Problemi zbog lažnih sertifikata o poznavanju nemačkog jezika

Veliki broj ljudi sa naših prostora već decenijama odlazi u zemlje nemačkog govornog područja, u potrazi za boljim poslom i željenim standardom života.

Neki od njih se pridružuju svojim porodicama koje su već u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj, a ima i onih koji se venčavaju sa osobama iz tih zemalja. Svima njima je zajednička potreba da dokažu znanje nemačkog jezika, kako bi ostvarili svoja prava na život i rad u novoj sredini.

U ovim procesima je čest slučaj velikog broja (legalnih i ilegalnih) posrednika, koji imigrantima pokušavaju da “pomognu” time što će im obezbediti potrebnu dokumentaciju i skratiti birokratske procedure za pozamašnu sumu novca. Tako je poslednjih godina sve učestaliji i problem lažnih sertifikata o poznavanju nemačkog jezika, koji je potreban za radnu dozvolu.

Sofi Engel, rukovoditeljka Odeljenja za nemački jezik i zamenica direktora Goethe-Instituta, u razgovoru za Sandzaklive.rs portal ukazuje da na ovom polju postoje dve različite teme – radna dozvola i dokazivanje znanja nemačkog jezika. Takođe, sertifikat je važan i prilikom apliciranja za vizu, a za svaki od ovih slučajeva potreban je različit stepen poznavanja jezika.

U skladu sa skalom Zajedničkog evropskog referentnog okvira za žive jezike koja podrazumeva šest nivoa, postoje sertifikati za nivoe A1, A2, B1, B2, C1 i C2, koje izdaju ovlašćene institucije koja poseduje dozvolu na osnovu standarda organizacije ALTE za izdavanje sertifikata o položenom ispitu. U Srbiji su to Goethe-Institut, ÖSD, kao i škole za učenje stranih jezika koje su sertifikovane prema telc-u ili ECL-u.

Put do ovih “papira” može da vodi kroz časove ako ste početnik, ili kroz jednostavnu prijavu za ispite ukoliko smatrate da je vaše poznavanje nemačkog jezika već u skladu sa potrebama za useljenjem ili radnim mestom u novoj zemlji prebivališta. „Ima dosta ljudi koji su venčani, ili dece ljudi koji su već u Nemačkoj. U tim slučajevima se ne podnosi zahtev za radnu vizu već za vizu za spajanje porodice, a za to treba A1 sertifikat koji je najniži nivo“, objašnjava Sofi Engel.

Što je kompleksniji posao, to je potrebniji i viši stepen poznavanja jezika. Engel dalje pojašnjava da je, recimo, za posao vaspitačice u vrtiću potreban nivo B2, te da nivo sertifikata koji posedujete određuje i platni razred na novom radnom mestu. Ako želite da budete lekar u Nemačkoj, potreban vam je nivo C1.

Kao glavni problem ona ističe to što se neophodnost sticanja sertifikata često ne shvata previše ozbiljno, ili su ljudi u žurbi, pa onda nasedaju na prevare i prevarante na internetu koji tvrde da ovaj sertifikat može da se kupi.

Odatle počinju problemi jer svi nadležni organi, od ambasada do odgovarajućih službi u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj, izvršavaju dodatnu proveru svakog sertifikata.

Molbe uz koje su priložena falsifikovana dokumenta se odbijaju, a licu koju je podnelo takav dokument bude zabranjeno polaganje bilo kog ispita Goethe-Instituta u narednih godinu dana. Neretko organi vlasti u Nemačkoj,
Austriji ili Švajcarskoj pokreću i krivični postupak, čime se umesto željenog ubrzanja zapravo samo
otežava put za Nemačku.

„Imali smo primer jedne mlade žene koja je bila trudna u sedmom mesecu i prijavila se za polaganje sertifikata. Ako bi ona, recimo, morala da čeka još godinu dana to bi bilo strašno za njen život i njenu porodicu“, ukazuje Sofi Engel na moguće posledice po živote ljudi koji nasednu na ovakve prevare.

Sa druge strane, ona ističe kako početni nivo nemačkog jezika zapravo i nije previše zahtevan, premda iziskuje određeni broj časova za one koji nisu učili nemački u školi. Za osnovne nivoe je neophodno poznavanje jednostavnih vidova komunikacije, poput pisanja kratkih poruka ili mejlova, čitanja oglasa, predstavljanja i slično.

Kada govorimo o Goethe-Institutu, prijave za časove su moguće i fizičkim putem i onlajn, dok za ispite je prijava isključivo onlajn i tom prilikom mogu da biraju i datum polaganja ispita.

Termina ima barem jednom mesečno, a ponekad i više, i oni su poznati za čitavu narednu godinu. Do kupovine lažnih sertifikata ne dolazi nužno iz želje da se prevari sistem, već često i iz neznanja.

Sa ovim informacijama i poznavanjem mogućih pogubnih posledica, izbor o načinu dokazivanja znanja jezika
postaje veoma lak.

(Izvor : Sandzaklive.rs)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
Subscribe
Obavijesti o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex
()
x

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker