Novi Pazar ima vulkan, koji samo što ne eruptira

Davnih devedesetih godina novopazarska sanitarna deponija “Golo brdo” ljudima je predstavljena kao najsavremenija tog tipa u Srbiji.

Međutim, ubrzo nakon što je počela sa radom usledili su problemi sa odlaganjem otpada, širenjem neprijatnih mirisa i učestalim požarima zbog nagomilanog smeća.

O zatvaranju “Golog brda” priča se godinama , ali je deponija koja zagađuje prelepu prirodu i dalje tu.

Osim što predstavlja opasnost po životnu sredinu, posebno po obližnju reku Jošanicu i podzemne vode, lokacija deponije u brdima ne čini je lako pristupačnom. Smeće se ovde pali samo od sebe zbog hemijskih reakcija otpada.

Ti požari tinjaju već dve decenije, opasan dim koji nastaje stiže i do Novog Pazara, dok je je najteže meštanima obližnjih desetak sela, a najviše selima Čašić Dolad, Nadumice, Crkvine, Raduhovce, Kruševo i Kožlje kojima je deponije izgrađena “na pragu”.

Proglašena vanredna situacija

Najnoviji problem sa ovom deponijom zadesio je Novopazarce početkom avgusta, kada je otpad ponovo goreo. Zbog otrovnog dima koji se nadvio nad okolnim seoskim naseljima Gradski štab za vanredne situacije proglasio je vanrednu situaciju dok se situacija ne sanira.

Kako su tada istakli nadležni, iako je požar ugašen, radi predostrožnosti dopremana je zemlja kojom se užareno tlo zatrpavalo kako ne bi došlo do ponovnog paljenja.

– Vatra tinja, pa se razbukta, pa se smanji. Na deponiji su svakodnevno cisterne sa vodom, kojom odvajamo deponiju od šume. Veliki problem prilikom gašenja bio je snažan vetar, koji dodatno razbukti požar. Mi smo mogli da intervenišemo na deonicama gde je požar tek kad se vetar malo smiri – rekao je tada Faruk Suljević, direktor JKP “Gradska čistoća”.

On je ukazao na to da su razlozi učestalih požara na ovoj deponiji visoke letnje temperature, kao i metan, koji se iz donjih delova deponije probija do vrha.

Zabrinuti meštani tvrde da otpad koji se tu deponuje gori decenijama, tačnije od početka rada deponije, ističući da je problem eskalirao poslednjih godina od kada su požari konstantni. Kažu i da su posledice ekološkog zagađenja počeli da osećaju i na svojoj koži. Zemlja na kojoj uzgajaju letinu im je zatrovana, stalno se oseća smrad, a više ljudi je obolelo je od kancera.

Obrušavanje smeća

Opasnost od ove deponije nije samo ekološka, već i neposredna od obrušavanja nagomilanog smeća. Tako se 2018. godine smeće obrušilo na bageriste koji su radili na gašenju požara i sanaciji deponije.

– Prilikom ravnjanja deponije bagerom došlo je do obrušavanja ogromne količine smeća koja je mašinu nosila gotovo stotinak metara. Vozač bagera, radnik firme koju smo nedavno angažovali za saniranje deponije, nije uspeo da iskoči – saopšteno je iz JKP “Čistoća”.

Plan sanacije novopazarske “ekološke bombe”

Za ovu “ekološku bombu iznad grada”, kako lmeštani Novog Pazara nazivaju ovu deponiju, više od decenije traži se rešenje. S obzirom na to da je u pitanju sanitarna deponija, kao mogućnost provlači se i rekultivacija. To bi podrazumevalo izmeštanje smeća iz jedne u drugu kasetu, zatrpavanje zemljom, ozelenjavanje te površine, odnosno vraćanje u stanje pre izgradnje deponije.

Kako kažu iz JKP “Gradska čistoća” koja upravlja ovom deponijom, prioritet nadležnih je zatvaranje postojeće i izgradnja nove deponije.

– Deponija “Golo brdo” trebalo bi da bude kompletno zatvorena, i to je u planu Ministarstva zaštite životne sredine. Obišli smo tu deponiju, ne izgleda pristojno, neophodna je što brža sanacija i rekultivacija. Ministarstvo za zaštitu životne sredine prebacilo je finansijska sredstva za projekt regionalni deponije za Novi Pazar, Tutin i Rašku – istakla je Irena Vujović ministarka za zaštitu životne sredine 2021. godine.

Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac rekao je da je prvi zadatak lokalne samouprave revizija postojećeg projekta sanacije iz 2012. godine i početak projekta sanacije deponije, čija je vrednost procenjena na 6,5 miliona evra.

– Uz pomoć Ministarstva krenućemo u taj proces faznog saniranja. Osim toga, zajedno sa Raškom i Tutinom se planira otvaranje nove deponije, koja bi bila prava sanitarna deponija. Ministarstvo je već obezbedilo novac za projekat – istakao je Biševac.

Novi regionalni centar u Raški

Na osnovu strateškog planiranja upravljanja otpadom u Srbiji, sanacija postojećih deponija biće sistemski rešavana uspostavljanjem regionalnog centra za upravljanje otpadom, koji će obuhvatiti Novi Pazar, Tutin i Rašku.

Bivši ministar zaštite životne sredine Goran Trivan najavio je još 2018. godine izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom iz opština Raška, Tutin i Novi Pazar.

– Upravljanje otpadom, kroz izgradnju regionalnog centra i uspostavljanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, vidimo kao naročito značajna ekološka pitanja za život građana u ovom delu Srbije, i Ministarstvo će, kroz stručnu i tehničku pomoć, doprineti da se ona u narednom periodu uspešno rešavaju – kazao je svojevremeno Trivan.

Ove godine Novi Pazar, Tutin i Raška potpisali su Memorandum o međuopštinskoj saradnji povodom osnivanja Regionalnog centra za upravljanje otpadom, koji bi već 2024. godine mogao da počne sa radom.

Regionalni centar za upravljanje otpadom bi bio zasebno regionalno privredno društvo, na 20 hektara, sa deponijom po evropskim standardima, sektorima za reciklažni materijal i kompostiranje otpada, a ceo proces realizovao bi se u partnerstvu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

(Blic)