Sjenica – Eksplozija me je odbacila nekoliko metara / ”Ostao je bez šaka i nogu”

Branislav Kapetanović, nekadašnji deminer Vojske Srbije koji je radio na uklanjanju bombi i raketa tokom NATO agresije 1999. godine, u svetlu učestalih dojava o bombama u školama, bolnicama i drugim institucijama, podsetio je kako izgleda taj posao i kakvi su to problemi sa kojima se pripadnici ovih jedinica suočavaju.

Kapetanović je posao nastavio i posle rata, sve do 9. novembra 2000. godine, kada je doživeo i jedva preživeo ono od čega strahuje svaki deminer. Kapetanović je čistio aerodrom u Sjenici od neeksplodiranih bombi, a među njima i one najpodmuklije i najopasnije – kasetne bombe, takozvane „žute ubice“. Zadatak je bio izuzetno težak, jer je teren bio zarastao u visoku travu i žbunje. Dok je pretraživao rastinje, deminer je aktivirao jednog „žutog ubicu“.

Eksplozija ga je odbacila nekoliko metara. Preživeo je pravim čudom, a njegovo lečenje na VMA trajalo je nekoliko godina. Ostao je bez šaka i nogu.

„Ja sam radio u vojsci i tu se neke stvari razlikuju od policije, ali su neke stvari slične. U vojsci deminer postaje samo onaj ko to stvarno želi, ko na neki način voli taj posao. Neke stvari su iste i kod njih i kod nas“, objašnjava Branislav Kapetanović.

Oprema koju koriste demineri liči na srednjovekovni oklop. Cilj je da zaštiti deminera, bezbednost je na prvom mestu, dok praktičnost i udobnost i ne postoje.

“Ta oprema je teška 25 kilograma. Tu je specijalna kaciga sa debelim staklom koja treba da zaštiti lice u slučaju detonacije. Taj šlem je vrlo težak i nezgodan i posle nekog vremena vrat počinje da trne. Oklop je sastavljen od kevlara i keramikih ploča, koje treba da zaštite vitalne organe. Kretanje u takvoj opremi je izuzetno teško, jer nije moguće ispraviti udove”, objašnjava Kapetanović.

Ono što dodatno otežava posao pripadnika Kontradiverzione ekipe MUP Srbije, koji ovih dana ne staju je i temperatura.

“U tom odelu je toplo. Možete zamisliti kako se unutra čovek oseća kada je napolju 25-30 stepeni. Znoj curi na sve strane. Ne znam koliko kila čovek izgubi dok radi taj posao. Sigurno dosta. Deminer mora biti izuzetno psihički i fizički spreman. U pitanju nije samo fizički napor već i koncentracija, jer greške ne sme biti. Ljudi se brzo umaraju, a umoran čovek lakše napravi grešku. Kada neko oseti umor, mora da prestane sa radom i da se odmori, jer počinje da predstavlja opasnost i za sebe i za druge “, objašnjava Branislav Kapetanović.

O ljudima iz KD ekipe, koji su ovih dana stalno na terenu, može da kaže samo jedno.

“Svi, ali svi, treba da budemo zahvalni tim momcima koji rade taj posao. Mnogi ljudi ne znaju kakav je to napor, a oni moraju da rade koliko god treba dok i poslednja pretnja ne bude otklonjena, oni su heroji”, zaključuje Kapetanović.

Sa teškim i obimnim poslom susreću se i pripadnici MUP koji svakodnevno dobijaju dojave o bombama na najrazličitijim lokacijama u Beogradu ali i šire – školama, bolnicama, tržnim centrima, aerodromima, železničkim stanicama… Gotovo svakodnevno se vrše višesatni pregledi objekata, a pojedini „lažni bombaši“ koji upućuju ovakve dojave su privedeni.

Dojavio bombu u policijskoj stanici, pa uhapšen

Kragujevačka policija uhapsila je I.K. (22) iz Bajine Bašte, osumnjičenog da je u utorak telefonom prijavio da je u Policijskoj upravi u Kragujevcu postavljena bomba. Zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje panike i nereda, osumnjičenom je odreženo zadžavanje do 48 sati i on će uz krivičnu prijavu biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu.

(nova.rs)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
Subscribe
Obavijesti o
guest
2 Komentara
Najviše glasova
Najnoviji Najstariji
Inline Feedbacks
View all comments
Neko
Neko
1 mjesec ranije

Zao mi je sto se to desilo, no to treba da zahvali na prvom mestu zlocincu Slobi, Seselju i svima onim srbima, koji su ih, cak i posle genocida u Bosni podrzavali a podrzala ih je vecina, koliko znam preko 80% SPS, Jul i Radikali na izborima 1997. Sad malo im to, idu da kolju po Kosovu, pa odozdo povlace vojsku i stacioniraju je na Sandzak, izmedju ostalog u Sjenici, gde su kopali jame. U selima na Pesteru (muslimanskim) u svakoj napustenoj kuci, bilo je vojnika, koji su pili, urlali, cekali naredbu da nas pokolju. To nam je vise nji i kazalo (jedan iskren je kazao mom nastavniku – sta cekate, sto ne bezite, znate li sta vam se sprema ovde???). Krvolocni i bolesni. Zaista ima neki gen u ovoj naciji, koji ih tera na genocid. Ja sam bio djecak, kad se setim tih prijetnji tih cetnika…

Sofer
Sofer
Odgovor za  Neko
1 mjesec ranije

Odličan ti je komentar, kratko i jasno.
Bravo.

2
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker