Bošnjaci i Albanci između prošlosti i sadašnjosti
Najgore je pri analizi i razmatranju historijske prošlosti, što mnogo ljudi prošlost sagledava kroz prizmu sadašnjosti.
Međutim prošlost se u mnogo čemu često veoma razlikuje od sadašnjosti i primjena istih kriterijuma i načina razmišljanja o periodu od prije više stotina godina i aktuelnom vremenu, može nas često dovesti do potpuno pogrešnih zaključaka.
Uzeću za primjer, dva danas najbrojnija i najpoznatija balkanska muslimanska naroda: Bošnjake i Albance. Oba ova naroda danas gaje simpatije i ljubav prema turskom narodu.
Da li je tako bilo prije osmansko-turskih osvajanja njihovih zemalja i prihvatanja islama? Naravno da nije. Osjećali su strah i odbojnost i prema Turcima i prema njihovoj vjeri. Smatrali su ih svojim neprijateljima i u etničkom i u vjerskom pogledu.
Da je to tako pokazuje činjenica da su pružali oružani otpor Osmanlijama i da se niko od njih nije dobrovoljno predao i dragovoljno im ustupio svoju etničku i državnu teritoriju.
Čak su i Bošnjaci i Albanci ulazili u saveze ili pokušavali da ih stvore sa evropskim kršćanskim zemljama kako bi se odbranili od snažnog i poletnog osvajača sa istoka.
U pružanju otpora Osmanlijama se naročito istakao bosanski kralj Stjepan Tvrtko I Kotromanić i njegov slavni vojskovođa veliki vojvoda Vlatko Vuković, koji je osmanskoj vojsci nanio težak poraz u bici kod Bileće 1387. godine i koji je komandovao lijevim krilom srpsko-bošnjačke vojske, koja je bila sastavljena od Bošnjaka u bici na Kosovu polju 1389. godine.
Kod Albanaca se naročito istakao Đerđ Kastriot Skenderbeg (1443-1468), koji se do smrti hrabro i nepokolebljivo suprostavljao Osmanlijama.
Tek sa prihvatanjem islama i jedan i drugi narod je osjetio bliskost prema Osmanlijama i Osmanskom carstvu, u kojem su i Bošnjaci i Albanci igrali veoma važnu ulogu.
Ali i tada su podizali bune i ustanke protiv Porte i u prvim decenijama XIX vijeka, bez obzira što su bili kao i Osmanlije muslimani, pokušali su preko ustanaka i pokreta predvođenih od strane Husein-kapetana Gradaščevića i Mustafe-paše Škodre, da kao i drugi balkanski narodi obnove svoju državnost.
Nažalost Osmansko carstvo nije imalo sluha za ova dva balkanska muslimanska naroda i koristeći činjenicu da Bošnjaci i Albanci kao muslimani nemaju podršku od strane velikih evropskih kršćanskih država, ugušili su ova dva nacionalna pokreta.
Nažalost, Osmansko carstvo nije tada dovoljno ozbiljno svatalo da ga bez razloga ne nazivaju “Bolesnik na Bosforu”. Oni ili nisu imali snage ili nisu željeli da se suoče sa istinom da su u neprestanom vojnom opadanju i teritorijalnim uzmicanju.
Nisu pri tom razmišljali: A šta će biti sa Bošnjacima i Albancima kao muslimanima, kada oni izgube vlast nad balkanskim teritorijama.
Tako su Bošnjake ostavili bez igdje ičega, pod vlašću kršćanskih gospodara, a Albanci su tek 1912. godine ostvarili državnost, ali sa znatno manjim teritorijalnim okvirom nego što su bile njihove državotvorne projekcije.
Sada živimo u vremenu kada je bosanska državnost obnovljena, ali pod jako kompleksnim okolnostima, koje mnogo ometaju normalno funkcioniranje bosanske države i sa jakim i neskrivenim separatističkim težnjama druga dva bosanska naroda i kada je albanski narod ponovo u ekspanziji i ulazi sa ogromnim ambicijama u XXI stoljeće.
Iseljavanja u Tursku su mnogo brojčano osakatila oba ova balkanska muslimanska naroda, naročito Bošnjake, kojih najmanje četiri puta živi više u Republici Turskoj nego u BiH i domovinskim zemljama.
Dok su Albanci u ekspanziji i teritorijalnoj i demografskoj, Bošnjaci su doživjeli ogromne ljudske gubitke u poslednjen ratu i velika migraciona kretanja prema Zapadu.
Dok se pred Albancima pruža optimistička perspektiva, Bošnjaci se grčevito bore da sačuvaju suverenitet i teritorijalni integritet svoje domovine, na koju se otvoreno nasrće i spolja i iznutra, što je propraćeno nejedinstvom bošnjačkih političkih lidera.
Oba nacionalna pitanja su mogla biti na odgovarajući način i pravedno riješena još 1831. godine. Ali, nažalost, Osmansko carstvo tada nije imalo niti sluha niti viziju, da je to pitanje od životnog značaja ne samo za Bošnjake i Albance, već i za opstanak islama i muslimana na Balkanskom poluotoku.
Esad Rahić
G. Rahicu, slažem se sa vama, posebno o tome da turci nisu imali sluha za nase oba naroda i za proces raspada osmanskog carstva. Osmanska nesposobnost defaktorizirali su naša dva naroda, i ostavili u nemilost drugih, dozvolivši genocid i istrebljenje nad nas nekoliko decenije pre jermenskog progana u XX veku. postoji toliko podataka i dokumenata o ubistvima, spaljivanjima, deložacijama, zapleni njihove imovine i gubitku zemlje i posledično sužavanju njihovog životnog prostora. Ima najmanje 150 godina otkako se ovo desava. Ali rešenje nije kukanje i naricanje. Bosnjaci Bosne nisu imali nacionalno drzavu ni ono u Avnojsku Bosnu a nije ni ova Dejtonska. Treba spasavati ono sto se moze spasavati i imati stvarno suvereno i nacionalnu drzavu bosnjaka u Bosnu. Što se tiče odnosa između Bosnjaka i Albanaca, mogu reći da ih gotovo i nema, nazalost, za Bosance, na Balkanu su postojali samo Srbi i hrvati i nema nista van njih.
Sto se tice Sandzaka ( ono sto je ostalo od sandzaka ) i tih odnosa sa albancima, l uprkos krvnim vezama, običajima, istim tradicijama, snažne saradnje u prošlosti, itd itd, mi smo danas toliko blizu a toliko daleko. Pitam se zasto?? To je jasno i vama i nama. Strah od debosnjakizacija vasih lokalnih albanaca i trebalo se sacuvati po svaku cenu bosnjakizaciju sandzackih albanaca. Ja bih rekao deo najvitalnije stanovnistva Sandzaka. ta besmisleno upornost ne bi bilo efektivna bez glavnih aktera ovog scenarije i rezije. Naravno onih koji iza kulise nose konce, velike srbijanske vlasti. danas za sandzacke srbofile bolje je biti srbin nego siptar. Ako tako vecina sandzakĺjije zele, neka i bude Niko ne negira postojavanje bosnjaka na sandzaku ali izolacija i izgradnja virtuelnog zida sa Albancima iz gore navedenih razloga definitivno i zauvek tone Sandzak.
Sandzak treba biti zaseban entitet sa jakim i strateskim odnosima sa Bosnom i Kosovom. Ovo bi trebalo biti strateskih interes Sandzaka.
Sve dodje na naplatu…
Jedan deo Albanaca primajuci Islam nisu se odrekli onih koji su ostali Hriscani I zasto danas u tri religije su ostali jedan Narod….Vi ste pojurili da nabijate na kolac svoju pravoslavnu bracu zbog sitnih privilegija….
Za Turke ste ostali ulizice…..
Tito vas je ponizio kao religiozna grupa….Niko I Nista….
Tako zavrsavaju izdajnici…..
Toliko naroda je bilo pod Osmanlijama Ali SAmo ste se vi naguzili da uzmete Islam….
Makedonci na tu temu imaju prelepu pesmu…Kales bre Andjo….
Inace Skenderbeg,Kontromanic,Vlatko su bili Srbi……
Bosnjaci da ste bili Turci bi vas priznali…..
Draga Elena, prije “srpskog Skenderbega” moze se reci i Adam i Eva na Edenu kao prvi stvoreni ljudi bili su srbi, pa zato su srbi i Nebeski narod. A posto covecanstvo potice od srba zato i sve nacije sveta su srbi. Tu si upravo. A za srpske ateiste koju ne veruju u bibliju i o priču Adama i Evi ali Znaju i svesni su toga da srbi su najstarija nacija imam takode knjigu za njih koju bi preporucio i znatno bi ucvrstilo njihove ubedjenja i potvrdilo ono sto vec znaju, a ta knjiga je :
Ko je stariji, amebe ili srbi ( T. Jevgenijev ).
a sto se tice Skenderbega, sta mogu da dodajem,??!!!!, … za onih koju veruju da su nebeski narod i stariji nego i amebe, nista, a za ove druge osim SRPSKA POSLA nista neobicno, nista drugo.
Laki je malo nervozan,ljut I ljubomoran…
Ima tu ” lubomore” priznajem, ali vise bi rekao odusevljen što imamo čast i privilegiju da živimo pored nebeskog i preamebskog naroda. Kakva je to sreca.
Nista bez Srece…
I oni na Titaniku su imali pare Ali nisu imali Srece…..
Da, Nesreca Srece,