Alarmantno zagađenje vazduha u Srbiji: U Novom Pazaru najkritičnije, duplo više PM čestica od najzagađenijeg grada EU

--- Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala ---

Evropska agencija za životnu sredinu objavila je novi izveštaj o kvalitetu vazduha u 344 grada u Evropskoj uniji. Po koncentraciji zagađujućih PM 2,5 čestica, osam gradova u Srbiji ima lošiji vazduh od najzagađenijeg grada u EU. Među njima se na listi ovog puta našao se i Novi Pazar, koji je prema ovom  izveštaju dva puta više zagađen od najzagađenijeg evropskog grada.

Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije u razgovoru za Euronews Srbija kaže da se ovaj problem nikako ne sme ignorisati, jer može imati nesagledive posledice.

“Rezultati vrednosta koncentracije PM čestica za prošlu godinu su 47 mikrograma po kubnom metru, a dozvoljeno je 25. Sa druge strane SZO preporučuje pet, a to dalje znači da je kvalitet vazuduha jako loš. Zbog toga, svi ćemo nadrljati, a posebno vi u Novom Pazaru ukoliko se nešto ne bude promenilo”, kaže Jovanović.

Sličnog mišljenja su i lekari, a jedan od njih je pulmolog Asim Leković koji kaže da su posledice udisanja zagađenog vazduha višestruke kao i da ostavljaju trajne posledice.

“Najčešće su bolesti respiratornog i kardiovaskularnog sistema i pojava raka pluća. Zbog toga je važno da udišemo čist vazduh i vest o zagađenju nije navina”, objašnjava Leković.

I biolzi objašnjavaju da nam sama priroda takođe nagoveštava da živimo u lošim uslovima.

“Jedan od pokazatelja da je kvalitet vazduha loš je i odustvo lišajeva. Oni su indikatori čistog vazduha. Sama činjenica da ih u našem gradu nema je poruka da nešto ne valja i da je zapravo vazduh u našem gradu zagađen duži niz godina”, kaže ona.

Sagovornici Euronews Srbija su saglasni da gust saobraćaj, različita goriva, ali i industrija  su glavni krivci za povećanu koncentraciju štetnih čestica u vazduhu.

Zbog velike zagađenosti vazduha Novi Pazar je nabavio i mernu stanicu za kvalitet vazduha koja meri prisustvo nekoliko različitih čestica među kojima su i najpopasnije PM 2.5 i PM 10. Prema rečima Ivan Milovanović iz Odeljenja za zastitu zivotne sredine Novog Pazara, tokom letnjeg perioda kvalitet vazduha u Novom Pazaru je prihvatljiviji.

“U zadnjih 30 dana, prema našim podacima, povećala se koncetracija prizemnog ozona koji kvalifikuju vazduh u našem gradu kao prihvatljiv”, kaže Milovanović.

Inače, dozvoljene granice PM 2,5 čestica u Evropi je 25 mikrograma po metru kubnom. Pored Novog Pazara, Valjevo, Užice, Niš, Smederevo, Kosjerić i Popovac imaju koncentracije iznad 28 mikrograma po metru kubnom, što je više od najzagađenijeg grada u EU.

Popović: Nisu samo ti gradovi zagađeni, već su oni pokazatelji da cela zemlja ima prezagađen vazduh

Mirko Popović programski direktor RERI kaže u razgovoru za Euronews Srbija da su neodgovornost, odsustvo primene zakona i korupicija ključni u tome što u našoj zemlji ima toliko gradova sa zagađenim vazduhom.

“Kada Evropska agencija za zaštitu životne sredine objavi podatke, normalno je da vršimo poređenja i naravno da su rezultati alarmantni. Mi inače govorimo o zagađenju koje je dugogodišnje, a Novi Pazar se našao na toj listi tek odnedavno i to ne zato što je ranije imao bolji kvalitet već zato što je dobio mernu stanicu za kontrolu kvaliteta vazduha. Ovi pokazatelji koji dokazuju da su gradovi zagađenji, govore nam zapravo da je vazduh u Srbiji prezagađen i to u celoj zemlji a ne samo u tim gradovima”, objašnjava Popović.

On dodaje da je u Zakon o zaštiti vazduha prepisana direktiva iz EU, kao i da su ti parametri o kvalitetu vazduha jednaki i za evropske zemlje i za Srbiju.

“Samo što ono što ne može da se poredi sa EU je stepen odgovornosti prema primeni propisa. Ono što ovaj izveštaj pokazuje da EU je uspela da doprinese da vazduh bude kvalitetniji nego ranije”, kaže on.

Popović objašnjava da Srbiji nije potreban veći broj mernih stanica, već da one rade besprekorno i da su dovoljne da pruže kompletnu sliku o tome kakv je vazduh u Srbiji.

“Upravo način na koji se prati kavalitet vazduha je takav da ne morate nužno da imate mernu stanicu svuda i koja će pokriti svako naselje ili svaki kutak Srbije. Ove merne stancie koje imamo su više nego dovoljna slika da je stanje alarmantno. Mi nismo u situaciji da se nešto mora preduzeti, to je trebalo pre 10 godina. Mislim da smo zakasnili. Pokazatelj koji prati povećanje PM čestica pokazuje i broj smrtnih ishoda u tim krajevima. Mi smo Zakon o zaštiti vazduha usvoji 2009. godine. Govorimo o periodu koji je duži od 10 godina. Još 2011. godine dobili smo stanice i šta mi sada posle deset godina čujemo, a to je da one ne rade zbog struje ili reagensa”, kaže.

Popović naglašava i da ne možemo izolvano da posmatramo kvalitet vazduha na nivou gradova, a i to da oni sami ovaj problem ne mogu da to reše.

“Ovde je potrebna jasna politička akcija i da se uspostavi sistem odgovornosti prema nepoštovanju pravila. Neostatak monitoringa o tome kakav vazduha dišemo je identično onome kada nam ne radi semafor na raskrsnici. Znamo koje su posledice toga”, rekao je Popović.

Upitan da prokomentariše činjenicu da nam zbog rata u Ukrajini preti kriza u vreme grejne sezone, Popović kaže da je ovo pitanje starije od aktuelnog rata i da je ono samo produbilo problem u kojem se nalazi gotovo ceo svet, pa i Srbija.

“Kriza i zavisnost od energenata nije novost, ona nije nastala 24. feburuara. To je jedan od motiva zbog čega je EU krenula da utiče na smanjenje zagađenja. Za mene su fosilna goriva, goriva prošlosti. Ljudi će koristii ogrev koji im je dostupan u finasijskom smislu. Veruje da bi država to treba da reši. Moguće je da ćemo imati povećanje zagađenja tokom zime”, rekao je Popović.

Šta su PM 2,5 čestice i zašto su štetne?

Čestice koje se mere da bi se ocenio kvalitet vazduha, tzv. suspendovane PM 10 i PM 2.5 čestice vrlo negativno utiču na zdravlje ljudi, jer zbog svoje veličine lako dospevaju u organizam. One mogu biti prirodnog ili antropogenog porekla. Antropogene čestice nastaju upravo zbog nekompletnog sagorevanja čvrstih goriva koja se koriste tokom grejne sezone u Srbiji.

Po poslednjoj analizi uticaja zagađenja na smrtnost u svetu, koju je Globalna alijansa za zagađenje i zdravlje uradila pre dve godine, u Srbiji godišnje na 100.000 stanovnika prevremeno umre 175 stanovnika zbog zagađenja.

Iza Srbije se nalazi Gruzija sa 140, Bugarska sa 137, Ukrajna sa 128 i Bosna i Hercegovina sa 125 smrti godišnje. Na Islandu je taj broj 37, a u Irskoj 41, navela je ranije za Euronews Srbija prim. dr Slavica Plavšić specijalista za plućne bolesti.

“Brojna istraživanja i dokazi pokazuju da su glavni zagađivači koji utiču na zdravlje, čvrste čestice poput PM 2.5 i PM 10. Izloženost zagađenju vazduha je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja stanovnika, od običnih iritacija kao što je kašalj, suzenje i svrab u očima, neprijatni mirisi, preko ozbiljnih bolesti pa do smrtnih ishoda”, ističe dr Plavšić.

Sitne čestice iz zagađenog vazduha dolaze do respiratornih bronhiola i prolaze kroz alveokapilarnu membranu u krvotok. Tu se talože i, kako doktorka kaže, oštećuju krvne sudove stvarajući mikro trombove.

“Zagađenost vazduha je posle pušenja najčešći uzrok pojave karcinoma pluća. Godišnje u Srbiji od ove bolesti oboli 6.500 osoba, a više od 4.600 izgubi život. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak”, navodi doktorka.

Plavšić podvlači da nošenje običnih hiruških maski štiti od udisanja krupnijih čestica, ali štetne efekte toksičnih gasova mogu da ublaže samo nano maske, koje su znatno skuplje i često ih nema u apotekama.

“Svakako je nemoguće zaštiti se u potpunosti jer se resorpcija štetnih materija vrši i preko kože”, zaključila je sagovornica.

Gde su greške?

Osnovni uzrok prekomernih koncentracija PM 2.5 i prema zvaničnim, odnosno nezvaničnim izveštajima su mala i kućna ložišta, uključujući i kotlartnice i male toplane snage manje od 50MW, koja samo u zimskom periodu, tokom grejne sezone doprinesu sa više od 65 odsto u ukupnim emisijama PM 2.5 na nivou cele godine, rekao je ranije za Euronews Srbija Dejan Lekić  član stručnog saveta NEA

“U zemljama EU se zakonodavstvo striktno primenjuje, odnosno pri pojavi prekomernog zagađenja, sankcionišu se zagađivači, donose se akcioni planovi koji se i sprovode, što kod nas nije slučaj. Naime ovi nivoi zagađenja se konstatuju već više od decenije”, kaže Lekić.

Prema izveštaju EEA, polovina država članica su ispunile sve svoje nacionalne obaveze za smanjenje emisija. Najčistiji vazduh jr u gradovima Švedske i Portugala. Umea u Švedskoj je izmerila najnižu vrednost sa 3,1 mikrogramom.

Iz NEA podsećaju da je Svetska zdravstvena organizacija u septembru 2021. donela novu preporuku o ciljanim vrednostima za srednje godišnje vrednosti koncentracija PM 2.5 i one su spuštene na 5 mikrograma po kubnom metru. Niže vrednosti od 5 mikrograma ima samo 11 evropskih gradova.

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
Subscribe
Obavijesti o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker