Zašto Peštersku visoravan zovu i SRPSKIM TIBETOM?
Veoma je toplo vreme za ovo doba godine, pa i razglednica s Pešterske visoravni izgleda drugačije nego prethodnih jeseni. Neuobičajena slika da se u ovo doba godine pašnjaci još zelene. Pre kiše i najavljenog snega, ekipa RTS-a posetila je Pešter.
Toplo vreme preobrazilo je ćudljivu prirodu Pešterske visoravni u pitomu oazu nepreglednih pašnjaka na kojima, usred novembra, pasu stada.
Njih čuvaju čobani koji spavaju u katunima ili kako bi na Pešterskoj visoravni rekli – stanovima.
Ne tako davno, na Pešterskoj visoravni uzgajalo se oko 20.000 grla krupne stoke i više od 40.000 ovaca.
„Budućnost je da neće na Pešteru imati svega ukupno Bog zna 1.000 ovaca, kako je krenulo. Sad može da se desi da ima, ali ne može bez toga da se živi, neko mora i to da radi“, naglasio je Ertan Zahović iz Duge Poljane.
Pešter je poznata po jagnjetini, pršuti i i sjeničkom siru. U ovom kraju predhodnih godina prosečno se proizvodilo više od 300 tona čuvenog sjeničkog ovčijeg sira.
„Ustanemo izjutra oko pola šest, odemo pomuzemo ovce, posle dođemo kući i to mlijeko lijepo procijedimo, unesemo u mlekar stavimo da se ohladi, posle dođem to te usirim. Onaj sir večernji što sam sirila, njega stavim lijepo u kante“, opisuje proces pravljenja čuvenog sira Sanela Zahović iz Duge Poljane.
Ljudi se ovde retko sreću. Priliku da razgovaraju imaju samo ako naiđe putnik namernik.
Povratak na Pešter
Ekipa RTS-a sreće starog poznanika Safeta, poslednjeg nomada na Pešterskoj visoravni. Bio je i ostao neženja.
„Sad tražimo staru, penzionerka ne bi bila loša. Mlade neće i u bolja mesta i za bolje momke, neće mlade one vole u inostranstvo“, priča Safet Kovačević iz pešterskog sela Police.
Mnogi gorštaci se, poput Hanefije Alihodžića iz sela Police, vraćaju iz grada na Pešter da poboljšaju svoje zdravlje.
Hanefija kaže da su 1987. godine profesori biologije, obišli teren i utvrdili da se na prostoru visoravni može naći čak 3.700 različitih biljaka.
„Nije još zaživelo, ali dolaze turisti, ljubitelji prirode, ne planinari, iz Slovenije, iz Austrije, iz Vojvodine. Dolaze jer žele da vide Belevu glavu, Štedin, Zmijinu glavu“, priča Hanefija.
O Pešterskoj visoravni ispletene su brojne legende: o jezeru i troglavoj aždaji, o utvrđenom gradu Trojanu, a, po predanju, u ovim krajevima postojalo je toliko kulturnih i sakralnih mesta da je celo područje nazvano Srpskim Tibetom.
Izvor:RTS
