TUGA U SRBIJI! OTAC UBIO BOLESNOG SINA I SEBE:Brinuo se dok nije i on oboleo, više nije imao snage, najavio da će okončati muke
Vladan Đurđević (61) iz sela Beljina kod Barajeva hicem iz karabina ubio je sina jedinca Dragana (25), pa sebe.
Vladan je najavio da će baš na praznik Mladence okončati svoje muke! Da se desila tragedija, juče je prvi primetio Dragoljub Đurđević, Vladanov otac, koji je živeo s njima u kući.
Dragoljub je potom pozvao svog drugog sina Miodraga, koji živi u komšiluku, te je on odmah pozvao policiju i Hitnu pomoć.
Dva pucnja
– Oko šest sati čuo sam dva pucnja. Spavao sam u sobi preko puta Vladanove i Draganove. Kad sam ušao, imao sam šta da vidim. Tela sam zatekao na krevetu, kao i karabin – priča uplakani Dragoljub i dodaje: – Moj unuk je od rođenja imao zdravstvenih problema i nije bio sposoban da se stara o sebi.
O njemu su brinuli Vladan i snajka. Međutim, pre nekoliko godina snaja nas je napustila, pa je Vladan nastavio sam da se stara o sinu. Nije bilo lako, a još teže je postalo kada je i Vladan oboleo pre mesec dana, od korone ili ko zna čega.
Nesrećni čovek kaže da su tražili pomoć, ali da niko nije mogao da im pomogne. – Dragana nismo mogli da smestimo u bolnicu, a niko nije želeo da dođe da brine o njemu iz straha od ovog virusa – priča Dragoljub, koji je ostao bez sina i unuka, i dodaje da je znao koliko je bilo teško Vladanu, te da je siguran da ga je muka naterala na ovaj korak.
Pio mnogo lekova
– Pričao mi je da će na sve staviti tačku, jer ne može više. Vladan je bio bolestan i pio je mnogo lekova. Nagoveštavao je ovako nešto.
Pre mesec dana mi je rekao da će do 12 sati na praznik, za Mladence, da presudi i Draganu i sebi. Nisam znao da ima taj karabin. Bio je na ratištu, možda ga je odatle doneo – priča Dragoljub. Inače, u ovoj porodici nije bilo prijava za nasilje.
Vladanov brat
Žalio se, ali pomoći nije bilo
Vladanov brat Miodrag kaže za Kurir da Vladan nije imao drugih problema, osim obaveza oko sina koji je bio ometen u razvoju. – Dobijali su socijalnu pomoć, ali Vladanu je trebala pomoć svake vrste, jer Dragan ništa nije mogao sam.
To je podrazumevalo da neko o njemu vodi računa dan i noć. Brat mi se često žalio da ne može više da izdrži. Govorio sam mu da Dragana smestimo u neku bolnicu, gde bi imao negu 24 sata, ali to nije bilo moguće. Niko ga nije hteo – kaže Miodrag.
Kurir.rs
