Srbija:”Kako dijete da pustimo u školu, NJEGOVA KUĆA JE 200 METARA OD NAŠE” Roditelji djevojčice (12) koju je komšija htio da siluje u POTPUNOM SU ŠOKU: “Otkako je na slobodi, živimo kao taoci”

--- Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala ---

Kako da pustimo dete u školu? A imamo još dvoje dece… Sutra treba da je pustim, mi živimo u selu, njegova kuća je udaljena od naše 200, 300 metara, zamislite da ga sretne… Šta onda? Da potrči pod nečiji auto, pod autobus… Ko će onda da bude kriv?!”

Aleksandar Isaković (38) iz Belotića kod Šapca, koji je optužen da je u junu prošle godine obljubio dvanaestogodišnju devojčicu iz tog mesta, u petak je nakon isteka šestomesečnog pritvora pušten na slobodu odlukom Višeg suda u Šapcu.

Viši sud u Šapcu je ukinuo pritvor Aleksandru Isakoviću posle odluke Apelacionog suda u Novom Sadu, u kojoj se navodi da je nejasno na osnovu čega Prvostepeni sud zaključuje da je posle proteka vremena od šest meseci od događaja, a sećanja na isti su i dalje sveža, uznemirenje javnosti takvog intenziteta da ugrožava pravično suđenje, pa da usled protoka vremena taj pritvorski osnov slabi.

Takva odluka suda je kod porodice napastvovane devojčice, ali i kod ostalih meštana Belotića izazvala šok i strah.

– U petak popodne smo saznali da je pušten. On je pisao žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu i oni su vratili to u Šabac da sud tu razmotri i oni su ga pustili, kako kažu, zato što nema uznemirenja javnosti oko ovog slučaja – započinje bolnu ispovest za “Blic” Vladan Ćirić, devojčicin otac.

Za sve ovo vreme, kako kaže, kada su ga mediji kontaktirali izbegavao je da govori, jer je njegovo dete već šest meseci u izuzetno teškom psihičkom stanju i nastojao je da je zaštiti od svega.

“Živimo kao taoci”

Za njega je, kao i za druge meštane Belotića, apsurd da se zato što nema uznemirenja javnosti Isaković, čija se kuća nalazi u blizini porodične kuće Ćirića, nađe na slobodi i u njihovoj blizini i da time direktno budu izloženi opasnosti, a prvenstveno napastvovana devojčica.

– Novinaru zovu, a ja nisam želeo da pričam jer je dete u jako lošem prihičkom stanju, a on je pušten jer nema uznemirenja javnosti!? Pa je li važno da li novine pišu ili kako se osećamo mi koji živimo ovde, a verujte mi da smo uznemireni i uplašeni, ne ja i moja porodica samo, već i drugi meštani – navodi Vladan i objašnjava da je to što je Belotić malo mesto dodatni problem, jer će se pre ili kasnije sresti, pa sada porodica Ćirić praktično živi u zatočeništvu u svojoj kući:

“Ovo je mala sredina, mi smo sada praktično taoci, nije on… Ja ne znam šta će on sada da uradi, plašiim se za bezbednost dece i nas, ali se za sebe plaše i drugi meštani. Ne znam ja šta će on da radi, to je manijak.”

Kako kaže, ovakvu odluku ne može da shvati drugačije već kao nagradu napasniku.

– Pa i bekstvo njegovo je moguće dok se čeka presuda, od policije je i tu noć pokušao da pobegne, jedva je uhvaćen. Nama je Bosna blizu, pređeš 15, 20 kilometara, pređeš kud god hoćeš. A i opasnost od uticaja na svedeko, kako ne postoji? Pa ovde su sada ljudi u strahu, on zna ko je svedočio protiv njega i kako on sad kao ne može da utiče, pa naravno da može – navodi sagovornik.

“Ko će da bude kriv ako joj se nešto desi?”

Na ove Vladanove reči se nadovezala i njegova supruga Stanka:

– Kako da pustimo dete u školu? A imamo još dvoje dece… Sutra treba da je pustim, mi živimo u selu, njegova kuća je udaljena od naše 200, 300 metara, zamislite da ga sretne… Šta onda? Da potrči pod nečiji auto, pod autobus… Ko će onda da bude kriv?!”

Stanka objašnjava da je veštačenjem utvrđeno da je devojčica u teškom psihičkom stanju.

– Ona je na veštačenju dobila status posebno posetljivog svedoka. Razgovarala je sa psihologom, sa dečijim neuropsihijatrom, oni su ustanovili da ne može ni na sudu da se pojavljuje, da se sretne sa njim niti da bude blizu njega i to sve stoji u izveštaju, a on je sad pušten – navodi očajna majka.

Kako kaže, njena kćerka zajedno sa celom porodicom mesecima proživljava pakao.

– Ona se leči kod neuropsihijatra, pije antidepresive. To je bio pakao, ne može da se opiše. Plašila se drugih ljudi, plašila se nas, kaže mi “Joj, mama, ja gledam tebe, a vidim njega”, stane da se umije, podigne glavu, pogleda se u ogledalo i istrči iz kupatila “Mama, pogledam se u ogledalo i vidim njega”… To je bio pakao! – priča Stanka i dodaje da je taman počela da staje na noge i da se oporavlja kada ih je ovo zadesilo:

– Septembar, oktobar i novembar su bili katastrofa, bilo je trenutaka zove iz škole “Dođi po mene, loše mi je”, od decembra je krenulo nabolje, stalno psihoterapije, ali dete i dalje pije šaku lekova. Taman je sada počela da se oporavlja, ide sporo i mučno, ali je krenulo nabolje. I kako ja sad da joj kažem da je napolju, da je on tom slobodom počašćen?! . kaže otac.

“Da joj produžim sat, dva spokoja…”

Kako kaže, kćerki još nisu rekli da je Isaković na slobodi i ne znaju kako to da učine.

– Ona se i onako stalno plašila i pitala kad će on da izađe i šta će ona da radi kad se to desi… Mi od petka sedimo u kuću, on živi blizu, ne znamo šta da radimo, kako da se postavimo, njoj treba da kažemo, a kako, kako da joj kažemo!? – kroz suze priča majka:

“Da joj produžim bar sat, dva, dan ovog, ako mogu da kažem, spokoja, jer kad čuje… ja znam šta me očekuje, ja znam da će biti nesnosno.”

Susreta sa njim se plaše iz više razloga, a za ovo vreme nije bilo prijatno sretati ni njegovu porodicu.

Tu su mu otac i majka, žena mu je sa detetom otišla kod svojih. Mi živimo u Belotiću, Bogatić nam je blizu, pa tamo idemo u prodavnicu, sklanjamo se, ne znam ni kako to da objasnim, da se ne sretnemo – pričaju Ćirići, a Stanka dalje objašnjava kakve je posledice događaj ostavio na porodicu:

“Jednom sam ga slučajno videla u selu, njegovog oca, ne znam kako sam skrenula i zaustavila auto, pozilo mi je, čovek je samo stajao, ja sam prošla, ali… Prosto, svega sam se setila u trenutku, pozlilo mi je, žene iz prodavnice su mi davale šećer i vodu da me povrate, a sad on treba da mi se šeta ovuda, ja ne znam kako bih regovala…”

Zašto je oštrio nož?

Kroz glavu im se sada vrzmaju razne misli, a Stanka je posebno zabrinuta zbog noža koji je pronađen u radionici, a koji je osumnjičeni mesecima oštrio kod njih u radionici, gde je inače bio zaposlen.

– Posle su nam radnici rekli da je on mesecima oštrio jedan nož, kažu da je zadnjih dana samo to radio. Prijavili smo policiji, ali kažu nije njime pretio, pa nije uzet kao dokaz, ali šta da se zapitamo nego zašto je to radio, šta će mu nož, je l je čekao da ona ostane sama u kući? – zaključuje ona.

Podestimo, Aleksandar Isaković je dvanaestogodišnju devojčicu, koju je inače poznavao od detinjstva jer je radio kod njenog oca, u junu prošle godine izveo sa proslave rođendana na kom je devojčica bila sa porodicom i u obližnjem parku je seksualno napastvovao, a nakon toga se vratio u salu i nastavio da sedi sa njenim roditeljima. Kada je devojčica pozvala pomoć i kada se saznalo šta se dogodilo Isaković se dao u beg. Iste večeri je uhapšen i od tada se nalazio u pritvoru.(Blic)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
0 0 votes
Article Rating
1 Comment
Najviše glasova
Najnoviji Najstariji
Inline Feedbacks
View all comments
Knezevic Zoran
Knezevic Zoran
10 mjeseci ranije

Za sve silovatelje ni pedofile postoje samo dva “leka”, koja bolest ubijaju u korenu i svet oslobadjaju ovih zveri, a to su; konopac ili streljacki stroj. Takvi monstrumi se ne popravljaju vec samo cekaju drugu priliku.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
error:
1
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker