Cijene namirnica u Srbiji drastično skočile
Poslednjih meseci cene hrane, goriva, energenata rastu, pa se postavlja pitanje da li smo u novom talasu poskupljenja i da li kućne budžete građana Srbije čekaju nova “iznenađenja”?
Neminovno je da građani prvo primete kada poskupe prehrambene namirnice, jer za isti novac sada je korpa praznija u odnosu na prethodne mesece.
Ekipa Espreso portala istraživala je da li su i koliko namirnice poskupele. Ono što smo prvo primetili jeste poskupljenje mesa, a zanimljiva je činjenica da su svinjetina i junetina dostigle skoro istu cenu. Pa oni koji žele malo kvalitetnije parče, platiće oko 950 dinara za jedan kilogram.
Takođe, kilogram pilećeg filea sada košta 619 dinara, dok je cena pilećih grudi sada 482 dinara, što je do pre par meseci bila cena filea.
Druga stavka na spisku većine ljudi jeste kafa koja je dostigla cenu i do vrtoglavih 150 dinara, za 100 grama.
Nezaobilazno je i ulje koje je poskupelo za 17 odsto, što je negde oko 206 dinara za litar!
Pored ovih namirnica koje su deo svake potrošačke korpe poskupela je testenina, pirinač, tunjevina, šećer, margarin, kao i neke vrste voća i povrća.
Ekonomski analitičar, Milan Kovačević rekao je za Espreso kako su cene namirnica postepeno rasle, kao i da se skok cena neće odmah zaustaviti.
Pitali smo ga i šta je uticalo na rast cena, šta kaže statistika i da li rast cena možemo povezati sa epidemiološkom situacijom u kojoj se nalazi ceo svet, kao i da li ekonomski analitičari očekuju dalji rast cena.
– Cene su postepeno rasle i očekujemo da će dodatno skočiti. Na svetskom tržištu poskupela je nafta, ali i struja i gas. Neminovno je da će doći do dodatnog rasta. Već se pregovara o novim cenama. Jedan deo privrede će teško opstati, a neki će potpuno nestati, naveo je Kovačević.
Rast cena i pandemija
– Kada se poskupljenje vezuje za pandemiju važno je spomenuti logistiku. Transport robe je bio otežan, pa su samim tim i troškovi bili veći, kaže Kovačević.
Naš sagovornik posebno je naglasio da je hrana najveći deo potrošnje.
– Ono što najviše zanima građane i što je najveći deo potrošnje jeste hrana. To se prvo oseti. Razlog poskupljenja je to što su neke kulture loše rodile, naročito kada su u pitanju voće i povrće. Što se mesa tiče, odraz su postavljenih cena na svetskom tržištu. Tržište formira cene pa izgleda monopolski. Rod kafe je drastično podbacio, naročito u Brazilu odakle uvozimo najveću količinu. Cene su neraprovna kada kada pogledamo tražnju i ponudu, zaključio je Milan Kovačević.
Prema podacima Ministarstva, čak 37 odsto prosečne potrošačke korpe odnosi se na hranu. Oko 20 odsto obuhvata troškove stanovanja i energente.
Za razliku od prosečne potrošačke, u mini korpi nedostaju med, kačkavalj, burek, čokolada za kuvanje, majonez, gotova supa i čaj, a za oko 40 odsto manje količine kafe, šećera, pavlake, jaja, mineralne vode, začina…U nju ne spadaju ni troškovi za komunalije.
Neprehrambeni proizvodi bez energije su poskupeli za 2,9%, ponajviše zato što su cigarete, zbog povećanja specifične akcize, poskupele za 3,3% u februaru i za 3,2% u julu 2021.
Od početka godine do sredine avgusta cena goriva u Srbiji je skočila, pa je tako benzin BMB 95 poskupeo za 27,89 dinara, što je povećanje od 20,8 odsto, a za evrodizel danas moramo da izdvojimo 21 dinar više.
Takođe, poskupeo je i tečni naftni gas (TNG) i to za 11,62 dinara od početka godine.
