PREPISKA KOJA JE OTKRILA STRAVIČAN ZLOČIN U SRBIJI: “Mame nema već 12 sati, potrebna mi je pomoć”
Devojka je potražila pomoć u grupi, ljudi se odmah organizovali i otkrili stravičan zločin.
Pozdrav, ja sam ćerka G.O.B., nje već 12 sati nije bilo na internetu, potrebna mi je vaša pomoć – ovim rečima se u grupi koja okuplja Ruse u Pančevu obratila ćerka žene čije je beživotno telo u ponoć pronađeno u stanu na Kotežu 2 u Pančevu.
Ona je ovu poruku poslala u 21.11 sati na grupi na Telegramu, u šta je Telegraf imao uvid, ne sluteći zašto joj se majka ne javlja. Zahvaljujući ovoj poruci, klupko je počelo da se odmotava, a poruke o njihovom kretanju i životu su se samo nizale i bile sve dramatičnije kako je vreme odmicalo.
21.11 sati, ćerka moli Ruse da nekako otkriju gde su joj mama tata i brat
- Kako možemo pomoći? Možda joj se telefon pokvario? – usledio je odgovor Ruskinje u grupi, a potom se ta prepiska polako pretvorila u potragu za ženom i njenim sinom.
Ćerka je napisala potom da joj ni mama, a ni tata ne odgovaraju na pozive, da ona živi u Izraelu i da pokušava da dopre do njih, ali i da joj je potrebna pomoć od drugih Rusa da otkriju gde joj je majka.
Ubrzo joj je jedan Rus rekao da živi u njihovoj blizini i da će proći tuda. Ali je drugi Rus potom rekao da dečak (9) možda s nekim uči.
Ćerka: Brat nije danas išao u školu, tako su mi rekli.
Rus: Dajte nam adresu, da ih obiđemo.
21.39 Ćerka: Sad će doći poznanici njihovi tu, hvala na pomoći.
22.00 sati, drugi sat potrage
22.06 Ruskinja: Ja sam ženu sa sinom videla juče uveče, rekla je da je muž bolestan.
Rus K: Da li je neko išao da ih obiđe?
Ćerka: Da, bili su.
Rus K: Jesu kod kuće?
Ćerka: Niko nije kod kuće. Kažu prijatelji da je auto ispred, da se čuje pas kako laje.
Rus K: Treba ostaviti obaveštenje na vratima.
22.09 Ruskinja J: K., ti kao majstor možeš otoriti ključaonicu i da odeš u policiju?
Rus K: Mogu, ali samo sa svedocima i policijom.
Ruskinja T: Ako je muž žene bio bolestan, zovite bolnicu.
Drugi Rusi se javljaju i govore da ukoliko postoje kamere na zgradi, treba pozvati gazdu stana, međutim, ubrzo stiže odgovor da su gazde upravo ti koje ćerka traži. Njeni majka, otac i brat.
Ćerka: Da. Oni su vlasnici. Molim vas, treba u bolnicu ići s fotografijama. A u Hitnu neko da ode?
22.23 Ruskinja A: Treba pitati komšije, u bolnicu, Hitnu i policiju s fotografijama… A. ide do Hitne. Mi smo inače ženu, vašu majku, dovezli sa sinom kući iz prodavnice na Kotežu 1 oko 20 sati.
Ruskinja N: Kad ste poslednji put kontaktirali s njima, pošaljite dobre fotografije.
Ruskinja A: A pas je lajao? Da l je to njihov pas?
Ćerka: Da, njihov je pas. On nikad ne laje i to je jako čudno.
Potom su drugi Rusi koji poznaju muškarca i ženu napisali da je muškarac (muž) bio na Whatsappu dan pre toga u 2.39 noću, nije mu stigla poslednja poruka, a niko ne podiže slušalicu.
22.39 Rus A: Mi smo u Hitnoj, nema ničeg, potom idemo do Policije. Zovite i Hitnu u Beogradu, pošto u Pančevu ništa nije bilo.
23.00 sati počinje treći sat potrage
Potom se javlja još jedna žena koja govori da je pitala učiteljicu dečaka da li se čula s njima, a ona je rekla da majka nije najavila nedolazak deteta u školu tog dana (ponedeljak), kao i da se niko ne javlja na telefon.
Rusi potom javljaju da su upravo s policijom došli svi ispred mesta gde žive muškarac, žena i sin, kao i da je policija na licu mesta.
23.54 Ruskinja N: U razgovoru s njima, nikad nije bilo dramatičnih momenata. Pričali smo najčešće o deci. Muškarac je u poslednje vreme tugovao, ali to nije bila neka novost. Zvali smo ga na fudbal, ali on je to odbijao.
00.08 Ćerka: Došli su vatrogasci, javljaju mi da će upravo ući u stan.
7.45 Ruskinja A jutros:
Ima li kakvih novosti?
(Time se završava prepiska u grupi)
Kako saznajemo, u noći između ponedeljka i utorka, oko ponoći, pronađena su tri beživotna tela u stanu u Pančevu, a prema prvim informacijama, Rus (51) nožem je presudio sinu (9) i supruzi (50), pa se obesio.
- On je bio hirurg, a ona pedijatar. Došli su prošle godine u Pančevu kako bi izbegli mobilizaciju. Videli smo Rusa kako se igrao sa sinom u dvorištu. Nasmejani… Sa njima je živeo i njen sin iz prvog braka, ali je deportovan kako bi učestvovao u ratu. Čujem da ih je ubio nožem – kaže jedan od komšija i dodaje da je “krvi bilo u celom stanu”.
Izvor:Srbija danas
