SUROVO DA SUROVIJE NE MOŽE! Dječak (12) iz Tutina odbio da učestvuje “BORBI PIJETLOVA” pa završio sa podlivima i hematomima: Psiholog razotkrio pozadinu brutalnih vršnjačkih tuča

Hematomi, podlivi i modrice vidljive su posledice prebijanja 12-godišnjeg dečaka iz Tutina koji se našao na meti vršnjaka zbog odbijanja da učestvuje u organizovanoj tuči. Još jedan u nizu slučajeva vršnjačkog nasilja dospeo je u javnost nakon što je majka dečaka odlučila da iznese sve u medije, a tada je i opasan trend tutinskih đaka koji nazivaju “borbom petlova” pozvao na pažnju.

Pokušali smo da saznamo koliko je zaista za brigu tendencija osnovaca i srednjoškolaca da se organizuju radi fizičkih obračuna.

Roditelji učenika ove tutinske škole kažu da su “borbe petlova” lokalni naziv za tuče koje se organizuju među decom i mogu biti “jedan na jedan”, ili grupa dece na jednog. Prema rečima jedne upućene majke, bilo je situacija kada se organizovalo po 60 učenika šestog, sedmog i osmog razreda, a ako se neko pobuni protiv dece koja se predstavljaju ostalima kao moćnici koje treba slušati, organizuje se tuča protiv “pobunjenika”. Ukoliko im se pokori, onda ga ostave na miru i to je pobeda za njih.

Prema rečima školskog psihologa Dragane Ćupurdije, kod dece u šestom i sedmom razredu dolazi do određene vrste prekretnice u fiziologiji, ali i psihičkom razvoju, a obzirom na to da devojčice nešto ranije sazrevaju, kod dečaka je upravo ovo period početka puberteta. Upravo zbog toga je ovo i period kada treba posebno obratiti pažnju na njihovo ponašanje, kako kod kuće, tako i u školi.

Pubertetske inicijacije

– Ulazeći u kasnije razrede osnovne škole, dečaci dobijaju potrebu za dokazivanjem, a to doživljavaju kao svojevrsni “period inicijacije” kada se u društvu utvrđuje “ko je najjači”. Nekada ovo utvrđivanje dominacije može biti “blaže” po surovosti, a nekada ovako surovo kao što je to slučaj u Tutinu – objašnjava sagovornica “Blica”.

Kako navodi, pubertetske inicijacije postaju surovije u zavisnosti od okruženja i onoga što im se servira kroz modele ponašanja, ali i kroz društvene mreže, medije i igrice.

– Činjenica je da na prelazu iz dečaštva u mladog muškarca oni podsvesno, a nekada i svesno osećaju potrebu da se dokažu. To ne mora uopšte biti nešto loše, ukoliko se usmeri na pravi način. Tako na primer, usmeravanje energije na sport ili neke druge pozitivne aktivnosti može biti veoma korisno, jer tada ostvaruju potrebu za dokazivanjem na tom polju – kaže Ćupurdija.

Organizovane tuče nisu novina i postoje u manjim i većim sredinama. Činjenica da se u tutinskoj školskoj sredini odvijaju takozvane “borbe petlova” mogu se dovesti u vezu sa pitanjem da li ta sredina nudi druge izbore.

– Deca koja imaju jako puno slobodnog vremena često su žrtve ovakvih vršnjačkih odnosa. Neophodno je da roditelji znaju gde im deca provode slobodno vreme, sa kime se druže. Postoji i odgovornost škole koja je dužna da reaguje kada određena situacija preti da ugrozi normalno funcionisanje njenog svakodnevnog rada – navodi naša sagovornica.

Škola “ne zna za radno vreme” jedino u slučaju internet nasilja

Sa informacijom da je u Tutinu pretučen dvanaestogodišnji dečak B. D. koji je posle časova u popodnevnoj smeni krenuo iz škole kući, stigla je, gotovo istovremeno i druga informacija – da OŠ “Rifat Burdžović Tršo” nije nadležna za slučaj. Učenika ove škole prebili su učenici iste škole, ali – izvan tzv. školske zone.

Potvrda o “nadležnosti” stigla je i iz policije – da se tuča dogodila u zoni škole ne bi bilo mnogo drugačije. Škola bi pokrenula vaspitno-disciplinski postupak koji bi rezultirao nekim ukorom, smanjenjem ocene iz vladanja.

Prema rečima sagovornice “Blica”, dužnost zaposlenih u školi da reaguju na sukobe među đacima procenjuje se u zavisnosti od situacije, a naročito kada se oni odvijaju mimo časova i škole.

– Uvek se vodi računa o tome da se na vreme otkrije ukoliko neko dete trpi vršnjačko nasilje, a ponekad je ono psihičko daleko opasnije, bez podcenjivanja fizičkih sukoba među đacima. I jedno i drugo je izrazito opasno i najvažnije je uočiti ih na vreme. Tu najvažniji zadatak imaju roditelji i škola – tvrdi Ćupurdija.

“Borbe petlova” kao poziv na buđenje okoline

– Lično sam stava da u svemu što se deci dešava, ona nisu kriva. To pre svega znači da moramo voditi računa o njihovim potrebama, usmeriti ih da potrebu za dokazivanjem usmere na prave stvari, imati uvid u to sa kim provode vreme i na koji način. Svaka ovakva vest poziv je da se preispitamo da li je to tako – zaključuje sagovornica “Blica”.

(Blic)