Šefket završio fakultet, PA SE VRATIO NA PEŠTER! Sada sa trojicom braće ima NAJVEĆE stado ovaca na Balkanu
Godina puna izazova i teška, ali za one koji su hteli dobro da “zapnu” i rade, rezultati nisu izostali. U okviru konferencije Poljoprivrednik nove generacije koja se po drugi put održava u Novom Sadu dodeljena su priznanja za deset mladih poljoprivrednika iz čitave Srbije koji se agrarnom proizvodnjom bave na najsavremeniji način i uz primenu moderne tehnologije. Među njima su i vredna braća Kurtagić sa Peštera koji su odlučili da ostanu na visoravni koja je neretko surova i gaje najveće stado ovaca na Balkanu.
Studirao sam Političke nauke i završio ih, a onda se vratio na selo da čuvam i gajim ovce. Lepo je u gradu, ali ova sloboda na Pešteru i kad si sam svoj gazda nema cenu. Trojica braće i ja ostali smo na porodičnom imanju, ovde formirali porodice i bavimo se stočarstvom, drago nam je što je taj trud prepoznat. Stado je ogromno i nikad nismo uspeli da prebrojimo koliko ovaca tačno imamo, kad otopli i ovce krenu da se jagnje broj grla prelazi i dve hiljade – kaže Šefket Kurtagić.
Ogromno stado teško je držati na jednom mestu, pa su ovce braće Kurtagić raspoređene u nekoliko torova. U toku zime na Pešteru nije nimalo naivno, pa je potrebno dobar deo hrane da obezbede na vreme. Imaju tu sreću što seno ne kupuju.
Imamo i sve potrebne mašine, a radnu snagu ne plaćamo jer smo mnogočlana porodica, ono što jedino kupujemo su žitarice – dodaje Šefket.
Vredni stočari nisu se pokajali u nameri da naprave veliku farmu i svoju čeljad na taj način prehrane. Njihovo stado prvobitno je brojalo oko 150 ovaca, a širilo se iz godine i godinu i dostiglo ovu neverovatnu brojku.
– Sagradili smo veliki tor gde može stati trećina grla, i radimo na tome da još proširimo. Voda nam je bila veliki problem, ali uspeli smo da je dovedemo do našeg domaćinstava. Gradimo senjak u kom ćemo hranu držati preko zime i tako olakšati posao. Prilazni put do kuće nam je veoma loš, i to nam je sledeći cilj. Nastojaćemo da izgradimo novi i bolji, a nadamo se da će i lokalna samouprava imati sluha za naše potrebe – rekao je Saladin.
Jedan kangal na jednog vuka
Njihovi verni prijatelji i čuvari stada na nepreglednim ravnicama su i pastirski psi kangali. Da njih nema, ne bi mogli da sačuvaju svoje ovce na surovom Pešteru.
Bez njih smo kao bez očiju, treba sačuvati stado od predatora i divljih zveri koji ovde svakodnevno šetaju. Imamo odrasle kangale koji su se nekoliko puta hvatali u koštac, sa vukovima i sa medvedima. Uvek su izašli kao pobednici. Kod nas vam je ovde jedan kangal, na jednog vuka – sa osmehom priča Saladin.
Proizvodi koji se dobijaju od ovih sjeničkih ovaca nemaju granicu. Porodaja ide “kao alva”, a najviše se traže čist sir, mleko i kajmak. To su najjači aduti ovih stočara koji vredno rade na tromeđi tri države. Za ove proizvode zadužene su njihove supruge, koje takođe ne beže od teških poslova na imanju.
– U bačve staje oko 55 kilograma čistog punomasnog ovčjeg sira. Način pripreme je malo specifičan jer se prvo usiri, pa to planinke onda cede i seku na kriške i ovakav kvalitet je unapred prodat i nemamo problem sa plasmanom. Godišnje sa naše farme na prodajna mesta ode oko tri tone ovčijeg sira. Tako da ima računa ovim se baviti, ne žalimo se – zaključio je najmlađi brat Ekrem.
(RINA)
