„Što sam imao više novca, bio sam sve nesrećniji“: Sa suprugom i troje dece ostavio Nemačku i počeo sve ispočetka
Nakon 12 godina života i rada u Nemačkoj, Filip Krišto doneo je odluku koju mnogi iz Bosne i Hercegovine godinama odlažu – spakovao je stvari i sa suprugom i troje dece vratio se na porodičnu dedovinu.
Novi život započeli su u Zagoričanima, selu između Šujice i Livna. Umesto posla u gastronomiji i sigurnih primanja u Nemačkoj, Krišto se okrenuo stočarstvu. Danas ima 110 ovaca travničke pramenke, a plan mu je da nabavi još 250 grla.
Za njega, kaže, presudna nije bila zarada. Želeo je više slobode, vremena sa porodicom i mogućnost da mu deca odrastaju u prirodi.
Krišto je svoju priču ispričao u reportaži Glasa Hercegovine, a prema objavljenim informacijama porodica je u Nemačkoj živela u Minhenu.
„Što sam imao više novca, bio sam sve nesrećniji“, opisao je život koji je ostavio iza sebe.
Planirao krave, a završio sa ovcama
Krišto nije od početka nameravao da se bavi ovčarstvom. Njegova prva ideja bila je uzgoj junadi i držanje krava.
Planove su, međutim, promenili nerešeni imovinsko-pravni odnosi vezani za zemljište, pa se odlučio za ovce.
Prva grla kupio je krajem novembra na Rostovu kod Novog Travnika. Stado sada broji 110 ovaca travničke pramenke, ali je to, prema njegovim planovima, tek početak.
U toku je nabavka još 250 ovaca, čime bi broj grla premašio 350.
Na imanju zato gradi novi objekat površine oko 90 kvadratnih metara, a za zimu je već obezbedio oko 250 rolo-bala planinskog sena, prikupljenih sa približno 40 hektara zemlje u obližnjem selu Dobro.
Nabavio je i poljoprivrednu mehanizaciju, dok je prilikom kupovine balirke koristio podsticaj Grada Livna.
Da povratak nije ostao samo na porodičnom imanju potvrđuju i podaci Registra poslovnih subjekata u BiH, u kojem je u Zagoričanima registrovano preduzeće „RANČ FARGAS d.o.o. Livno“.
Vukovi i čagljevi jedan od najvećih problema
Život na planinskom području donosi i probleme kojih u Nemačkoj nije bilo.
Zbog vukova i čagljeva koji se spuštaju sa planine Krug, Krišto je oko prostora za stado postavio električne pastire u tri reda.
Ovce i imanje čuvaju tornjaci i kangali, a planira da nabavi i dva obučena hrvatska ovčara koji bi trebalo da mu olakšaju svakodnevni rad sa stadom.
Iako je pronašao mir koji je tražio, ne krije da stočarstvo zahteva svakodnevni rad, velika ulaganja i praktično stalno prisustvo na imanju.
Ne želi da zavisi samo od otkupne cene
Jedan od najvećih izazova vidi u plasmanu mesa.
Krišto smatra da uvoz obara cenu domaćim proizvođačima i da prodaja životinja na veliko po sadašnjim otkupnim cenama teško može da obezbedi zadovoljavajuću zaradu.
Zbog toga želi da proizvodnju zaokruži i da ide direktno do kupca. Njegov plan je da u budućnosti ponudi pripremljeno i pečeno meso, čime bi izbegao deo posrednika i pokušao da ostvari veću vrednost od onoga što proizvede na svom imanju.
Prema njegovoj računici, porodica koja želi stabilno da živi od ovčarstva trebalo bi da ima najmanje 300 rasplodnih ovaca, sopstvenu mehanizaciju, redovne podsticaje i najmanje dve osobe koje će svakodnevno raditi sa životinjama.
Krišto se tom broju sada približava. Ako realizuje nabavku još 250 grla, njegovo stado biće veće od 350 ovaca, a naredna faza biće završetak objekta i pokušaj da od uzgoja do prodaje napravi održiv porodični posao.
