JERMENIJA U STRAHU – “Posle Nagorno-Karabaha, mi smo sledeća meta Azerbejdžana”

Posle Nagorno-Karabaha, čije je većinsko jermensko stanovništvo u ogromnom broju izbeglo nakon azerbejdžanske “antiterorističke operacije”, u Jermeniji strahuju da će biti sledeća meta Azerbejdžana, ocenjuje “Mond”.

Prema pisanju francuskog lista, Baku je izrazio spremnost da silom stavi pod svoju kontrolu koridor Zangezur, na jugozapadu Jermenije, kojim bi teritorija Azerbejdžana trebalo da bude povezana s njegovom eksklavom Nahčivan i na taj način bude omogućen “kopneni kontinuitet” s Turskom.

Vlasti u Bakuu takođe redovno navode da je region Sjunik, na jugoistoku Jermenije, deo Azerbejžana, što ukazuje na opasnost od ofanzive. U Gorisu su stanovnici već spakovali svoje stvari i spremni su da napuste svoje domove u slučaju azerbejdžanskog napada, navodi Mond.

Vlasti Nagorno-Karabaha saopštile su da od 1. januara 2024. godine ta samoproglašena republika prestaje da postoji.

To je saopšteno pošto su jermenski separatisti Nagorno-Karabaha, koji su kontrolisali tu enklavu tokom tri decenije, prihvatili prošle sedmice da polože oružje posle munjevite azerbejdžanske vojne operacije, protiv terorista -kako su rekli u Bakuu.

Posle toga je više od 100.000 od ukupno oko 120.000 stanovnika Nagorno-Karabaha prebeglo u Jermeniju, a tu situaciju je osudila međunarodna zajednica.

U dvodnevnoj septembarskoj vojnoj operaciji Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, više od 20 gradova i sela je napadnuto i ubijeno preko 200 jermenskih vojnika.

Od kraja rata 2020. godine, azerbejdžanske trupe napadaju područje blizu granice i to je postala “ubojitija zona, još više nego Nagorno-Karabah”, tvrdi Olesija Vartanjan, istraživač u Međunarodnoj kriznoj grupi.

Ona smatra da prestanak postojanja samoproglašenog Nagorno-Karabaha neće dovesti do nestanka tenzija, pogotovo kada se ima u vidu da azerbejdžanske trupe od maja 2021, malo po malo oduzimaju jermensku teritoriju.

Te snage su okupirale više od 150 kvadratnih kilometara jermenske teritorije, prema tvrdnjama Jerevana, što Baku demantuje.

Brojni izbegli Jermeni iz Nagorno-Karabaha odbijaju da budu smešteni u pograničnim zonama iz straha od novih azerbejdžanskih napada.

Znak da bi se Baku mogao odlučiti na nove napade jeste i objavljivanje mape u azerbejdžanskim medijima gde je Jermeniji amputirana polovina teritorije, a ceo jug zemlje u bojama Azerbejdžana.

Politički analitičar Benjamin Pogozjan pesimistično ocenjuje da je za Jermeniju “najgore tek počelo”.