U Njemačkoj nema dovoljno groblja za muslimane

U Nemačkoj postoji nedostatak grobnih mesta za muslimane. Da bi se to promenilo, potrebno je promeniti neke nemačke zakone. U Vupertalu već dugo rade na tome i ima pomaka.

Džamija Sehitlik u Berlin-Tempelhofu je džamija Tursko-islamske unije i Instituta za religiju (DITIB). U njoj se turski muslimani ili muslimani turskog porekla gotovo svakodnevno opraštaju od svojih preminulih. Tu imami obavljaju poslednje molitve i namaze i tu se okupljaju ožalošćeni.

Ispred džamije čekaju vozila pogrebnog društva, kojima se tela preminulih potom odvoze na aerodrom i avionom, obično redovnim linijama, prevoze u Tursku.

To je u skladu sa željom ranih gastarbajterskih porodica i starih generacija imigranata, koji su tražili da budu sahranjeni u zemlji iz koje dolaze. Ovo pitanje je dugoročno regulisano. Već nekoliko decenija DITIB nudi “pogrebno osiguranje” koje pokriva sve troškove vezane za transfer. Slične ponude dostupne su i migrantima iz zemalja poput Maroka, Tunisa i Alžira.

Tursko groblje Berlin, najstarije muslimansko groblje u Nemačkoj, smešteno je ovde još od pruskih vremena – od 1866. odnosno pre osnivanja Nemačkog carstva 1871. Čak i u dvorištu ispred džamije, nalazi se nekoliko starih grobova. Ali ovo groblje je odavno popunjeno, a na susednom garnizonskom groblju ima još slobodnih površina.

Sve manje mesta – traže se novi koncepti

U januaru je nadležna administracija berlinskog Senata, na zahtev novinske agencije epd, saopštila da bi nova mesta za muslimanske sahrane trebalo da budu otvorena tokom 2023. na “najmanje tri druga groblja”.

Poslednjih godina sve je veća potražnja za sahranama prema islamskim običajima ali i za grobnim mestima. Stoga je “apsolutno neophodno” razvijati nove koncepte u bliskoj budućnosti.

Nemačka, koja je primila mnogo muslimana, malo se bavila pitanjem njihovog sahranjivanja. Bilo je potrebno mnogo javnih debata pre nego što su prve pokrajine odustale od strogih propisa sahranjivanja u kovčezima. Pri tome se i jevrejska i muslimanska tradicija oslanjaju na sahranu mrtvih umotanih u platno, bez kovčega. Od nemačkih opština se traže odgovarajuća mesta za sahranjivanje ili groblja. Za to je takođe potrebno vremena. A groblja za muslimane, koja postoje u okviru brojnih zajedničkih groblja, postaju knap i nedovoljna.

Incijativa iz Vupertala

Samir Buisa je 50-godišnjak iz Vupertala. Došao je u ovaj nemački grad na Rajni kao dvogodišnje dete sa svojom porodicom iz Maroka. U Vupertalu je predsednik udruženja “Muslimanska groblja Vupertal”. Reč je o inicijativi za osnivanje prvog muslimanskog groblja u Nemačkoj, kojim bi upravljale isključivo muslimanske zajednice. Buisa je među prvima koji su se ozbiljnije pozabavili ovim problemom. “Počeli smo da radimo na tome 2008.”, kaže Buisa za DW.

Buisa, koji je takođe predsednik CDU-a u okrugu Vupertal Fovinkel, zamenik predsednika okružnog ogranka CDU-a u Vupertalu i predsedavajući Centralnog veća muslimana, to već dugo zna. Godinama, pojašnjava on u intervjuu za DW, muslimani ne mogu da budu sahranjeni u Vupertalu zbog nedostatka prostora i moraju da idu negde drugo, na primer u Esen ili Solingen. Slična je situacija i sa muslimanima u Hildenu, Metmanu ili drugim delovima Severne Rajne-Vestfalije.

U platnu i nema premeštanja

U suštini, kako objašnjava, za muslimanske grobove važi sledeće – muslimani praktikuju sahranu bez kovčega (kao i bez kremiranja ili sahrane u urnama), a uz to postoji i pravilo: jednom kada je neko sahranjen, ne može biti premešten.

U međuvremenu i Savezno udruženje nemačkih grobara takođe vidi porast muslimanskih sahrana u Nemačkoj. Među mlađim generacijama raste želja da budu sahranjeni u Nemačkoj. “To je dobra stvar, jer je kultura sahrane ogledalo jednog društva”, kaže za DW generalni sekretar ovog Udruženja grobara Nemačke, Štefan Nojser. Njegovo udruženje već godinama traži stručno osposobljavanje za ovu profesiju. Do sada je svako, sa dozvolom za samostalnu delatnost, mogao da otvori pogrebnu firmu. Nojser naglašava da bi kulturni aspekti, pitanje verskih oproštaja ili praksa sahrane bez kovčega takođe trebalo da bude deo regulisane obuke.

I mrtvi u novoj domovini

Mnoge muslimanske porodice žele da njihovi umrli ostanu s njima u Nemačkoj, u njihovoj novoj domovini. Zbog toga je inicijativa za osnivanjem prvog muslimanskog groblja naišla na međustranačko odobravanje u Gradskom veću Vupertala. A prvo groblje u Nemačkoj, koje bi bilo u rukama islamskih udruženja, trebalo bi da bude uzor za druge. Odmah pored njega je najstarije protestantsko groblje u gradu i novo jevrejsko groblje. “Jedno zajedničko predvorje, ali tri groblja sa tri pogrebne kapele/sale”- to bi takođe moglo da bude mesto susreta učenika ili zainteresovanih grupa.

U prilog podizanju muslimasnkog groblja, Buisa spominje još jedan aspekt: stotine hiljada izbeglica koje su došle u Nemačku 2015/16. i kasnije. “To su često ljudi koji nemaju nikakvu mogućnost da putuju u svoju domovinu. Zato su im i potrebna grobna mesta ovde u Nemačkoj.”

(DW)