Putin tvrdi da sve ide po planu, ŠTA AKO JE U PRAVU? Svi misle da Rusija gubi rat, ali on je možda mali deo ZLOKOBNIJEG PLANA

--- Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala ---

Кada je Vladimir Putin izvršio invaziju na Ukrajinu, pretpostavljalo se da će bez problema da obezbedi brzu vojnu pobedu. Mesec dana kasnije, ruske snage tapkaju u mestu i broje velike gubitke, zbog čega raste nada da bi on zaista mogao da izgubi ovaj rat.

Ali, šta ako je prvi instinkt bio ispravan?

Dva puta od pokretanja ofanzive 24. februara, Putin je uveravao ruski narod da se njegova “specijalna vojna operacija“ odvija po planu, uprkos neuspehu ruske vojske da sruši vladu u Kijevu ili osvoji značajnu teritoriju.

Nakon njegove poslednje takve tvrdnje, 16. marta, reakcija na Zapadu se kretala od kritika zbog očitog laganja do spekulacija o njegovom mogućem ludilu.

Međutim, šta ako plan za kratkoročni vojni uspeh u Ukrajini nije jedini koji Putin ima na umu? Šta ako on na umu ima nešto mnogo ambicioznije, čiji je rat u Ukrajini samo deo, pita se “Vašington post”.

Putin je više puta i potpuno jasno dao do znanja da traži narušavanje posthladnoratovskog globalnog poretka koji on smatra sebičnim konstruktom Amerike.

Za Putina, “imperija laži“, kako on naziva Ameriku — rugajući se frazi “imperija zla“ kojom je predsednik Ronald Regan opisivao SSSR — nije pobedila u Hladnom ratu po zaslugama, već zato što su nesavesni sovjetski lideri izgubili volju da se bore.

Opijena trijumfalizmom, kako kaže Putin, Amerika dokazale svoje licemerje upotrebom vojne sile bez odobrenja Ujedinjenih nacija na mestima kao što su Кosovo i Irak. Rusi ne veruju tvrdnjama da je NATO, pod američkim vođstvom, defanzivna sila, zbog čega žele da mu se suprotstave pre nego što “rasparča“ Rusiju.

Za Putina, rusko odbijanje Amerike je dugotrajan projekat, koji se može pratiti od njegovog govora iz 2007. u kojem je nazvao globalni poredak predvođen SAD “pogubnim“ i koji sada sprovodi kažnjavajući Ukrajinu zbog njenih ambicija za članstvo u NATO.

Putin možda više ne može da osvoji Ukrajinu, ali može da naruši njen suverenitet tako što će gradove pretvoriti u ruševine i stvoriti “zamrznuti konflikt“, poput onih u drugim bivšim sovjetskim republikama kao što su Gruzija i Moldavija.

Za Putina bi produženi rat mogao da bude poželjniji – on predstavlja izgovor za čišćenje domaćeg “ološa“ i “izdajnika“, kao i za nacionalnu posvećenost “hrišćanskim vrednostima“, za razliku od “raspuštenog” Zapada.

Iako su Sjedinjene Države i njihovi saveznici uveli ekonomske sankcije mnogo strože nego što je Putin očekivao, ruski predsednik je okrivio Zapad za njihov uticaj na njegov narod i brzo se okrenuo predstavljanju ekonomske izolacije kao prilike za “strukturalne reforme“.

Mnogima se čini ludim ovo namerno žrtvovanje standarda života zbog njegove grandiozne i osuđene na propast geopolitičke šeme, piše “Vašington post”.

Ipak, još je rano. Putin ima karte na koje tek može da odigra, počevši od činjenice da sankcije Zapada Rusiji takođe podrazumevaju štetu za američku i evropsku ekonomiju, kao što su veće cene gasa i hrane.

Protivljenje Putinovom ratu je moralno ujedinilo demokratske nacije. Uskoro bi to mogli da zakomplikuju dogovori sa raznim autoritarnim zemljama — Turskom, Saudijskom Arabijom, Venecuelom — koje Vašington sklapa u ime suprotstavljanja Rusiji.

Sa svoje strane, čini se da je Rusija još uvek računa na podršku Кine, kao i na neutralnost velikih zemalja poput Indije, koju su Sjedinjene Države “gajile” kao partnera protiv Кine, ali koja i dalje dobija najveći deo svog oružja od Rusije i može vidi zapadne sankcije kao šansu za kupovinu ruske nafte po prodajnim cenama.

Brazil zavisi od Rusije za 22 procenta svojih zaliha đubriva, a Putin je ograničio izvoz đubriva prošlog oktobra. Ovo je verovatno imalo veze sa posetom predsednika Žair Bolsonara Moskvi 16. februara, u kojoj je Bolsonaro stao pored Putina i izrazio “solidarnost“.

I ne može se poreći da spoljnopolitičke greške Amerike – posebno u Iraku i Libiji – daju Putinovim propagandistima dosta materijala.

Ništa od ovoga ipak ne sugeriše da je Putinov rat iole opravdan, a još manje da je on neka vrsta geopolitičkog majstora šaha, piše američki list.

Poenta je da, čak i u ovom kasnom periodu, Zapad možda još uvek ne shvata Putina dovoljno ozbiljno. On se godinama marljivo pripremao za ovaj rat i povezane diplomatske inicijative, a njegovi ciljevi sežu daleko izvan Ukrajine ili Evrope. “Trenutna kriza“, rekao je njegov ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, “oslikava bitku u najširem smislu te reči za to kako će izgledati svetski poredak“.

Putin je mnogo uložio u to — ne samo politički, već i emocionalno — i rešen da ne propadne zbog “nedostatka volje”, kao što veruje da je sovjetsko rukovodstvo bilo, verovatno će istrajati.

(Blic)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
Subscribe
Obavijesti o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker