“Putin bi upotrebio NUKLEARNO ORUŽJE i u ovoj situaciji”: Stručnjaci strahuju od najcrnjeg scenarija ako ruska vojska doživi poraz na frontu u Donbasu

Dok stručnjaci za spoljnu politiku smatraju da bi ruski predsednik razmotrio upotrebu nuklearnog oružja samo u slučaju ako oseća “egzistencijalnu pretnju” svojoj zemlji ili režimu, Brent Sedler, ekspert Fondacije Heritidž iz Vašingtona, ukazao je da bi Vladimir Putin mogao da upotrebi taktički nuklearni napad ako se njegova zemlja suoči sa “ogromnim vojnim porazom u Donbasu”.

Moskva je tokom proteklih nedelja promenila kurs invazije, nakon neuspeha da zauzme Kijev uprkos mesec dana dugoj opsadi na severu Ukrajine. Ruska vojska tvrdi da je ostvarila svoj cilj iz prve faze sukoba i da će se sada fokusirati na obezbeđivanje regiona Donbasa na istoku zemlje, što su neki nazvali “utešnom nagradom” za nadoknađivanje “žrtvi”.

“Egzistencijalna pretnja”

– Moglo bi se upotrebiti (nuklearno oružje), ali u veoma, veoma specifičnoj situaciji… – rekao je “Foks njuzu” bivši ruski ministar spoljnih poslova Andrej Kozirev, navodeći kao primer dolazak NATO trupa u Moskvu.

– Ali, nema egzistencijalne pretnje Rusiji u trenutnim okolnostima – dodao je Kozirev.

Sedler smatra da bi Rusija mogla da upotrebi taktičko nuklearno oružje da “demonstrira rešenost i preokrene bilo koje trendove koji se odvijaju u ruskoj vojsci”.

– Ne vidim da koriste “ubice gradova” jer bi to definitivno dovelo do Trećeg svetskog rata, a pretpostavlja se da ako to uradi (Putin), onda on napada NATO – rekao je Sedler.

Nakon indikacija da bi Finska i Švedska mogle već u junu na samitu u Madridu apliciraju za NATO, Rusija je sredinom aprila upozorila alijansu da će u tom slučaju “preduzeti mere” na Baltiku.

“Ne može više biti govora o bilo kakvom beznuklearnom statusu za Baltik – ravnoteža se mora uspostaviti. Rusija do danas nije preduzela takve mere i nije nameravala” , upozorio je tada Dmitrij Medvedev na svom “Telegramu”.

U sredu je Moskva podsetila na ovo upozorenje. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da Brisel pod pokroviteljstvom Vašingtona “već neko vreme uvlači Švedsku i Finsku u svoje strukture pod maskom vežbi ili obuke” i istakla da ove dve zemlje dobro znaju do čega će dovesti njihov ulazak u NATO.

“Laje, ali ne ujeda”

Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski prošle nedelje je poručio da “sve zemlje treba da budu zabrinute” zbog Putina i njegovih nuklearnih pretnji. Ali, Kozirev kaže da su ovakve pretnje “apsolutno” slučaj Putinovog “lajanja bez mogućnosti ujedanja”.

– Odgovorni vojni komandanti uradiće sve da izbegnu takav scenario i psreče upotrebu nuklearnog oružja sem ako ne veruju da postoji egzistencijalna pretnja njihovoj domovini – podvukao je.

“Foks njuz” navodi da je Putin povremeno samo postojanje NATO tretirao kao egzistencijalnu pretnju Rusiji, iako Kozirev insistira da sve dok ruski predsednik može da održi svoj režim neće da uradi ništa da ugrozi svoju poziciju moći. Deo poteškoća u pokušajima da se predvide potencijalni potezi Moskve leži u tome što Zapad nastavlja da projektuje sopstveno razmišljanje i logiku na Moskvu, što je po Sedleru “stvarno loša tendencija” među zapadnim liderima.

– Sada je teško jer se Putin izolovao, uveliko, i angažovan je samo sa veoma poverljivom grupom savetnika – rekao je on, dodajući da bi ruski presednik mogao da načini “neočekivane kalkulacije iz zapadne perspektive”.

“Fiktivni univerzum”

Frederik Kejgan, direktor Projekta ključnih pretnji Američkog preduzetničkog instituta, otišao je korak dalje. On je rekao da Putin operiše u “ograničenoj racionalnosti” koju je izjednačio sa “fiktivnim univerzumom” u filmovima.

– Definitivno postoji fiktivni univerzum u kojem Putin deluje i on ima objašnjenja iz njega za ono što radi. A to je problem jer očigledno nije slučaj da on veruje svemu što Kremlj govori, a to je ono što je nezgodno u vezi toga – naveo je Kejgan.

On je istakao da su SAD delovale u istom okviru tokom Hladnog rata i da su zvaničnici u to vreme bili svesniji da Rusi operišu po drugoj logici od Zapada.

– Mi znamo da to nije stvarni svet – to je jasno – on ne donosi odluke koje su racionalne u stvarnom svetu, ali takođe znamo da to što Kremlj vrti nije univerzum fikcije. Bliže je stvarnom svetu od toga, ali koliko je blizu stvarno svetu teško je reći – zaključio je Kejgan.

Direktor CIA Vilijam Berns je nedavno u dramatičnom upozorenju rekao da bi Rusija mogla da upotrebi taktičko nuklearno oružje ukoliko invazija nastavlja da se odvija loše po nju.

– S obzirom na potencijalni očaj predsednika Putina i ruskog rukovodstva, s obzirom na neuspehe sa kojima su se do sada suočavali, u vojnom smislu, niko od nas ne može olako da shvati pretnju koju predstavlja potencijalno pribegavanje taktičkom nuklearnom oružju ili nuklearnom oružju niskog prinosa – kazao je on u govoru na Univerzitetu Džordžija.

“Svet bi se promenio u trenu”

Ako bi Rusija zaista upotrebila takvo oružje u Ukrajini, “svet bi se u trenu promenio”, rekao je u autorskom članku za “Dejli bist” Dejvid Rotkof, izvršni direktor “Grupe Rotkof”, dodajući da, prema mišljenju nekih stručnjaka, to možda ne bi dovelo do direktnog vojnog učešća Zapada ili šireg nuklearnog rata.

Iako nuklearno oružje nije upotrebljeno od američkih napada na Hirošimu i Nagasaki u kasno leto 1945, zabrinutosti zbog njegove moguće upotrebe su više nego što su bile decenijama, istakao je Rotkof.

Nekoliko američkih zvaničnika sa kojima je Rotkof razgovarao istakli su da šef CIA nije bazirao svoje komentare na novim obaveštajnim podacima ili dokazima da se Rusija priprema da upotrebi nuklearno oružje, već na “razboritoj analizi situacije u Rusiji”. Oni su istakli da ruska doktrina ima “niži prag” za upotrebu ovog oružja od drugih nacija, ali da je on i dalje “prilično visok”.

Prema toj doktrini postoje dve vrste dešavanja koja bi dovela do razmatranja upotrebe nuklearnog oružja. Jedna je da je ruska vojska suočena sa ogromnim porazom koji preti njenoj sposobnosti da dalje brani zemlju, a druga da postoji direktna pretnja režimu u Moskvi. Američki zvaničnik koji pažljivo prati te stvari ukazao je da su vrhovni ruski zvaničnici bili eksplicitni u isticanju da pretnja pretnja od dešavanja u Ukrajini nije “egzistencijalna”.

– Ništa što smo videli ne ukazuje da su (Rusi) na ivici preduzimanja takvih akcija – rekao je taj zvaničnik.

“Pucanj upozorenja”

Zvaničnici SAD su takođe istakli da bi se u takvim okolnostima očekivalo da prva upotreba nuklearnog oružja bude “pucanj upozorenja”, verovatno detonacija naprave u gornjoj atmosferi, naveo je Rotkof. Ipak, američki zvaničnici veruju da NATO ima više opcija da kazni Rusiju bez “prestupa kao što bi oni uradili”.

Ako bi Rusija upotrebila bilo kakvo nuklearno oružje na NATO snagama ili teritoriji, posledice bi, naravno, bile brze i ozbiljne. Konvencionalni napad na takve snage, na primer, izazvao bi direktnu konfrontaciju za koju se veruje da Rusija želi da izbegne, naveo je Rotkof, dodajući da NATO trenutno ima više trupa u regionima koji se graniče s Ukrajinom nego što ih Rusija ima u Ukrajini, te da je njegova vojska bolje opremljena i obučena od ruske.

– Mi nemamo oružje za poređenje – rekao je general Vesli Klark, bivši komandant savezničkih snaga u Evropi.

“Nuklarni odgovor samo u ovom slučaju”

– Ako Putin upotrebi taktičko nuklearno oružje protiv ukrajinskih snaga, to je samo još jedno oružje. Mi pružimo više pomoći. Ako ga upotrebi protiv grada, mi i dalje odgovaramo sa više pomoći. Takođe bismo mu doneli još više osuda i sankcija. Ako udari na članicu NATO, onda moramo da reagujemo vojno. Ali i dalje bez upotrebe nuklearnog oružja. Samo ako dođe do serije nuklearnih udara preporučio bih nuklearni odgovor – istakao je Klark.

Bivši predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves zabrinut je da bi upotreba nuklearnog oružja uznemirila mnoge evropske lidere.

– Upotreba nuklearnog oružja razbila bi ultimativni tabu. Ne treba praviti moralnu razliku između “taktičke” i strateške nuklearne bombe. To bi potpuno promenilo igru za svet – rekao je on, dodajući da bi to značilo potpunu izolaciju Rusije, sa zatvorenim ambasadama, poništenim vizama i konfiskovanom ruskom imovinom.

Bivši američki ambasador u NATO Ivo Dalder smatra da osnovni cilj alijanse treba da bude “da pokaže da upotreba nuklearnog oružja ne donosi Rusiji ni vojnu ni stratešku prednost i da će samo rezultovati razornim konvencionalnim odgovorom SAD i NATO”, dok general Klark ukazuje da je “politika SAD da obezbede da nijedan agresor ne može da uspe”.

– Moramo jasno staviti Putinu do znanja da neće pobediti. Onda moramo da uradimo sve što je potrebno da pomognemo Ukrajini da izbaci ruske snage iz Donbasa i sa juga i potom da pustimo diplomate da se svađaju oko Krima – zaključio je Klark. (Blic)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
Subscribe
Obavijesti o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex
()
x

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker