50 sati laži: Kako Putinova propagandna mašina Rusima ispira mozak

--- Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala ---

Kada je reč o zapadnim posmatračima ruska invazija na Ukrajinu odvijala se kao serija brutalnih napada koji su prekidani strateškim greškama.

Međutim, na ruskoj državnoj televiziji ista dešavanja su predstavljena kao pozitivan razvoj događaj, što predstavlja tumačenje koje je potpomognuto brzom zamenom činjenica i propagande.

Veliki deo ruskih informativnih medija je pod strogom kontrolom Kremlja, a državna televizija radi kao portparol vlade.

Zamršeni i ponekad kontradiktorni narativi ruske invazije o ratu nemaju samo za cilj da ubede gledaoce da je njihova verzija događaja istina, kažu stručnjaci za deziformacije. Cilj je često zbuniti gledaoce i stvoriti nepoverenje tako da publika nije sigurna u šta da veruje.

Njujork tajms je pregledao više od 50 sati televizijskih snimaka kako bi pokazao kako se rat predstavlja Rusima kroz informativne medije u toj zemlji.

14. april – Ponos ruske flote potopljen 

Rusija se suočila sa značajnim gubitkom kada je njena vodeća krstarica “Moskva” potopljena nakon što je oštećena udarom projektila. Ukrajinski zvaničnici su rekli da je brod pogođen sa dve rakete Neptun. Njujork tajms je objavio da su SAD pružile obaveštajne podatke koji su pomogli Ukrajini da locira i granatira brod.

Nezavisni ruski mediji van zemlje su objavili da je oko 40 muškaraca poginulo, a da je 100 povređeno. Međutim, u medijima koje kontroliše ruska država, informativni programi su umanjili značaj ukrajinskog strateškog napada.

Prvo je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da je brod oštećen nakon što je požar na njemu detonirao municiju. Brod je vraćen na obalu, a posada je bezbedno evakuisana, navodi se u izveštaju. Ruski mediji su kasnije javili da je brod ipak potonuo u toku oluje.

Za Kremlj, gubitak doprinosi rastućim izazovima u prenošenju pozitivnog utiska o ratu kod kuće. Ruski mediji u više navrata odbacivali ili umanjivali žrtve ukrajinskih civila, kao i ruske žrtve i njihove porodice. Rusija je prvi put priznala ukupan broj poginulih u martu, stavljajući do znanja ruskim gledaocima da će rat podrazumevati i domaće gubitke.

2. april – Na ulicama Buče se nižu leševi

Dok su se ruske snage povlačile iz regiona oko Kijeva, kružile su fotografije mrtvih tela na ulicama Buče. Na ulicama ovog predgrađa Kijeva pronađeni su ubijeni civili čije su ruke bile vezane, a koji su takođe imali prostrelne rane od oružja na glavi. Slike su izazvale ponovne pozive za podizanje optužbi za ratne zločine protiv Rusije.

Na ruskoj televiziji, ovo otkriće je predstavljeno kao prevara, a slike i snimci se prikazuju kao lažirani. Na jednom snimku su ruski novinari primetili da je odeća na mrtvim civilima previše čista da bi danima bila na ulici, što implicira da nisu ubijeni tokom ruske okupacije. U saopštenju ministarstva odbrane navodi se da na telima nema znakova raspadanja i da se krv na njihovim ranama nije zgrušala.

Međutim, fotografije koje su objavili zapadni mediji, a koje nisu blurovane, jasno pokazuju da se na telima vide znakovi raspadanja.

u drugom novinskom izveštaju se navodi da se na snimcima iz Buče vide neka tela koja se “kreću”, što je navedeno kao dokaz da je prikaz leševa montiran. Jedan snimak je pokazao telo u retrovizoru koje je izgledalo kao da se pomera nakon što je automobil otišao. Ali nekoliko fotografija koje su na terenu zabeležili zapadni fotografi, pokazuje da tela u tom području imaju znakove raspadanja.

Potom je usledio narativ da su te ljude na ulicaa Buče ubile ukrajinske trupe.9. mart – Bombardovano porodilište u Marijupolju

Rusija je izazvala međunarodnu osudu nakon bombardovanja porodilišta u Marijupolju. Slike povređenih trudnica, koje su nošene preko ugljenisanog bolničkog kompleksa, jasno su pokazale zapadnoj publici kakva je civilna cena rata.

U Rusiji je, međutim, taj napad predstavljen kao prevara. Ruska televzija je secirala snimke i izrazila brojne sumnje u vezi sa zapadnim izveštajima, često koristeći iste slike viđene na Zapadu da bi predstavila veoma različite prikaze onoga što se dogodilo.

Slike dve žene su posebno bile eksponirane u zapadnim medijima.

Jedna od njih je influenserka po imenu Marijana Višemirskaja, koja je preživela napad i kasnije rodila devojčicu. Još jedna žena, koja nije identifikovana, fografisana je na nosilima, a kasnije je AP izvestio da je ona preminula. U jednom segmentu, ruski novinari su tvrdili da je u oba slučaja u pitanju ista žena. Višemirskaja je kasnije negirala da je ona bila na nosilima.

U drugom segmentu emitovanom na ruskoj televiziji, žrtve koje su premeštene iz bolnice su opisane kao vojnici ukrajinskog bataljona Azov, jedinice Ukrajinske nacionalne garde, koja je povezana sa neonacionalističkim pokretom u zemlji. Ali fotografije koje su zabeležili zapadni novinari pokazuju da su žrtve bile žene koje su nosile odeću u boji koja je nejasno podsećale na vojničke uniforme.

Višemirskaja je dala intervju Denisu Seleznjevu, ukrajinskom blogeru koji podržava separatistički pokret u Donbasu. Delovi intervjua koji su emitovani na ruskoj televiziji nisu bili fokusirani na njene povrede, već na bataljon Azov uz tvrdnje da je ta vojna grupa zauzela bolnicu pre udara.

Ruski mediji su se fokusirali i na njen opis vojnika Azova, predstavljajući ih kao ratoborne okupatore koji zahtevaju hranu. Kremlj i ruski mediji su se često fokusirali na ukrajinski neonacistički pokret kao opravdanje za invaziju. Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da je jedan od njegovih centralnih ciljeva “denacifikacija Ukrajine”.

Iako je bataljon Azov osnovan 2014. godine od ukrajinskih ultranacionalističkih i neonacističkih grupa, stručnjaci kažu da je trupa ugušila svaki deo svoje ekstremističke strane pod pritiskom vlasti.

4. mart – Napadnuta nuklearna elektrana Zaporožje

Ruske snage su početkom marta napredovale prema najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani. Okršaj sa ukrajiskim snagama okončan je požarom u kompleksu, za koji je ukrajinski predsednik Zelenski upozorio da može dovesti do “kraja Evrope”. Požar je kasnije ugašen, ali su ukrajinski zvaničnici optužili Rusiju za “nuklearni terorizam”.

Ruskoj publici je ispričana druga priča: da su ukrajinski vojnici napali objekat, zapalivši zgradu pre nego to su pobegli. Ruske snage su opisane kao trupe koje su branile objekat od “ukrajinskih diverzanata”, navodi se u vladinom saopštenju ponovljenom u državnim medijima.

Na snimku objavljenom nedeljama kasnije, prikazano je kako elektrana normalno funkcioniše, sa snimcima dronom koji prikazuju radnike kako dolaze do besprekornog objekata i kako uredno prolaze kroz bezbednosne kontrolne punktove.

“Dok je specijalna vojna operacja u toku, nuklearna elektrana nije prestajala da radi ni na sekund”, rekao je Aleksej Ivanov, izveštač “Vremja”, večernjih vesti na Prvom kanalu. On je rekao da se ruska straža ne meša u rad elektrane.

Jedan vojnik intervjuisan u objektu rekao je da “zaposleni u ovoj fabrici pokazuju određenu dozu poštovanja” i da radnici “održavaju rad i disciplinu u svom radu”.

Narativ da Ukrajina bolje funcioniše pod ruskom kontrolom i dalje je česta tvrdnja na državnoj televiziji, potkrepljujući sumnjiv argument koji je izneo Putin da su ruske trupe poslate da zaštite ukrajinske građane. (Nova.rs)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
0 0 votes
Article Rating
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
error:
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker