Dobila sam trojke u 46. godini posle 10 vantelesnih oplodnji, ovo je moj život

--- Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala ---

Draga, Danilo i Bogdana – tako se zovu fantastične trojke koje je 19. januara rodila još fantastičnija majka Rada Karanac Lazović (46) iz Čačka u svojoj petoj deceniji života, posle deset neuspelih vantelesnih oplodnji.

Cela Srbija je pozdravila ovu hrabru ženu i njenog životnog saputnika Milana (49) koji su sa nama podelili kako je izgledala njihova šestogodišnja borba, koliko puta su pokleknuli i mislili da su došli do samog kraja, a onda ustali i ponovo krenuli iz početka.

Sada, kada su im bebe stigle kući posle skoro dva meseca provedenih na beogradskom Institutu za majku i dete, Rada i Milan kažu za Nova.rs da i trostruki plač, trostruko menjanje pelena, konstantno izmlazanje mleka kako bi bilo dovoljno za sve, i te kako ima smisla jer smisao života je upravo u tome – u deci.

Rada Lazović Foto:Privatna arhiva

Kada smo pozvali Radu, očekivali smo umoran, iscrpljen i tih glas s druge strane žice. Na naše iznenađenje, čuli smo uzbuđenu majku koja samo što je uspavala svoje bebe, pa je uspela da „dobije“ petnaest minuta slobodnog vremena.

„Sve je u dobroj organizaciji. Ja sam odlično, nikad bolje, a posebno sada kada smo svi na okupu. Naravno da nije lako, teško je sa jednom bebom, a kamoli sa njih troje. Ali, šta je umor i nespavanje naspram njihovih plavih okica? Ništa. Za te oči smo se borili, za te poglede koji nas traže, a posebno svog tatu kada im, posle provedenog dana na poslu, dođe i sa vrata poviče ‘A gde su moja deca?’, a oni odreaguju, pa se okreću, traže ga. To je bogatstvo, to je radost. Sve ostalo su sitnice“, kaže nam Rada odmah na početku razgovora.

Dok su bebe bile u Beogradu, Rada se polako oporavljala od carskog reza. Napunila je baterije i zajedno sa suprugom pripremila sve za dolazak svoje dece. A kada su napokon stigli, počelo je pravo uživanje.

Rada Lazović Foto:Privatna arhiva

„U početku nam je trebalo vremena da se uklopimo, ali s obzirom da je tata non-stop bio sa nama, tek je u ponedeljak počeo da radi, jako brzo smo se snašli i ušli smo u štos. Pritom, on je već ostvaren kao roditelj, ima odraslu ćerku iz prvog braka, tako da mu trojke sada dođu kao pravo osveženje“.

Priznaje da je pomalo bila iznenađena Milanovom posvećenošću bebama, ali samo zato što je danas retkost videti muškarca kom baš ništa nije teško, pa ni da promeni pelenu ne jednoj bebi, nego svim troma i to nekoliko puta u toku dana.

„Nisam nikada sumnjala u Milana, ali je nekako teško zamisliti muškarca u takvoj ulozi. Naš tata radi apsolutno sve oko beba, stalno je sa njima i vreme koje zajedno  provode je potpuno fantastično i ispunjeno. Peva im razne pesmice, pa se često zapitam šta se sve krije u tom čoveku. A bebe, iako imaju samo dva ipo meseca, pritom su rođene pre vremena, reaguju na njegov glas i to je ono što me oduševljava. Jedino ne može da ih hrani pošto ih dojim. Eto, tu uslugu ne može da im pruži“, kroz smeh kaže Rada.

Za sada, njih dvoje se sami brinu o bebama, a s vremena na vreme u pomoć im pritekne njena sestra koja živi blizu njih.

Najteže je kada treba da idu u Beograd na kontrolu ili kada se spremaju za šetnju jer – koga prvo spremiti za izlazak napolje, a da ostali budu mirni.

„Definitivno je to najteže jer dok obučem jednu bebu, pa drugu, treća se već unervozila, pa i prvoj nije svejedno jer joj je već toplo, ali to je tako. Beba kao beba, počne da plače, pa je onda smiruj. Svi me pitaju kako kada plaču svi troje uglas. Lepo, uzmem onu za koju znam da ne može da čeka, koja mora da ručka čim se probudi ili koju moram odmah da presvučem jer ne može da trpi mokro. Dakle, već smo ih upoznali, naučili njihove potrebe i sada je sve stvar dobre organizacije“.

Ipak, baš tada im je potreban „još jedan par ruku“.

„Nemoguća misija je da odemo sami sa bebama u Beograd. Uvek mora neko da ide sa nama, prvo što ne postoji parking ispred bolnice, pa ne mogu sama da iznesem tri bebe, dok Milan traži gde će da parkira auto. Isto je i kada idemo u šetnju, ne mogu sama da raspakujem kolica pošto su glomazna, pa dok ubacim jednu bebu, pa drugu, pa treću…“

Iako je postala mama u petoj deceniji života, Rada kaže da joj ništa nije teško jer šta drugo i ima da radi, s obzirom da je na svim ostalim poljima u potpunosti ispunjena.

„Uopšte ne razmišljam o drugim stvarima jer druge stvari su za mene završene. Na ovo sam čekala toliko godina i zbog čega sada da se žalim? Zahvalna sam što smo bili istrajni u našoj borbi i što sam dočekala da budem mama“.

Bebe su, za sada, videle samo bake, deke i kumovi, dok će Radini i Milanovi prijatelji još malo sačekati.

„Naši prijatelji su jako obazrivi i hvala im na tome, znaju da bebe imaju onih pravih dvadeset dana, a još uvek vladaju virusi i prehlade. Ni mi ne žurimo, a ni oni ne insistiraju, tako da nam je drago zbog toga, ali već pravimo raspored kako ne bi bila gužva“.

Osim njene sestre koja im s vremena na vreme svrati i pomogne, Rada ima veliku pomoć i od baka koje njoj i Milanu pripreme ručak, pa makar o hrani ne moraju da misle.

„Bake su nam tu za hranu kada nam je potrebno, pošto svi koji imaju malu decu znaju koliko znači kada imate spreman ručak i ne morate o tome da razmišljate. Nemam vremena za kuvanje s obzirom da, pored brige o bebama, dosta vremena provedem u izmlazanju mleka, ali ne želim da odustanem od toga. Jako sam ponosna što sam uspela da sačuvam svoje mleko jer bebama će to mnogo značiti. Često se i našalimo kako nas deca štede, pa ne trošimo pare na adaptirano mleko koje je jako skupo. Tek smo pre neki dan uveli i tu formulu jer ipak moje mleko nije dovoljno za sve troje“.

Dakle, sve je stvar u organizaciji – logističkoj i tehničkoj, naglašava Rada. Ipak, sada kada se tata vratio na posao, Rada kaže da je šteta što i on nije mogao da otvori porodiljsko odsustvo.

„Šteta je što samo jedan roditelj ima to pravo jer ko ima dvoje i više dece, zaista je potrebna dupla pomoć. Nažalost, u Srbiji očevi retko uzimaju porodiljsko odsustvo radi nege deteta i to je tako tužno, ali evo, nama bi takva vrsta pomoći od države i te kako dobrodošla. Sve u svemu, Milan i ja smo se sjajno organizovali, ali videćemo kasnije, kako vreme bude prolazilo i bebe budu bile zahtevnije. Za sada, one samo spavaju i ručkaju. Naravno, ima i perioda kada plaču, a beba kao beba, hoće sve i odmah, bez kompromisa i tada je zapravo napeto, ali to brzo prođe. Spavaju fantastično noću, bude se na tri sata, ručkaju, pa nastave da spavaju. Što se tiče dodatnih aktivnosti, još je rano, tek počinju da se interesuju i da gledaju oko sebe“.

Još je rano da kažu na koga liče  Draga, Danilo i Bogdana, ali Rada tvrdi da je jedno sigurno, a to je da svi troje imaju plave oči na tatu.

„Sve tri bebe imaju plave oči na supruga, to jedino mogu da kažem, mada videćmo kako bude prolazilo vreme, bebe se menjaju. Milan se interno šali kako beba koja se prva probudi, pa odmah traži da jede, liči na mene“.

Za kraj razgovora, Rada priznaje da je, pored toga što se ostvarila kao majka, ponosna na sebe i zbog činjenice da je mnogim ženama koje su u sličnoj situaciji, inspiracija.

„Nakon što smo podelili našu priču, javile su mi se žene koje sam podstakla da nastave dalje u svojoj borbi iako su bile rešene da odustanu posle neuspeha. Drago mi je kada čujem tako nešto, puno mi je srce zbog toga jer znam kako je tim ženama, odmah se setim kako je bilo meni nakon prvog, pa drugog, pa trećeg, a da ne pričam o daljim neuspelim pokušajima. Međutim, nema nazad, samo napred i biće sve dobro“, poručuje Rada.

Pogledajte video

(nova.rs)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
Subscribe
Obavijesti o
guest

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker