Helsinški odbor: Raste strah kod Bošnjaka u Sandžaku
Eskalacija srpskog nacionalizma i dešavanja u Srbiji i u regionu, oživljavaju strah kod Bošnjaka u Sandžaku i neizvesnost u pogledu njihove budućnosti, ocenjeno je u studiji “Sandžak: područje kontrolisanih tenzija”, koju je izradio Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
“Rast islamofobije, kao i nespremnost Beograda da procesuira zločine nad Bošnjacima iz devedesetih (godina prošlog veka) i obezbedi reparacije žrtvama, doprineli su nepoverenju Bošnjaka i njihovom okretanju od Beograda“. navodi se u zaključcima i preporukama u toj studiji.
Ocenjeno je i da se zato Bošnjaci „osećaju izneverenim i marginalizovanim“
U studiji se navodi da je srpski nacionalizam poslednjih godina “eksplodirao”, što Bošnjake u Sandžaku podseća na atmosferu iz devedesetih godina 20. veka.
Navedeno je da ih posebno uznemiravaju murali kojima se veliča osudjeni ratni zločinac Ratko Mladić.
Dodaje se da bi medjunarodna zajednica trebalo da ima više razumevanja za aktuelne probleme Bošnjaka u Srbiji, kako bi konačno stavila pitanje Sandžaka na dnevni red, „u cilju stvaranja uslova za demokratska nacionalna prava“.
Helsinški odbor je ocenio da se “ispod prividnog mira” u Sandžaku krije mogućnost “eksplozije nagomilanog nezadovoljstva”.
Dodaje se da je Sandžak i dalje jedan od najnerazvijenijih regiona u Srbiji, sa lošom infrastrukturom, što odbija strane investitore, a mladi ljudi odlaze zbog visokog stepena nezaposlenosti i besperspektivnosti.
Istaknuto je i da je „Sandžačko pitanje je talac još uvek nedovršenih, pre svega graničnih pitanja na Balkanu“
„Zbog toga su u cirkulaciji razne teorije koje Sandžak dodatno stigmatizira, jer se percipira kao sporna teritorija koja može biti uzrokom novih nestabilnosti”, piše u studiji.
Ocenjuje se da Beograd i dalje uspeva da svojim “manipulacijama i kontrolom lokalnih aktera” spreči značajniji otpor i otvoreno nezadovoljstvo statusom Bošnjaka i Sandžaka.
“Sagledavanje Sandžaka samo kroz optiku vehabizma i ekstremizma je pogrešan pristup, jer su to marginalne pojave i pre svega posledica višedecenijskog stanja u Sandžaku, što je posledica politike Beograda”, navodi se u studiji.
U preporukama se navodi da je preduslov da bi se smanjio odlazak ne samo mladih, već i stručnjaka, da država donese posebne mere za ublažavanje nezaposlenosti u Sandžaku.
“Država takodje treba da ispuni svoje zakonske obaveze i da omogući proporcionalno zapošljavanje Bošnjake u republičkim institucijama, posebno u sudstvu, policiji, poreskoj upravi i drugde”, piše u studiji.
Ocenjuje se da je bošnjačka manjina, “kao i ostale”, u Srbiji marginalizovana i geteoizirana.
Sagovornici Helsinškog odbora su istakli da stanje “nikada nije bilo gore” i da više ništa ne očekuju od Beograda, s obzirom da je izneverio sva njihova očekivanja.
“Sagovornici Helsinškog odbora isticali su i mnoge druge detalje koji svedoče o tome da taj region nikog ne interesuje. Tako Novi Pazar ne postoji čak ni na mapi vremenske prognoze Radio-televizije Srbije”, piše u studiji.
