Istraživanje u Srbiji: Ne vole Bajdena i Mila Đukanovića, hoće i Zapad i Rusiju, a ova TRI PROBLEMA im zagorčavaju život

Od svih zemalja na Zapadnom Balkanu, građani Srbije su najubeđeniji da njihova zemlja ide u dobrom pravcu. Tako se Srbija, još jednom, izdvojila iz regiona, koji sa druge strane ne gleda blagonaklono na svoja buduća kretanja, naprotiv.

To mišljenje preovladava kod 57 odsto ispitanika ove godine, dok ih je dve godine ranije isto to smatralo 53 odsto.

Sa druge strane, susedi ne dele takvo mišljenje, jer u BiH čak 85 odsto njih smatra da je pravac kojim ide njihova zemlja pogrešan, u Severnoj Makedoniji to smatra 75 odsto građana, na Kosovu 55 i u Crnoj Gori 45 odsto građana.

Ovo, između ostalog, pokazuju podaci istraživanja Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), koje je sprovedeno u pet zemalja Zapadnog Balkana.

Optimizam, međutim, ne vlada kada su u pitanju mladi ljudi i njihova budućnost i perspektiva u pitanju, jer su procenti zabrinjavajući. Kada je reč o Srbiji, 45 odsto njih smatra da je imaju, ali 47 odsto misli potpuno suprotno. Ipak, i tu je poboljšanje u odnosu na 2020. godinu, kada je dobru budućnost za mlade videlo samo 34 odsto, a da je nemaju smatralo 54 odsto.

Tri ključna problema

Kada je reč o problemima sa kojima se suočavaju, u svim zemljama ispitanici su odgovorili potpuno isto, i kao tri glavna problema izdvojili ekonomiju i nezaposlenost, visoke troškove života i korupciju.

Za građane Srbije na prvom mestu su troškovi života (30 odsto), zatim nezaposlenost (11 odsto) i korupcija (10 odsto).

Sve ovo što su građani prepoznali kao glavne probleme, ujedno su i stvari koje bi prema njihovom mišljenju trebalo da budu prioriteti rada aktuelnih vlada.

Srbiji treba stabilnost

Na pitanje šta je u ovom trenutku Srbiji najviše potrebno, čak 58 odsto građana odgovara da su to stabilnost i kontinuitet, dok 36 odsto misli da su potrebne promene.

Pre dve godine, 56 odsto je smatralo da je to stabilnost, a 40 odsto promene.

Kada je reč o medijima, i da li su oni nezavisni, u 2022. godini u Srbiji 31 odsto ispitanika smatra da su vrlo slobodni, koliko ih kaže i da su delimično slobodni. Da delimično nisu slobodni smatra njih 21 odsto, a 15 odsto da uopšte nisu.

Hoće demokratiju

Upitani koliko su (ne)zadovoljni načinom na koji se razvija demokratija u zemlji, u Srbiji je 18 odsto veoma zadovoljno. Najveći procenat, 43 osto je delimično zadovoljno, dok je 14 odsto veoma nezadovoljno.

Upitani kako bi opisali opisali trenutni status nacionalne sigurnosti, ispitanici iz Srbije odgovaraju da su sada zadovoljniji nego pre dve godine, a zadovoljniji su i slobodnom izražavanja.

Gotovo isto se kotira zadovoljstvo ljudskim pravima sada i 2020., demokratija je sada vidiljivija nego ranije, medijske slobode su veće, a i zadovoljniji su ekonomijom.

Građani Srbije veruju da je demokratija najbolje uređenje (57 odsto), da nije i da bi u obzir došlo neko drugo smatra 19 odsto, a da nije najbolje misli 13 odsto ispitanika.

Međutim, samo 20 odsto smatra da je Srbija danas prava demokratska država, 26 da je delimična demokratija, 34 odsto ima nedostataka i 16 odsto da to uopšte nije.

Političari kojima Srbi veruju

Upitani kom političaru najviše veruju, ispitanici iz Srbije na prvo mesto stavljaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i to smatra 38 odsto njih. Na tom spisku, u prvih pet su i Ivica Dačić, Ana Brnabić, Dragan Đilas i Marinika Tepić.

Sa druge strane, čak 40 odsto njih odgovara da ne verije nikome.

Kada su u pitanju institucije, najviše se veruje vojsci (43 odsto), zatim predsedniku države (37), crkvi (36), policiji (25) i instituciji premijera (23 odsto).

Podrška Rusiji, protivnici NATO

I ovo istraživanje, kao i sva ranija, pokazuju ono što se već zna – potpuno nepoznavanje sa kim i u kojoj meri Srbija najviše ekonomski sarađuje.

Tako, na pitanje ko su najveći donatori Srbije, čak 30 odsto smatra da je to Kina, zatim Rusija (24 odsto), a slede je EU (21), Nemačka (3) i SAD (2).

To i ne čudi s obzirom da je Rusija, prema mišljenju građana Srbije, najprihvatljivija i najnaklonjenija država (58 odsto), zatim je to Kina (48), a slede ih Severna Makedonija, BiH, Kosovo, Nemačka, Crna Gora, Turska…

Među onima koje su im najmanje prihvatljive su Albanija, SAD, Hrvatska, Crna Gora i Nemačka.

Odakle stižu pretnje

Kao najveću političku pretnju po zemlju i pre dve godine i sada Srbi vide SAD, i to misli više od 60 odsto građana. Na drugom mestu je Nemačka, zatim Turska, Kina pa Rusija.

Kada je reč o političkim uticajima u regionu, ispitanici iz Srbije najpozitivnije ocenjuju Makedoniju i BiH(12 odsz), zatim Crnu Goru i Bugarsku, a najnegativnije Albaniju, Hrvatsku i Kosovo.

Lideri koje (ne)volimo

Kada je reč o liderima, napozitivnije se gleda na ruskog predsednika Vladimira Putina (62 odsto), srpskog Aleksandra Vučića (42) i predsednika Kine Si Đinpinga (37 odsto).

Najnegativnije ocene dobili su kosovski premijer Aljbin Kurti (59 odsto), crnogorski predsednik Milo Đukanović (52) i američki Džo Bajden (42).

Upitani o spoljnoj politici i koji bi kurs trebalo da zauzme Srbija, najviše njih odgovara da je to i Zapad i Rusija (38 odsto), prosruski ali da ostane u vezi sa Zapadom i EU (26), prozapadni sa vezama sa Rusijom (13 odsto), isključivo proruski (10 odsto) i isključivo proevropski (6 odsto).

Kada je reč o “Otvorenom Balkanu”, u Srbiji potpunu podršku ovaj projekat ima 33 odsto građana, 42 daje delimičnu podršku, dok ga 9 odsto potpuno ne podržava. Najveća podrška je u Srbiji, a najmanja na Kosovu.

Ruske i kineske investicije

Upitani da li znaju za neku rusku investiciju u zemlji, u Srbiji 47 odsto kaže da zna, 43 da ne zna, a na pitanje koja je najveća ruska investicija, odgovaraju da su to gasovod, oružje i NIS.

Isto je i sa investicijama iz Kine, gde Srbi odgovaraju da ih čak 60 odsto zna,, i ističe da su to infrastruktura, otvaranje fabrika, RTB Bor, Železara u Smederevu.

Oružani sukobi u regionu

Dobra vest je da nijedna zemlja sa Zapadnog Balkana ne smatra da bi mogao da se desi nekakav oružani sukob, i to vidi kao malo verovatan scenario.

Međutim, ako se odgovara gde bi, hipotetički, mogli najpre da se dese, to su BiH, Kosovo i Makedonija, i na kraju Crna Gora i Srbija.

Ispitanici iz svih zemalja saglasni su da, čak i da se tako nešto dogodi, međunardona zajednica bi reagovala.

“Ne” za NATO

Da građani Srbije ne žele članstvo u NATO nije nepoznanica, i to je ovim istraživanjem još jednom potvrđeno.

Sa druge strane, podrška NATO najveća je na Kosovu, i to veća od 75 odsto.

Takođe, ispitanici iz Srbije ulogu NATO u svetu vide negativno, i to smatra više od 60 odsto njih. To je opet najveća razlika u odnosu na Kosovo, gde su stavovi potpuno suprotni.

Članstvo u EU

Ako je suditi prema trenutnom raspoloženju, a da se sutra održava referendum, građani bi Srbiju uveli u Evropsku uniju (EU), jer bi članstvo podržalo 44 odsto njih. To jeste, međutim, pad podrške od šest odsto u odnosu na 2022 godinu, kada je ona bila 50 odsto.

Inače, to je najmanja podrška članstvu u Uniji od svih pet zemalja, u kojima je ona veća od 65 odsto.

Takođe, u Srbiji čak 50 odsto građana kaže da EU nije ozbiljna u tome da ponudi članstvo Zapadnom Balkanu, u Makedoniji to smatra 44 odsto, dok dok 57 odsto na Kosovu i 54 odsto u Crnoj gori veruje da je ponuda ozbiljna.

Istraživanje IRI sprovedeno je na više od 7.000 ljudi u pet zemalja Zapadnog Balkana, u periodu decembra 2021. do kraja februara 2022.

(Blic)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
Subscribe
Obavijesti o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker