Nekada ratovao za Putina, sada navija za poraz Rusije: Ko je Igor Strelkov

Bivši ruski vojnik i špijun, čije je gerilsko ime Igor Strelkov javno je kritikovao rusku ofanzivu u Ukrajini, za koju smatra da je u ozbiljnom riziku da se završi debaklom po njegovu zemlju.

Iznošenje mišljenja koje se ne slaže sa onim koji zastupa vlast, ne bi bilo neuobičajeno da se ne radi o Rusiji, u kojoj Vladimir Putin oštro cenzuriše sve one koji govore protiv njega. Ipak, čini se da Strelkovu ne može ništa, a evo i zbog čega.

„Operacija je zapela na svim frontovima“, rekao je još prošlog meseca u jednom intervjuu, tvrdeći da je za invaziju odgovorna pogrešna procena da će se ukrajinska vojska predati.

„Ako Rusija nije u stanju da pobedi jednostavno će se da se utopi u ukrajinskom blatu“, upozorio je Strelkov.

Dodao je i da operacija nije bila planirana postalo jasno još petog dana dana.

“Šestog dana dobio sam mnogo informacija i shvatio sam da me intuicija ne vara. Operacija očigledno ne ide po planu”, rekao Strelkov.

Prema njegovom mišljenju, Rusija je prvobitno morala da se za pita da li je superiornija po pitanju oružja, avijacije i teškog naoružanja i da li ti svi preduslovi mogu da garantuju pobedu nad Ukrajinom. Kako kaže, očigledno je bilo da je odgovor ne.

Zašto je odgovor NE?

Prema njegovom mišljenju razlozi su mnogobrojni.

Pre svega, Ukrajina ima dobro opremljenu i brojnu protivvazdušnu odbranu, dobro opremljene i obučene topovske snage, veliku količinu protivtenkovskog naoružanja.

Sa druge strane, kako kaže, Rusiji sve to nedostaje.

Zašto ga Putin ne ućutka?

Odgovor na ovo pitanje je – zato što mnogo toga zna. Naime, ovaj 51-godišnji Rus bio je agent ruske Federalne sigurnosne službe (FSB) od 1996. do 2013. godine, navodno u proroskuterorističkoj jedinici.

Budući da je FSB svojevrsni ekvivalent američke CIA-e, Strelkov se u tom razdoblju borio u Drugom čečenskom ratu. Prema navodima ruske nevladine organizacije za ljudska prava Memorijal, tamo je učestvovao u otmici i ubistvu više čečenskih civila.

Sam je pak u mejlovima koji su naknadno objavljeni pisao da je pre toga učestvovao u ratu u Bosni i Hercegovini kao jedan od nekoliko stotina ruskih dobrovoljaca koji su se borili na strani bosanskih Srba.

FSB je naslednik notornog sovjetskog KGB-a, a s ostatkom sigurnosno-obaveštajnog aparata funkcioniše kao glavni stub ruskog režima, moćniji i od same vojske.

Vrh vlasti u Kremlju pun je ljudi koji su u politiku ušli upravo iz tog aparata. I sam Putin je stasao u KGB-u i nakratko preuzeo čelo FSB-a 1998. godine, pre nego što je postao predsednik Rusije 2000. godine.

Došao je s 50 ljudi u Ukrajinu i organizovao otcepljenje Krima

Strelkov je, međutim, postao slavan – odnosno ozloglašen – kad je 2014. godine na specijalnom zadatku došao u Ukrajinu, u vreme revolucije poznate kao Euromajdan, u kojoj je na kraju svrgnut proruski nastrojeni predsednik države Viktor Janukovič.

Strelkov je, kako piše Leonid Beršidski, stigao u Ukrajinu s još 50 ljudi spremnih za “hibridni rat”, i praktički sam uvukao Rusiju u sukob na strani proruskih separatista. Njegov paravojni odred navodno je finansirao ruski oligarh Konstantin Malofejev, ali nije potpuno jasno od koga je primao naredbe – ako ih je uopšte primao.

Prvo je krajem februara otišao na Krim i tamo organizovao i obučavao “samoodbrambene snage” u sklopu pobune protiv novih prozapadnih vlasti u Kijevu, predstavljajući se kao “emisar Kremlja”.

Učestvovao je i u organizovanju referenduma o otcepljenju i ujedinjenju Krima s Rusijom.

Drugim rečima, referendum je bio igrokaz za sprovođenje imperijalističkih ambicija Moskve nakon što joj je Kijev okrenuo leđa. Naravno, od toga ne bi bilo ništa da Putin nije poslao ruske vojnike bez oznaka (zbog čega su dobili nadimak “mali zeleni ljudi”) iz mornaričke baze u Sevastopolju da okupiraju poluostrvo.

S Krima se prebacio na Donbas

Kad je obavio zadatak na Krimu, produžio je u Donbas na istoku, na kome je s grupom militanata na prepad zauzeo zgrade gradskih vlasti, policije i Sigurnosne službe Ukrajine (SBU) u Slovjansku, gradu u oblasti Donjeck. Nakon što je preuzeo vlast u Slovjansku, uveo je staljinističku diktaturu u tom ukrajinskom gradu.

U samoproglašenoj i međunarodno nepriznatoj Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR), koja je tih dana uspostavljena, Strelkov se proglasio ministrom obrane i vodio separatističke snage u pokušaju zauzimanja čitave Donjecke oblasti, inače suverenog teritorija Ukrajine.

Kad se ukrajinska vojska, tada neuporedivo slabija nego danas, pregrupisala i pokrenula protuofenzivu protiv separatista, Strelkov se sa svojim snagama povukao u Donjeck, tražeći da mu Rusija pošalje teško naoružanje za rat. Putin je na kraju – nevoljno poslao rusku vojsku preko granice u borbu s ukrajinskom, svo vreme poričući da ruski vojnici učestvuju u tom formalno građanskom ratu.

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
Subscribe
Obavijesti o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex
()
x

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker