I ovo je BiH: Dečak nije imao dovoljno novca za kartu, prodavačica i vozač nisu hteli da pomognu – tetka tvrdi da ih je molila preko telefona
Putovanje maloletnog dečaka iz Banjaluke prema Tuzli pretvorilo se u situaciju koja je izazvala brojne reakcije nakon što je njegova tetka i starateljka javno ispričala šta mu se, prema njenim rečima, dogodilo u Doboju.
Dečak je vozom stigao do Doboja, gde je trebalo da presedne na autobus za Tuzlu. Problem je nastao kada je saznao da karta košta 20 KM. Tetka tvrdi da je istu kartu ranije plaćao osam KM, zbog čega kod sebe nije imao dovoljno novca.
Sam na stanici i bez mogućnosti da nastavi put, dečak je pozvao tetku. Ona je pokušala da problem reši telefonom i ponudila da odmah uplati novac koji mu nedostaje.
Situacija se, međutim, nije rešila na taj način.
Nije mogao u autobus, pa otišao do benzinske pumpe
Prema priči njegove starateljke, pokušala je da razgovara sa zaposlenom na biletarnici i pronađe način da dečak dobije kartu. Kaže da razume ukoliko pravila nisu dozvoljavala izdavanje karte bez pune uplate, ali ju je pogodilo ono što je, kako tvrdi, usledilo.
Navela je da je dečaku sugerisano da pokuša da od ljudi na stanici zatraži novac koji mu nedostaje.
Ni pokušaj da nastavi put autobusom bez kupljene karte, prema njenim rečima, nije uspeo.
Dečak se potom udaljio sa stanice i otišao do obližnje benzinske pumpe, odakle je ponovo kontaktirao tetku. Tada su saznali da više nema odgovarajućeg autobusa kojim bi tog dana stigao do Tuzle.
Kada se pročulo šta se dogodilo, počele su da stižu ponude
Priča je ubrzo dobila sasvim drugačiji tok.
Nakon što se saznalo za situaciju, javile su se žene koje dečaka nisu poznavale i ponudile konkretnu pomoć – od kupovine karte do mogućnosti da ga prime kod sebe kako ne bi ostao sam.
Tetka im se javno zahvalila, ističući da su bile spremne da pomognu detetu koje nikada ranije nisu srele.
Za nju problem nije samo nekoliko maraka koliko je dečaku nedostajalo. Njena poruka odnosila se prvenstveno na pitanje kako reagovati kada se maloletnik nađe sam u nepoznatom gradu i ne može da nastavi put.
Podsetila je da se ne može očekivati da se svako dete u takvoj situaciji jednostavno „snađe“, posebno kada pored sebe nema roditelja ili drugu odraslu osobu.
„Danas je to bio moj dečak. Sutra to može biti nečije drugo dete“, poručila je.
Za sada nema javno dostupnog zvaničnog odgovora autobuske stanice niti prevoznika o ovom slučaju, zbog čega navodi o tome šta se dešavalo na stanici predstavljaju verziju događaja koju je iznela dečakova tetka i starateljka.
