Bošnjak Armin Hodžić (30) ispisao istoriju u Hrvatskoj: Postao najmlađi potpredsednik Sabora
Hrvatski sabor izabrao je u sredu, 21. oktobra, tridesetogodišnjeg Armina Hodžića za potpredsednika parlamenta, čime je prvi put u istoriji predstavnik bošnjačke nacionalne manjine došao na ovu funkciju. Hodžić je istovremeno postao najmlađi potpredsednik u istoriji modernog hrvatskog parlamentarizma.
Njegov izbor podržalo je 125 od ukupno 131 poslanika koji su učestvovali u glasanju. Pet poslanika glasalo je protiv, dok je jedan bio uzdržan.
Reč je o političaru rođenom u Zagrebu, čija je porodica povezana sa Bosnom i Hercegovinom. Hodžić je još kao veoma mlad započeo rad u bošnjačkim organizacijama, a danas je na jednoj od najviših funkcija u hrvatskom parlamentu.
Za potpredsednika je predložen nakon odlaska dugogodišnjeg poslanika Furija Radina, koji je godinama obavljao istu dužnost.
Ko je Armin Hodžić i odakle potiče?
Armin Hodžić rođen je 10. februara 1996. godine u Zagrebu, a odrastao je u naselju Kozari Bok. Njegovi roditelji pripadaju bošnjačkoj dijaspori, a on je u ranijim intervjuima govorio o snažnim porodičnim i rodbinskim vezama sa Bosnom i Hercegovinom.
Osnovnu školu dr Vinka Žganca završio je u Zagrebu, a potom je pohađao Islamsku gimnaziju dr Ahmeda Smajlovića, gde je, između ostalog, učio arapski jezik.
Diplomirao je politologiju na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, a njegov diplomski rad bio je posvećen odnosima Hrvatske i Bosne i Hercegovine i otvorenim pitanjima između dve države.
Njegov politički angažman počeo je 2015. godine, kada je sa svega 19 godina postao član Veća bošnjačke nacionalne manjine Grada Zagreba. Godine 2016. preuzeo je funkcije generalnog sekretara SDA Hrvatske i predsednika njenog zagrebačkog ogranka, ali je kasnije napustio stranku.
Od 2018. godine angažovao se i na čelu Bošnjačkog nacionalnog veća, radeći na organizovanju zajednice, očuvanju kulturnog identiteta i uključivanju mladih.
Za njegov izbor glasalo 125 poslanika
Predlog za imenovanje Hodžića uputio je Klub poslanika nacionalnih manjina, a obrazložio ga je njegov predsednik Vladimir Bilek.
Bilek je istakao da izbor prvog Bošnjaka na ovu funkciju predstavlja važnu poruku o uključenosti nacionalnih manjina u politički život Hrvatske.
Protiv Hodžićevog imenovanja glasali su Dalija Orešković i deo poslanika Mosta, dok je Josip Dabro iz Domovinskog pokreta bio uzdržan.
Predsednik Sabora Gordan Jandroković čestitao je novoizabranom potpredsedniku i poželeo mu uspeh u obavljanju dužnosti.
U hrvatski parlament ušao 2024. godine
Hodžić je mandat u Hrvatskom saboru osvojio na parlamentarnim izborima 2024. godine, kada je kao kandidat liste „Bošnjaci zajedno!“ dobio 3.357 glasova. Njegovim izborom bošnjačka nacionalna manjina ponovo je dobila svog poslanika nakon devet godina.
Pored Bošnjaka, u hrvatskom parlamentu predstavlja i albansku, crnogorsku, makedonsku i slovenačku nacionalnu manjinu.
Član je parlamentarnih odbora koji se bave ustavnim pitanjima, ljudskim pravima, nacionalnim manjinama i medijima. Takođe predvodi Međuparlamentarnu grupu prijateljstva Hrvatske i Turske.
Njegovim imenovanjem za potpredsednika Sabora, predstavnik pet nacionalnih manjina preuzeo je jednu od najznačajnijih funkcija u zakonodavnoj vlasti Hrvatske.
