PRIJETI LI EVROPI NESTAŠICA HRANE / U Njemačkoj je ulje već pet eura, brašna na policama često nema, upozorenja stižu sa sve više strana, a jedno je teško izbjeći

Rat u Ukrajini utiče na zalihe hrane širom sveta. Veliki deo svetske proizvodnje žitarica dolazi iz te regije. Kakvi su sada problemi sa snabdevanjem – i da li bi to moglo uticati na EU?

Domaćinstva širom sveta osećaju posledice rata u Ukrajini. Osnovne namirnice sa pšenicom, kukuruzom ili jestivim uljem znatno su poskupile.

Na kraju krajeva, crnomorski region je, da tako kažemo, žitnica zemaljske kugle- 29 odsto svetskog izvoza pšenice dolazi iz Rusije i Ukrajine, 19 odsto kukuruza i čak 78 odsto svetskog izvoza suncokretovog ulja. Rat je poremetio proizvodnju hrane i takođe izaziva inflaciju. Rusija je zabranila izvoz žitarica, a u Ukrajini je potpuno nejasno da li će ove godine uopšte biti žetve, piše DW.

Nemačka već trpi ozbiljne posledice. Raste kupovina suncokretovog ulja i brašna te u mnoge poice s njima i prazne. Cena suncokretovog ulja, koja je pre rata bila manja od 1,50 evra po litru, trostruko je viša i trenutno je oko pet evra.

Pojedini supermarketi ograničili su prodaju suncokretovog ulja i brašna kako bi izbeegli stvaranje zaliha među građanima.

Godišnja stopa inflacije u martu u Nemačkoj je iznosila 7,3 posto, što je najviše od 1981. godine, objavila je ranije Nemačka savezna kancelarija za statistiku (Destatis).

Organizacija UN-a za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorila je da će cene hrane u martu 2022. širom sveta dostići najviši nivo svih vremena. Unutar Evropske unije cene hrane, alkohola i duvana su u januaru porasle za 3,5 odsto, a u februaru za još 4,1 odsto.

“Važno je shvatiti da su oni koji su zaista najteže pogođeni u siromašnim zemljama. U zemljama koje zaista zavise od uvoza iz Ukrajine, kao što su Bliski istok i Sjeverna Afrika”, kaže Ariel Brunner, stručnjak za poljoprivredu iz organizacije za zaštitu prirode BirdLife, odeo za Evropu i Centralnu Azija. “U Evropi je, s druge strane, glavni problem visoka inflacija. Cene će rasti, ali to se tiče samo bliske budućnosti.”

EU trguje sa Rusijom i Ukrajinom

EU je bila ključni partner za Rusiju i Ukrajinu kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi. 3,7 odsto izvoza EU i 1,4 odsto uvoza poljoprivrednih proizvoda u EU dolazi iz trgovine sa Rusijom. Dok je EU izvozila soju, kakao, uljanu repicu i med, iz Rusije je dolazilo seme uljane repice, pšenica, stočna hrana i đubrivo. Ukrajina je čak bila odgovorna za 36 odsto uvoza žitarica u Evropsku uniju. EU je 2021. u Ukrajinu izvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od tri milijarde evra.

Uprkos ovim brojkama, Evropska komisija pretpostavlja da EU može ublažiti gubitak trgovinskih partnera. U saopštenju iz Brisela se navodi da se “EU najvećim delom sama snabdeva hranom i pri tome proizvodi i više poljoprivrednih proizvoda nego što joj je potrebno. Zato evropsko unutrašnje tržište može da apsorbuje šokove.” Komisija je početkom aprila objavila paket mera koji je takođe namenjen podršci poljoprivrednicima u EU u povećanju proizvodnje pšenice, kukuruza i uljane repice.

“EU ima izvozni višak poljoprivrednih proizvoda,” kaže za DW Sommer Ackerman, mladi farmer i klimatski aktivist iz Finske. „Ipak, Putinov agresorski rat vodi ka inflaciji, kako kod cene energenata tako i goriva. To također utiče na proizvodnju i izvoz poljoprivrednih proizvoda.“

Znak upozorenja za poljoprivrednike?

Mnogo toga što je potrebno za poljoprivredu postaje skuplje. Cene đubriva vrtoglavo rastu. Poljoprivrednici širom Evrope su oprezni. Neki već demonstriraju u Francuskoj i Grčkoj, tražeći podršku EU za kupovinu đubriva. Komisija je obećala da će izdvojiti veće subvencije kako bi se ublažile povećane cene gnojiva i goriva.

Za Ariela Brunnera iz BirdLifea je jasno da je rat također razotkrio fundamentalne probleme u trenutnom sistemu poljoprivrede. “Veliko oslanjanje na fosilna goriva očigledno predstavlja problem. Tek sada neki poljoprivrednici shvataju da bi se trebala izbegavati veštačka azotna đubriva i više praktikovati organska poljoprivreda”, kaže Brunner.

“Problem je i to što se mnogi poljoprivrednici sve više fokusiraju na jedan proizvod, umesto da uzgajaju više različitih. Naš sistem je steran u ćošak i poljoprivrednici su najranjivija kategorija u tom sistemu. Oni ispaštaju zbog geopolitičkih potresa poput rata ili, naravno klimatskih promjena, koje su najveća stvarna pretnja proizvodnji hrane.”

Pripremljeni za krize

Kako sigurnost hrane u samoj EU nije ugrožena, Unija se sada bavi rešavanjem nestašice hrane izvan svojih granica. Janez Lenarčić, poverenik EU za humanitarnu pomoć i zaštitu od kriza, strahuje da će visoke cene hrane pogoditi one koji je ionako imaju malo. “Ruska invazija na Ukrajinu povećava pritisak na prehrambene sisteme i dovodi milione ljudi širom sveta u opasnost od gladi. Hitno je potrebna nešto uraditi.”

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
Subscribe
Obavijesti o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex
()
x

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker