RUKAMA RAZVALIO VRATA, PUZAO NIZ STEPENICE Nepokretnom sportisti se usred noći zapalila kuća, da bi spasao sebe i dom prošao je NEVIĐENU DRAMU
Da nisam bio prekriven preko glave i da me bat koraka koji sam čuo u snu nije probudio, bez šanse da uopšte i shvatim šta se dešava, ugušio bih se i izgoreo u kući u kojoj sam bio sam.
{module Oglas 2019 – U članku 1}
Ovo su reči Užičanina Miloša Zarića, sprskog paraatletičara i svetskog šampiona koji je pre tri noći, zahvaljujući pukoj sreći, prisebnosti i snazi preživeo požar koji je izbio u njegovoj porodičnoj kući u podzlatiborskom selu Šljivovica.
Zarić priča za „Blic“ da je u ponedeljak sa majkom i babom bio u Šljivovici. Njih dve su se predveče vratile u Užice, a on je sam ostao da prespava u selu, u prizemnom delu objekta na majčevini.
– Upalio sam uljanu peć, legao da spavam i prekrio se ćebetom preko glave. U jednom trenutku usred noći učinilo mi se da neko hoda po kući i da mi se približava. To me je probudilo – priča Zarić.
{module Oglas 2019 – U članku 0}
Miloš nema drugog objašnjenja nego da je “kućom hodao sam Bog”. Kad se trgao iz sna nije mogao ništa da vidi. Dim koji se proširio iz podruma, gde je vatra, kako će se ispostaviti, izbila zbog neispravnih elektro instalacija, zaposeo je sobu u kojoj se nalazio.
– Ništa nisam video, niti sam u tim trenucima shvatio šta se dešava. Udahnuo sam dva puta i to me je ošamutilo. Nekako, poluonesvešćen, uspeo sam da se pridignem i uđem u kolica koja su se nalazila kraj kreveta. Samo u donjem vešu, bez obuće, telefona, krenuo sam da bežim kroz mrak – kaže šampion sveta i dvostruki prvak Evrope u bacanju koplja i kugle, nosilac brojnih odličja sa najvećih planetarnih takmičenja u para atletici, nadaleko jedini sportista koji je pod zastavom svoje zemlje nastupao i na letnjim i na zimskim paraolimpijskim igrama.
Uspeo je da otvori vrata koja iz sobe vode u predstoblje, došao do izlaznih vrata iz kuće, ali njih nije uspeo da otvori. Nemajući drugo rešenje, jer je sve više gubio svest, a i dalje ne razumejući šta se zbiva i šta ga je ošamutilo, pesnicom je udarao po vratima. Uspeo je da ih izvali iz štoka.
{module Oglas 2019 – U članku 2}
– Žureći da se što pre dokopam sigurnog bežeći niz stpepenice ispao sam iz kolica. Osetio sam jak bol u rukama i vratu. Ostavio sam kolica i puzeći nastavio niz stepenište. Tek kada sam sišao u dvorište shvatio sam da kuća gori, da se požar širi iz podruma – priseća se sportista iz Užica, srpski reprezentativac.
Blizu njegove kuće nema nijedna druga, tako da Miloševe pozive u pomoć u početku niko nije čuo. Bez odeće na sebi, telefona koji je ostao u kući, slomljen bolovima koje je zadobio prilikom pada niz stepnice, igde ikog ko bi mu pomogao, dopuzao je do česme u dvorštu. Kraj nje je našao crevo koje je navukao na slavinu i njime gasio požar.
Punih 45 minuta, sve dok njegove apele nije čuo ujak, sam se usred noći borio protiv vatre. Ujak je pozvao Miloševu majku, a ona vatrogasce koji su brzo stigli, ali nisu uspeli da spasu objekat. Kuća je potpuno izgorela.Kaže Miloš da je tek ujutru, dok je obilazio zgarište, shvatio da ga je ćebe kojim je prekrio i glavu spasilo gušenja. Korake „nekoga“ koje u poslednjem času „prošao“ sobom u kojoj je spavao, i koji su ga produbili, i dalje čuje.
– U užičkoj bolnici mi je ustanovljen prelom zgloba i dva prsta na levoj ruci. Povredio sam i vrat i desnu ruku. Kako je moglo biti – dobro se završilo. Povrede zbog kojih određeno vreme neću moći da se bavim sportom ću zalečiti, kuću ću obnoviti. Važno je da je glava ostala na ramenima – sumirao je umalo kobnu noć Miloš Zarić.
(Blic)