanackov sa katedre za Inžinjerstvo konzervirane hrane Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu objansila nam je šta su to mikotoksini, kako dolazi do njihove pojave, kako konzumacija takvih proizvoda utiče na ljude, ali i koji su načini prevencije.

Klimatske promene krivac

– Do pojave mikotoksina u usevima može doći usled razvoja toksigenih vrsta plesni koje pod određenim uslovima (odgovarajuća vlažnost, temperatura, sadržaj vode, pH vrednost, i dr.) mogu biosintetisati i produkovati ova toksična jedinjenja.

Ona objašnjava da su klimatske promene jedan od razloga češće pojave mikotoksina.

Poslednjih godina usled globalnih klimatskih promena neki mikotoksini počeli su se češće pojavljivati u klimatskim područjima koja do sada za njih nisu bila karakteristična, kao što je slučaj sa aflatoksinima u kukuruzu i mleku u jugoistočnoj Evropi – ističe ona.

Izazivaju karcinom

– Mikotoksini se mogu uneti u organizam ljudi direktim putem konzumiranjem kontaminiranih namirnica biljnog porekla (žitarice, voće, povrće) i indirektnim putem unošenjem hrane životinjskog porekla koja je kontaminirana mikotoksinima preko hrane za ishranu životinja. Unošenjem mikotoksina u organizam ljudi i životinja nastaju oboljenja koja se nazivaju mikotoksikoze, a ispoljavaju se u zavisnosti od vrste toksina i ciljnog organa, hepatotoksičnim, nefrotoksičnim, neurotoksičnim, mutagenim, teratogenim, kancerogenim efektom – upozorava ona.

Prema njenim rečima, Međunarodna agencija za istraživanje karcinoma (IARC) je kategorisala određene mikotoksine prema ispoljavanju kancerogenog delovanja na organizam.

– Aflatoksini B1, B2, G1, G2, M1 svrstani su u 1A grupu kancerogenih jedinjenja koji dokazano dovode do razvoja karcinoma kod ljudi. Ohratoksin A, fumonizini i sterigmatocistin svrstani su u 2B grupu, kao jedinjenja koja mogu dovesti do razvoja karcinoma kod ljudi – navodi ona.

Postoje otporne žitarice

– Kontrola mikotoksina u hrani propisana je pravnim aktima Evropske unije, kao i našim pravnim aktima koji su najvećim delom usaglašeni sa propisima Evropske unije – kaže ona.

Da bi se sprečila ili smanjila kontaminacija žitarica mikotoksinima mogu se primenjivati metode prevencije rasta toksigenih vrsta plesni, ili metode eliminacije mikotoksina u slučaju kada je došlo do produkcije ovih toksičnih metabolita u žitaricama. Program prevencije započinje još u polju odabirom sorti koje su otporne na bolesti i primenom odgovarajućih agrotehničkih mera kao što su adekvatno đubrenje i obrada zemljišta, navodnjavanje, zaštita od korova, adekvatna primena insekticida i fungicida.

Žetvu žitarica potrebno je izvoditi u kontrolisanim uslovima, koji obuhvataju smanjenje oštećenja zrna i mogućnost promene vlažnosti zrna. Žitarice treba skladištiti u čistim i dezinfikovanim skladištima, u kontrolisanim uslovima vlažnosti, temperature i atmosfere, zaštićenim od insekata i ostalih štetočiina.

– Ukoliko i pored preventivnih mera ipak dođe do produkcije ovih toksičnih metabolita, mogu se primeniti metode eliminacije mikotoksina koje obuhvataju fizičke, hemijske i biološke postupke – kaže ona.

Objašnjava da se fizički postupci zasnivaju na odstranjivanju oštećenih zrna primenom separatora ili flotacijom gde se oštećena zrna izdvajaju na površini vode i odstranjuju.

Kada su upitanju hemijski postupci Kocić-Tanackov ističe da oni podrazumevaju ekstrakciju mikotoksina iz hrane primenom organskih rastvarača ili ulja.

– Ovako tretirana hrana može da sadrži ostatke rastvarača i da izgubi nutritivnu vrednost. Adsorbensi kao što su zeoliti i bentoniti pokazali su dobre efekte kada se primenjuju sa stočnom hranom, gde vezuju mikotoksine i sprečavaju njihovu resorpciju u digestivnom traktu životinja. Biološki postupci podrazumevaju primenu različitih mikroorganizama, kao što su na primer bakterije mlečne kiseline, kvasci, netoksigene plesni – kaže ona.

Ukazala je na to da se poslednjih godina razvijaju brojni matematički modeli koji mogu unapred da ukažu na probleme sa mikotoksinima i omoguće pravovremenu prevenciju rasta toksigenih plesni i sintezu mikotoksina u hrani.

Novija istraživanja ukazuju na moguću primenu genetičkog inženjerstva u cilju dobijanja otpornih sorti prema toksigenim vrstama plesni, kao i na primenu fizičkih metoda kao što su ultrazvuk, zračenje, pulsno električno polje, hladna plazma, uključujući i primenu prirodnih antimikrobnih jedinjenja (iz biljaka ili mikroorganizama), kao i nanočestica za uklanjanje mikotoksina iz hrane – zaključuje Kocić-Tanackov

Izvor:Blic

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
0 0 votes
Article Rating
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
error:
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker