OVO NIJE VIĐENO U EVROPI OD 1945. – Rusi grade odbrambene linije dužine 800 km: Ukrajince čeka “najteža misija” sa tri prepreke, NATO šalje specijalna vozila (FOTO)

--- Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala ---

Ništa slično nije viđeno u Evropi još od 1945. Nešto najbliže tome može se naći u istorijskim knjigama ili na turističkim obilascima Zigfridove linije (630 km), ili Gotičke (320) u Italiji, koje su obe izgradili Nemci pre i tokom Drugog svetskog rata.

Danas 800 kilometara rovova, protivtenkovskih jaraka, betonskih prepreka za oklopna vozila, mitraljeskih gnezda i bunkera čine defanzivnu liniju koja štiti teritoriju koju je Rusija okupirala u Ukrajini. Od prošlog leta ruske snage su gradile ogromnu odbrambenu barijeru kako bi odbile očekivanu ukrajinsku kontraofanzivu.

U međuvremenu, saveznici Kijeva ubrzavaju isporuku teških oklopnih vozila dizajniranih upravo da prevaziđu ovakve odbrambene mere, piše “El Pais”.

List navodi da su ukrajinske snage suočene sa “titanskim naporima” da povrate svoju teritoriju otkako je počela invazija u februaru 2022. Operacija će zahtevati značajno više vojnika, tenkova i vazudšne podrške nego što ih je bilo raspoređeno prošlog leta i jeseni kad je Kijev pokrenuo uspešne kontraofanzive u oblastima Harkov i Herson.

Tada se ruska armija povlačila i nije imala vremena da se ukopa duž čvrstih odbrambenih linija. To je bilo dovoljno ukrajinskim snagama da napadnu sa malim pešadijskim jedinicama podržanim lakim oklopnim vozilima koja su koristila taktiku “udari i beži” da probiju ruske položaje. Strategija Kijeva u tim kontraudarima bila je zasnovana na vojnoj doktrini NATO, dajući autonomiju komandantima bataljona na terenu što je bilo praćeno visokopreciznom artiljerijom koja je udarala na pozadinske snage i linije snabdevanja.

Ali, panorama sa kojom se sada suočava ukrajinska vojska je znatno komplikovanija. Širom okupiranih teritorija – na linijama fronta ali i opštinama iza njih – Rusija je podigla odbrambene barijere kakve nisu viđene u Evropi od pada nacističke Nemačke.

Havijer Jordan, profesor političkih nauka Univerziteta Granada u Španiji i direktor analitičke grupe “Globalna strategija”, i Stiven Bidl, profesor Univerziteta Kolumbija, izneli su to poređenje u studiji objavljenoj prošlog novembra.

– Nema kvalitativnih razlika u tim odbrambenim strukturama u odnosu na Drugi svetski rat – rekao je Jordan “El Paisu”.

Ova moderna verzija Zigfridove linije proteže se od ruske granice sa Ukrajinom u Luganskoj oblasti na severoistoku, preko okupiranih teritorija Donjecka i Zaporožja, prateći tok reke Dnjepro dok prolazi oslobođeni grad Herson i završava na kapiji krimskog poluostrva.

Prema Džonu Helinu, finskom istoričaru i vojnom analitičaru, ruske snage su takođe utvrdile opštine kako bi ih pretvorile u uporišta iza linija, koje će ukrajinske snage morati da zauzimaju jednu po jednu da izbegnu da ostave neprijateljske jedinice u svojoj pozadini.

Ruske odbrambene prepreke slične su onima koje su bile postavljene pre 80 godina, iako ih je lakše savladati, kaže Helin. Na primer, betonske prepreke za oklopna vozila, takozvani “zmajevi zubi”, nisu ukopani u zemlju kao tokom Drugog svetskog rata već su stavljeni na površinu i mogu se lako skloniti bagerom. Bunkeri su takođe sličnog dizajna – bez podzemnih temelja ili utvrđenih zidova – oni su montažni i postavljeni su uglavnom duž puteva da pruže zaštitu snajperistima.

Ipak, ruska odbrambena linija ostaje “zastrašujuća”, kako su rekli britanski obaveštajci 12. aprila, pre svega na frontu u Zaporožju gde se očekuje ukrajinska kontraofanziva ka Melitopolju i Azovskom moru. U Zaporožju i okupiranom području Hersonske oblasti Rusija je izgradila tri paralelne odbrambene linije dužine 120 km. Svaka je međusobno udaljena 15 km i sve prate isti sistem – prva linija rovova sa bodljikavom žicom ispred koje su minska polja, onda “zmajevi zubi”, protivtenkovski rovovi i još rovova sa dodatnim pozicijama za ukopane tenkove da deluju kao artiljerija.

NATO pojačava isporuku oklophih vozila

Australijski general major Mik Rajan je početkom aprila ukazao na značajnu promenu u materijalu koji NATO saveznici dostavljaju Kijevu – po prvi put od početka konflikta dat je prioritet vozilima specifično dizajniranim da prevaziđu protiv-oklpne prepreke, kao i opremi za minere i inženjere poput plastičnog eksploziva C-4 za probijanje betonskih blokova.

Vašington je obezbedio vozilo MRAP napravljeno da bude otporno na mine, tenkove sa opremom za čišćenje mina, gusenična vozila sa eksplozivnim punjenjem M-58 koja horizontalno detoniraju mine i uništavaju “zmajeve zube”, i oklopna vozila M-60 sa mobilnim mostovima za savladavanje rovova i protivtenkovskih jarkova.

Nemačka je poslala mobilne oklopne mostove “biber” i vozila za čišćenje mina “visent-1”. Litvanija je obezbedila oklopna vozila otporna na mine prikladna za različite terene, Finska “leopard” tenkove prilagođene na otvorene rute preko minskih polja, dok je Holandija poslala mostove “bredli” i pontone M-3 za iskrcavanje na reci, a Francuska amfibijske oklopne transportere pešadije AMX-10P.

“Nema teže misije od ovog”

Jordan i Helin su istakli da pokušaj ofanzive protiv višestrukih rovovskih linija, miskih polja i prepreka sa mitraljeskim gnezdima, nije efikasan bez dovoljne artiljerijske podrške.

– Nema teže misije od planiranja i izvođenja kombinovanog napada na niz prepreka – napisao je general Raja

Jordan se slaže s tim, ukazujući na izuzetan nivo profesionalizma koji je potreban za koordinaciju svih rodova vojske uključenih u napad kao što je ukrajinska kontraofanziva. On veruje da bi ukrajinska vojska trenutno mogla da premaši brojčanu nadmoć od tri prema jedan koju vojna teorija opisuje kao neophodnu u ofanzivnim operacijama. U svakom slučaju, kako je istakao, broj žrtava i materijalnih gubitaka biće ogroman.

Prema stručnjacima, pobednik će biti ona strana koja najbolje uspe da koordiniše različitim rodovima svojih oružanih snaga. Kontraofanziva je ključna za Ukrajinu jer ako napad posustane na odbrambenim linijama Rusije, gde će se skoncentrisati elita vojske Kijeva, to će potencijalno pružiti Rusiji zlatnu priliku za kontranapad i osvajanje teritorije po prvi put od početka invazije, navodi “El Pais”.

Ako se to dogodi, Helin smatra da će više od 30 lovaca MiG-29 koji se isporučuju Kijevu iz Poljske i Slovačke biti rezerva za spasavanje situacije – a možda i sudbine same Ukrajine.

(Blic)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...

Povezani članci

Subscribe
Obavijesti o
guest

0 Comments
Najviše glasova
Najnoviji Najstariji
Inline Feedbacks
View all comments
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex