SRBIJA: “GLUPI STE, UMREĆETE OD GLADI, NEMATE POJMA!” Otkrivamo: Zbog ovih rečenica suspendovan je profesor

--- Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala ---

“Glupi ste, nemate pojma, svi ćete dobiti jedinice!” “Sve ću da vas oborim zato što idem u penziju pa neću morati da vas ispitujem na popravnom u avgustu!”, “Zadaću vam pretežak pismeni tako da neću morati ni da ga pregledam, jer nećete znati da ga uradite.” “Ne zaklapate, samo se glupirate, ja ovde fizikališem, a vi se zevzečite, šta vi mislite? Šta ste vi? Robovlasnici?” – sve ovo je navedeno u peticiji roditelja, u kojoj se citiraju navodne reči profesora matematike Šeste beogradske gimnazije Jovana Kneževića, koju su podneli roditelji, a u koju je “Blic” imao uvid.

I to nije sve: “Prepisao si, naučio si napamet, slučajno si pogodio reziltat, na sledećem kontrolnom ćeš dobiti keca, dokazaću ti da nemaš pojma” (ukoliko dete dobije bolju ocenu 3 ili 4), “Umrećete od gladi? Kakav bezobrazluk bre, gde vi živite uopšte mi nije jasno!” (kada zvoni za početak odmora deci ne dozvoljava da idu da kupe da jedu i da izađu u toalet (uz veoma neprimerene komentare pogotovo ženskoj deci)… samo su neke od vaspitnih metoda profesora Joce koje su naišle na osudu.

Naime, profesor matematike Šeste beogradske gimnazije Jovan Knežević suspendavan je s posla i protiv njega je pokrenut disciplinski postupak zbog sumnje da je izvršio povredu zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Nakon pisanja “Blica” o ovoj suspenziji, “internet se posvađao”, jer u komentarima je bilo onih koji kažu da je profesor tražio znanje, a da su njegove reči pogrešno protumačene. Da li je u pravu profesor koji “ima svoje metode” ili roditelji koji tvrde da su im deca istraumirana jer im se neprikladno obraćao, javnost se u svemu tome podelila.

Komentari podeljeni

Komentari su se nizali, a rekacije su se kretale u smeru da su “deca lenja”, “razmažena”, “da nema više dobrih profesora”, da pomenuti profesor ima “sjajnu biografiju i da je izvrstan matematičar”, s druge strane, bilo je i onih koji su se javljali pod imenima bivših đaka.

– Podrska profesoru, zna se dobro ko je strog i pravičan a njegove kolege ga upravo tako opisuju a to što je došlo vreme da se više veruje roditeljima jer im se ne sviđa ocena koju su zaslužili, to će im se vratiti sa kamatom na prijemnom i tokom spremanja ispita gde treba predznanje – glasio je komentar.

Dotični profesor matematike prolazi golgotu godinama, pokušavajući da od nas-roditelja i naše dece-učenika, napravi ljude. Istrajava na tome, što jasno upotpunjuje njegovu životnu misiju. Svi mu dugujemo zahvalnost Ja je i ovom prilikom iskazujem u svoje i ime svog sina Filipa – glasio je još jedan komentar.

– Jovan je car, čovek sa integritetom. Sramota, decenijama ga maltretiraju razmaženi balavci i iskompleksirani roditelji. Iskreno, ne znam odakle mu snage i volje da jos uvek trpi omalovažavanja, ali svaka mu čast – stoji u jednom od komentara.

I dok su jedni iznosili pohvale, bilo je i primera gde je njegovo ponašanje isto godinama, i da je nedopustivo.

– Pre 20 godina na njega se žalila ćerka mog druga. Tada su đaci bili nezaštićeni. Vremena su se promenila više nema nikakvog poštovanja u školama. “Jocu ubicu” treba suspendovati baš sada pred penziju da ima o čemu da razmišlja – jedan je u nizu negativnih komentara.

Ko ga ne zna, lako bi pomislio da su deca lenja i žele hleba bez motike. Naravno da takvih svuda ima puno, ali, ovde se ne radi o tome… Upoznala dotičnog kao kolegu pre x godina. I danas ga srećem kao kolegu i užasavam se nenormalnosti koja izbija iz njega. Čovek je zastranio – glasio je drugi komentar.

– Zašto mu je nadimak već 20 godina “Joca ubica?” Da li u svih tih 20 generacija sva deca ne valjaju? Da li je vredno da sve te generacije imaju traumu? On je tu da nađe način da prenese znanje sa lakoćom, da deca nastave da vole matematiku, jer su već izabrala prirodni smer, a ne obratno – glasio je još jedan.

Više od 250 ljudi uključilo se u raspravu, i dok su jedni stajali uz profesora, drugi su ga optuživali da je zaista traumatično za decu govoriti im pogrdne reči, koje ih možda blokiraju.

“Plašio sam se svog profesora”

Milan J. iz Beograda, bivši učenik jedne strukovne škole u Beogradu kaže da je imao slično iskustvo sa profesorom matematike, koji ga je, kako nam je ispričao “plašio”.

Matematiku sam odlično znao u osnovnoj školi, onda kada sam upisao srednju, dobio sam profesora koji je zaista bio strog. Ne radi se tu samo o znanju, da neko traži znanje to je u redu, ali neki profesori prosto kinje đake, plaše ih i onda deca blokiraju. Iako sam tu školu završio pre 20 godina ni danas mi nije prijatno kada se setim tog perioda. I ono što znam, ja zaboravim kada mi profesor obrati visokim tonom, ili kada se mršti dok izlazim na tablu, drhte mi ruke kao da će me istući, mada se to nikada nije desilo. Ali jednostavno, uplašiš se. Ova priča sa profesorom Kneževićem mi deluje kao da je on želeo samo da ih motiviše, a upravo je napravio suprotan efekat. Morali bi profesori da menjaju te metode u svom radu, verovao sam da se to iskorenilo – kaže naš sagovornik.

Dragana M. bivša gimnazijalka setila se i samog profesora Kneževića, nije ga se plašila, ali pamti ga kao strogog i zahtevnog.

– Nisam ga se plašila, ali nekako smo znali da je takav. Tražio je da znamo, uvek je nekako izvlačio više od nas, valjda je imao predstavu ko koliko može. Matematiku sam znala i tada i sada, vremena se menjaju, nekada su profesori bili i mnogo strožiji, ali ta vremena su daleko iza nas. Nisam iznenađena ovim što sam pročitala, volela bih samo da je imao drugačiji pristup – kaže Dragana.

Aleksandra M. iz Beograda kaže da je imala problem sa profesorkom istorije koja je tražila da gradivo ili znaš ili popravljaš jedinicu, ako joj nisi “miljenik”.

– Sećam se profesorke istorije koja je uvek bila dobra prema svojim miljenicima, bez obzira da li su oni odlični ili dovoljni, jednostavno delila je učenike. Prozvala me i dala mi jedinicu jednom, sledećeg časa, opet, počnem da odgovaram, još jednu, onda prođe malo vremena, opet, i za kratko vreme tri jedinice iz istorije. Ona je mene izbezumila svojim ponašanjem i ne samo mene nego i sve nas koji joj nismo bili dragi, a onda bi uživala dok popravljamo ocenu. Srćom posle završene gimnazije nikada je više nisam srela u životu – kaže Aleksandra.

Psiholog: Između učenika i profesora mora postojati poštovanje

Psiholog Maja Svetozarević u razgovoru za “Blic” objašnjava da je svaki vid nasilja u školama zabranjen, i da svako etiketiranje u komunkaciji je nedopustivo. Takođe ističe da mora postojati međusobno uvažavanje i poštovanje na relaciji profesor – učenik i obrnuto.

– Svaki vid nasilja je zabranjen, pa i svaka uvreda, etiketiranje… Učenici s druge strane moraju da razvijaju odgovornost, prema školi, nastavi, profesoru, jer mora postojati autoritet profesora, a opet i od profesora se to isto očekuje da vodi računa kako se ophodi prema učenicima. Svaka vrsta etiketiranja može kod dece razviti strah, nesigurnost, pa čak i odbojnost prema tom predmetu, tako da je i sa jedne i sa druge strane neophodno poštovanje – kaže Svetozarević.

Profesor Knežević: Nikoga nisam vređao

Profesor Jovan Knežević u razgovoru za “Blic” rekao je da je iznenađen ovim što se dogodilo, ističe da nijednog momenta nije nikoga vređao, ili pretio, te da on od svojih učenika jedino zahteva znanje i pažnju na času. Takođe, kako kaže, on kod dece pomenutog odeljenja nije primetio ni nelagodnost, ni strah, i da je on samo pokušavao da im skrene pažnju na učenje, i ništa van toga.

– U avgustu treba da idem u penziju, niti sam ja bilo kome pretio, ja sam samo pokušavao da toj decu objasnim gde su i šta su, da moraju da uče zbog sebe a ne zbog mene. Da ne treba da čekaju da im ocena padne u krilo, da su dovoljno sposobni da se izbore sami, da je pred njima jedan izazov, da probaju da urade nešto i da sam ja tu da im pomognem, a nikako da ih jurim, kažnjavam ili bilo šta. Možda sam zahtevan u smislu da očekujem da deca budu u učionici kada dolazim, trudim se da na vreme dolazim na čas, trudim se da postoji red na času, da oni pišu, da prate nastavu i ne volim da pričaju međusobno dok im ja objašnjavam zadatak. Naravno, niko od njih ne priča glasno, daleko od toga, ali svaki šum remeti nastavu i onda kažem “ajde deco, pokušajte da čujete nešto, da naučite iz ovoga što pričam, zapišite komentar, slikajte tablu, sugerišem im da slikaju tablu kako bi imali kod kuće kad rade domaći – objasnio je profesor za “Blic”.

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
0 0 votes
Article Rating
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
error:
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker