Albanci i dio Bošnjaka jedina prava opozicija Vučiću u parlamentu

Potrebna nam je nova opozicija, koja će, za razliku od aktuelne, imati kapacitet i želju da izgradi adekvatnu političku alternativu i diskontinuitet sa prošlošću, ali i sadašnjošću, poručuju Albanci s juga Srbije.

Navršila se tačno 21 godina otkako je, 5. oktobra 2000. godine, pao režim Slobodana Miloševića, a ogromna većina građana Srbije poverovala da će promene doneti brzu evropeizaciju zemlje, istinski raskid sa prošlošću i uopšte svetlo na kraju tunela “dugog” 12 godina, koliko je trajala vladavina čoveka koji je 2006. preminuo u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala.

No, ko je u tim burnim i euforičnim vremenima mogao i pretpostaviti da će više od dve decenije kasnije, uoči izbora najavljenih za april naredne godine, Srbijom suvereno vladati oni koji su i tada bili na vlasti: kao šef države Aleksandar Vučić, ministar informisanja u Vladi Srbije do 2000. godine, te Ivica Dačić, aktuelni predsednik parlamenta i lider Miloševićeve Socijalističke partije Srbije (SPS) nakon njegove smrti.

Još bi, svakako, neverovatnije delovao podatak da će, zbog opozicionog bojkota izbora juna 2020. godine, jedinu parlamentarnu opoziciju sadašnjoj vlasti predstavljati tek šestoro manjinskih poslanika: etnički Albanci sa juga Srbije koji sa delom bošnjačke zajednice čine poslaničku grupu “Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka”.

Albanci i deo Bošnjaka, koje predstavlja Sulejman Ugljanin, istovremeno su i jedine manjinske zajednice u Srbiji koje nisu uz Vučića čija Srpska napredna stranka (SNS) sa partnerima ima ubedljivu dvotrećinsku većinu u parlamentu.

‘Za aktuelno stanje velika odgovornost i opozicije’

Shaip Kamberi, Albanac iz Bujanovca i šef jedine opozicione grupacije, za nešto više od godinu dana aktuelnog parlamentarnog saziva profilisao se kao ubedljivi govornik i ozbiljan kritičar vlasti, ali je utisak da to nije dovoljno da ga neko od lidera srpskog opozicionog spektra pozove makar na kafu.

Ovo možda i ne treba da čudi ako se zna da ovaj diplomirani pravnik podjednakom žestinom kritikuje i opoziciju, možda i gorljivije nego vlast.

“Srbiji je potrebna nova opozicija, koja će, za razliku od aktuelne, imati kapacitet i želju da izgradi adekvatnu političku alternativu i diskontinuitet sa prošlošću, ali i sadašnjošću. Smatram da za aktuelno stanje u državi veliku odgovornost snosi i opozicija, a podsetiću da su mnogi njeni lideri do 2012. bili na vlasti”, kaže Kamberi.

Opozicionim liderima, kako dodaje, najviše zamera što se niti jednom rečju ili gestom nisu ogradili od poruka mržnje prema Albancima koji stižu ne samo od predstavnika vlasti, već i raznih desničarskih organizacija. Kako kaže, pojedini opozicionari organizuju i grupe koji predsedniku Srbije pred Skupštinom skandiraju “Vučiću Šiptare!”, što je uvredljiv naziv za Albance.

Kao još jedan primer animoziteta prema njegovom narodu, navodi ideju koju je krajem septembra otkrio Vučić da se za Albance na jugu Srbije zatvore prelazi ka Kosovu.

“Niko iz opozicije nije osudio ovu u suštini fašističku ideju”, podseća Kamberi.

Nezainteresovanost opozicije za 50.000 glasova Albanaca

Novinar Vukašin Obradović ocenjuje da je mnogo toga u višepartijskom životu Srbije omeđeno nerešenim odnosima sa Kosovom.

“Iz tog ugla gledano, determinisana je uloga stranaka koje predstavljaju Albance i to će tako ostati do kraja procesa dijaloga”, kaže Obradović.

Podseća i da je bilo, još 2008. godine, “nekih neuspešnih poluzvaničnih razgovora” Demokratske stranke (DS) sa Partijom za demokratsko delovanje Shaipa Kamberija. Ipak, u uslovima permanentnog srpskog-albanskog konflikta siguran je da “nijedna mainstream politička stranka neće ni pomišljati na savez ili koaliciju sa strankama iz Preševa ili Bujanovca, izuzimajući manjinske stranke”.

“Zaključak koji se nameće je da osim drugih posledica Kosovo predstavlja devijaciju i bitan ograničavajući faktor, između ostalog, i srpskog parlamentarnog života”, tvrdi Obradović.

Nezainteresovanost opozicije za oko 50.000 glasova Albanaca, vidi u većinskoj društvenoj klimi u Srbiji, pa iz tog ugla donekle i razume ponašanje opozicije.

“Svaka partija koja bi postupila drugačije bila bi izložena neviđenom medijskom i političkom linču ‘patriotskih’ provladinih medija i sa te strane može se i razumeti ovo distanciranje. Sa druge strane, takva situacija oslikava dominantan  patriotsko-nacionalističko opšti politički kontekst. Čak i one stranke ili pokreti koje se profilišu isključivo kao građanske ne razgovoraju sa Kamberijem, barem ne javno, ili nekim drugim predstavnicima Albanaca sa juga Srbije”, kaže Obradović, osnivač ugašenog nedeljnika Vranjske i raniji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Uskoro izbori na više nivoa

Predsednički i izbori za prestoni Beograd jedini su izvesni naredne godine, a vanredni parlamentarni samo su najavljeni kao mogućnost.

Prema svim istraživanjima, Vučić neće imati dostojnog konkurenta na predsedničkim izborima, te mu je novi petogodišnji mandat na čelu Srbije sasvim izvestan. U tom kontekstu, opozicija se nada reprizi izbora s kraja 1996. godine, kada je Miloševićev režim počeo da se kruni najpre na lokalu – u Beogradu i još nekoliko većih gradova.

Dobrica Veselinović iz Inicijative “Ne davimo Beograd”, koja u glavnom gradu ima značajan broj pristalica, ne krije da je osvajanje prestonice glavni cilj ovog pokreta ali i dobrog dela opozicije. Veselinović kaže da je saradnja “sa svima koji su protiv ovog režima” dobrodošla, posebno sa fokusom na probleme građana.

“Kamberi se pokazao kao glavni kritičar Vučićevog režima u parlamentu i smatram da treba uspostavljati mostove sa Albancima, ali je prerano govoriti o konkretnoj izbornoj saradnji. Ipak, sa svima, pa i sa Albancima, možemo razgovarati o temama kao što su izborni uslovi, medijske slobode ili suzbijanje desničarskog ekstremizma”, kaže Veselinović.

Nebojša Zelenović, predsednik stranke Zajedno za Srbiju, poručuje da su Albancima otvorena vrata “Akcije otvorene građanske platforme” čiji je osnivač. Taj pokret proklamovao je politiku “Tri tačke” koja podrazumeva nova lica u politici, Srbiju na Zapadu i rešavanje pitanja Kosova i Metohije u najkraćem roku.

“Trudićemo se da uspostavimo saradnju sa svakim ko je saglasan sa tom politikom koja je do sada okupila 30 političkih organizacija iz cele Srbije”, otkriva Zelenović.

Dodaje da se upoznao sa Kamberijem, te da je sa njim, “nažalost kratko”, i razgovarao.

“Nastojaćemo da sa svakim ko ima istinske dobre namere i želju da Srbija krene ka putu stvarnog oporavka, povedemo ozbiljnu debatu, bez obzira na međusobne razlike. Otvoreni smo za saradnju sa Albancima ako imamo politički dogovor o najvažnijim temama”, kaže Zelenović.

‘Bolje da Vučić ostane na vlasti’

Vučić je svojevremeno izjavio da se iza Kamberijevog opozicionog delovanja krije njegovo nezadovoljstvo što prošle godine nije dobio ministarsko mesto u aktuelnoj vladi, što ovaj narodni poslanik demantuje. Kamberi kaže da on, ni bilo koji Albanac, nikada ne bi bio deo “ove i ovakve Vlade” u kojoj nema prostora za pomirenje.

“Ne traže Albanci ministarsko mesto, tražimo samo više demokratije u Srbiji i obezbeđivanje Ustavom zagarantovanih prava za manjine”, kaže Kamberi.

Novinar Jeton Ismaili smatra da bilo kakav zajednički nastup albanskih i srpskih opozicionih stranaka ne bi doneo ništa Albancima. Kaže i da nimalo ne ceni srbijansku opoziciju i njene lidere i dodaje da je “za sve” bolje da Vučić ostane na vlasti.

“Imamo kilavu opoziciju koja je već bila na vlasti i ništa nije uradila za Srbiju. Ko garantuje da bi, ukoliko pobede na izborima, sada bilo drukčije? Za razliku od njih, Vučić bar ne krije u kom smeru vodi zemlju – i po pitanju Kosova i evropskih integracija. Konačno, i dalje uživa podršku SAD-a i EU za politiku koju vodi. Moje lično mišljenje je da je za sve nas, računam tu i Albance, bolje da on ostane na vlasti”, kaže Ismaili.

Bez kontakata s drugim opozicionarima

Kada kaže da država nije prisutna u procesu demokratizacije, poštovanju ljudskih prava, socijalnim, zdravstvenim i obrazovnim politikama, na prvi pogled deluje da Kamberi govori ono što bi rekao svaki opozicioni lider. No, i pored toga ovaj poslanik priznaje da ga do sada nije kontaktirao nijedan od njih, a čini se i da za tim ne čezne preterano.

“Ni sa kim nisam razgovarao, niko me nije ni zvao. Zalagaću se za saradnju i komunikaciju sa opozicionarnim građanima koji realno žele demokratiju u Skupštini. Međutim, ne vidim da takvu Srbiju želi i današnja opozicija”, kaže Kamberi.

Prilikom izbora aktuelne vlade, u govoru pred državnim parlamentom, upozorio je na činjenicu u kakvo su “bedno političko, socijalno, ekonomsko, kulturno, zdravstveno i obrazovno stanje doveli Srbiju”, svi oni koji su u vlasti i za koje je rekao da su “samozvane patriote”. Podsetio je i kako je to nekad bila Srbija Dimitrija Tucovića, Danila Kiša, Bogdana Bogdanovića, Ivana Đurića, Borke Pavičević… Odavno to, po Kemberiju, Srbija nije.

IZVOR: AL JAZEERA

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
Subscribe
Obavijesti o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex
()
x

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker