“ZBOGOM, RUSIJO!” Desilo se nešto što je do pre nekoliko godina bilo nemoguće: Putin izgubio jednog od NAJVEĆIH SAVEZNIKA

Američki državni sekretar Entoni Blinken i jermenski ministar spoljnih poslova Ararat Mirzojan ozvaničili su formiranje Komisije za strateško partnerstvo, čime će dve zemlje raditi na produbljivanju odnosa u oblastima odbrambene saradnje, ekonomije i demokratskog razvoja. Blinken je istakao da SAD podržavaju Jermeniju u njenim naporima da ojača svoj suverenitet i bezbednost.

Nagorno-Karabah: Prelomna tačka

Pretrpevši poraz u sukobu s Azerbejdžanom 2023. godine, Jermenija je preispitala svoje oslanjanje na Rusiju i Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Odsustvo konkretne ruske podrške tokom azerbejdžanske munjevite ofanzive, koja je rezultirala zauzimanjem Nagorno-Karabaha i egzodusom više od 100.000 etničkih Jermena, označilo je kraj jedne ere.

Premijer Nikol Pašinjan nije skrivao razočaranje ruskom politikom i već je pre godinu dana nagovestio da će se Jermenija distancirati od ODKB.

– Zavisnost od jednog partnera je strateška greška – izjavio je Pašinjan, naglašavajući potrebu za diversifikacijom bezbednosnih aranžmana.

Američka podrška i strateški interesi

SAD planiraju da pošalju stručne timove za jačanje bezbednosti jermenskih granica, započnu pregovore o civilnoj nuklearnoj saradnji i formalno uključe Jermeniju u koaliciju protiv Islamske države.

Ovaj novi pragmatični savez je deo šireg američkog pristupa jačanju prisustva u regionima gde je ruski uticaj tradicionalno dominirao.

Reakcija Moskve

Kremlj nije dugo čekao s odgovorom. Portparol Dmitrij Peskov kritikovao je američku ulogu u Južnom Kavkazu, optuživši Vašington za destabilizaciju regiona.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da bi pridruživanje Jermenije Evropskoj uniji bilo nekompatibilno sa članstvom u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU). Paralelu je povukao s Ukrajinom, aludirajući na geopolitičke posledice njenih evropskih aspiracija.

Složeni odnosi i ekonomska povezanost

Iako politički odnosi trpe, ekonomska saradnja između Jerevana i Moskve i dalje je intenzivna. U 2023. godini trgovinska razmena porasla je za više od 50 odsto, što govori o uzajamnoj ekonomskoj zavisnosti koja neće nestati preko noći.

Jermenija nije jedina kavkaska zemlja u fokusu Moskve. Gruzija, Moldavija i Ukrajina služe kao primeri gde je Rusija koristila kombinaciju pritisaka, destabilizacije i direktne vojne intervencije kako bi zadržala svoj uticaj. Prema analizi Instituta za proučavanje rata (ISV), reakcija Rusije na jermenski zaokret uklapa se u ovaj obrazac.

Jermenijski strateški zaokret ka Zapadu označava dublje promene u globalnom odnosu snaga. Zemlja koja se decenijama oslanjala na rusku zaštitu sada traži sigurnost u saradnji sa SAD i EU. Ovaj razvoj situacije imaće dalekosežne posledice za stabilnost Južnog Kavkaza i buduću arhitekturu regionalne bezbednosti.

(Jutarnji)