“MOLIO SAM GA DA NE IDE U BEOGRAD” – Potresna ispovijest oca Mateja Periša na godišnjicu njegovog nestanka: Imao sam loš predosjećaj DVA MJESECA PRIJE SVEGA

--- Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala ---

– Protekla godina prošla je u jednom trenu, u razmišljanju o mome Mateju, u prihvaćanju nekih novih spoznaja i o životu koji se u potpunosti promenio i koji ja i svi mi u porodici, nažalost, moramo prihvatiti onakvim kakav jeste. Poslednji put sam sa svojim sinom ručao na Božić 2021. godine i tad smo on, ja i njegove dve sestre odigrali poslednju partiju na karte.

Ni na kraj pameti mi nije bilo da je to na ovom svetu naš poslednji zajednički ručak. No eto, tako je očigledno bilo suđeno, zapisano u nekim nama, običnim ljudima, nevidljivim knjigama”, kaže za Jutarnji list Nenad Periš, otac Mateja Periša, koji je pre godinu dana, u noći na 31. decembar 2021. nestao u Beogradu, gde je sa svojim prijateljima otišao na doček Nove godine.

“Nisam uspeo”

Tragediju porodice Periš, nestanak njihovog Mateja, čije je telo pronađeno 18. maja ove godine u Dunavu, pratio je ceo region i svi su proživljavali njihovu bol i patnju.

– To je istina i zahvaljujem svim ljudima dobre volje koji su celo vreme mog boravka u Beogradu bili uz mene, znanima i neznanima koji su mi dali svoju emociju i koji su saosećali sa mnom i mojom porodicom. Pitate me jesam li se protivio Matejevom odlasku u Beograd? Jesam. A reći ću vam iz kojih razloga. Razgovor oko odlaska o Beograd vodili smo Matej i ja više od dva meseca. Bio sam protiv toga da ide u Beograd i to iz jednostavnog razloga jer sam u sebi imao neki loš predosećaj.

Takođe su mu i sestre govorile da ne ide u Beograd, ali on je hteo da ide sa svojim prijateljima. Govorio sam mu kako je Beograd odličan grad za provod, da je velik, da se čovek može zabaviti na puno mesta, ali sam mu isto tako govorio i da je daleko. Želeo sam da ide, ako već mora nekamo ići na doček, negde bliže, ne tako daleko. No, u svojim nagovaranjima nisam uspeo, a da sam uspeo, nikad ne bismo saznali šta smo izbegli – govori Periš.

Otac i sin su se poslednji put čuli 30. decembra 2021. godine.

– Zvao me s granice Hrvatske i Srbije. Nazvao me je zbog covid testa, za koji sam mu rekao da je negativan. Nakon toga smo komunicirali porukama, preko WhatsAppa. Bio sam zadovoljan što mi je sin dobro i što je sa svojim prijateljima, iako je u meni, u mojoj nutrini, bilo malo straha – rekao je Periš.

Sve se promenilo

Kraj do tada poznatog života za Nenada Periša i njegovu porodicu došao je 31. decembra oko 13 sati.

– Bio sam s porodicom u Barseloni, baš smo bili u taksiju, kad sam saznao da mi je sin nestao u Beogradu. To smo saznali od Matejevog prijatelja koji je s njim bio u Beogradu. Kako on nije znao naše brojeve mobilnog, tu strašnu vest saznali smo preko Instagrama moje kćeri. Odmah sam našao prvi slobodni let iz Barselone i u Beogradu sam bio 2. januara 2022. godine, gde sam ostao gotovo dva i po meseca tražeći odgovore vezane za moga Mateja – kaže Periš.

Gubitak deteta, u ovom slučaju sina, nešto je najgore što roditelj može doživeti, proživeti i preživeti.

– Ta nova životna situacija promenila je sve u mome i životu moje porodice. Prvenstveno sam morao spoznati sebe, morao sam ponovno sam sebe upoznati i susresti se s novom istinom, shvatiti je i prihvatiti koliko god ona teška bila. Hvala Bogu koji mi daje snagu da prihvatim stvarnost onakvu kakva jeste i da mi daje snage kako bih dalje mogao nastaviti živeti, s mojim Matejem, jer on je u svakom trenutku, u svakom mom udisaju, sa mnom i zaista verujem da njegov odlazak s ovoga sveta nije konačan kraj. Verujem da ćemo se on i ja ponovno sresti, sastati, biti zajedno, jer na život ne možemo staviti tačku. Na život možemo staviti samo tri tačke – govori Nenad Periš.

Nosi svoj krst

Veru u Boga Periš ističe kao nešto što ga je održalo u životu, kao nešto što mu je dalo snage da prebrodi najteže trenutke svoga života.

– To što se, nažalost, dogodilo, dogodilo se, i ja, odnosno mi, tu stvarnost moramo prihvatiti ma kakva god ona bila. Kao čovek, takvu stvarnost je nemoguće prihvatiti, ali kao vernik ja je moram prihvatiti. Ja svedočim onome što se dogodilo, a dogodilo se to da je Matej morao otići s ovoga sveta na jedan jako težak i traumatičan način. Sam u reci, to je ono najteže za prihvatiti, da mu niko u tom trenutku nije mogao pomoći. Imam nadu u istinu, a to je vera u ljubav, u večnost i siguran sam da ćemo se moj sin i ja ponovno susresti, ponovno naći i ponovno odigrati partiju karata – rekao je Periš.

Kaže da mu je ovo najveće iskušenje u životu.

– Svi mi imamo iskušenja u životu. Svi imamo uspone i padove. Tako i ja proživljavam iz dana u dan ovu tešku situaciju. Padnem pa se pridignem i moram nastaviti dalje hodati. Hodati, u cipelama, tesnim i neudobnim cipelama ovoga života, moram tako nastaviti dalje. I moj sin bi želeo da nastavim dalje, nikako da padnem. Moj Bog mi je dao moj krst i ja taj krst moram nositi. Taj krst mi kao čoveku može biti težak, ali kao verniku mi ne sme biti težak. Noseći svoj krst svedočiću istini i tu ću istinu poneti u ponovni susret s mojim Matejem – na kraju će Nenad Periš.

(Jutarnji list)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
0 0 votes
Article Rating
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
error:
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker