Zašto se smanjuje broj osnovaca u Novom Pazaru?

Statistički podaci pokazuju da je Novi Pazar jedan od retkih gradova gde se povećava broj stanovnika, dok se sa druge strane broj upisanih osnovaca iz godine u godinu smanjuje.

Da li je statistika samo prividna, a realnost na terenu drugačija, koji su aktuelni migracioni trendovi i imamo li metode populacione politike kojima bi se oni mogli zaustaviti ili barem usporiti? Šta treba uraditi da promenimo situaciju?

Univerzitetski profesor Šemsudin Plojović kaže za Free media da je Novi Pazar, kao najmlađi grad u Evropi, u periodu između dva popisa stanovništva ostario za više od tri godine, te da je trend starenja drastičniji u odnosu na republički prosek.

“Tačno je da u Novom Pazaru po popisu ima više stanovništva, kao i da se broj novorođene dece povećava, ali postoji nešto što se zove ’šum u istraživanju’. Popis se obavlja na način da neko dođe kod vas, i mnogo ljudi koji su u inostrasntvu bivaju upisani, jer ih ispitivano lice navede kao članove svoje porodice, iako su oni i po nekoliko godina u inostranstvu. Na taj način dobijemo podatke koji ne pokazuju realno stanje na terenu“, objašnjava on.

Dodaje da je slična situacija i sa brojem novorođene dece.

“Svi mi koji imamo rođake u Nemačkoj, Austriji ili bilo gde drugo, znamo da, ako se tamo rodilo dete, da su ga i ovde upisali, što takođe ne odražava realno stanje na terenu“, kaže Plojović.

Univerzitetski profesor Šemsudin Plojović

Na osnovu podataka o broju upisane dece u škole na teritoriji Novog Pazara i sandžačkih opština, Plojović je došao do zaključka da je tempo smanjivanja broja stanovnika kod nas drastičniji u odnosu na republički prosek.

“To su tačni podaci, jer po zakonu Republike Srbije sva deca moraju da se upišu u prvi razred osnovne škole. Istraživanje pokazuje da se broj dece koja se upisuju u školu, u bilo koji razred, a posebno one koja upisuju prvi razred kod nas konstantno smanjuje. Kada pogledate podatke popisa, vidite da grad raste, a sa druge strane gubimo po nekoliko odeljenja i u Novom Pazaru, dok je u Tutinu, Sjenici, Prijepolju i Novoj Varoši taj gubitak drastičniji“, upozorava Plojović.

Članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje Denisa Curić potvrdila je za naš portal da ima odstupanja u podacima o broju rođene i broju upisane dece u prvi razred.

Članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje Denisa Curić

Ukazujući da podaci nisu konačni sve do oktobra, Curić kaže da je u prvi razred na teritoriji Novog Pazara ove godine upisano je 1.360 prvaka, što je značajno manje u odnosu na broj novorođene dece tokom 2017. godine.

Te godine rođeno je 1.450 dece, koja bi trebalo da čine ovogodišnju generaciju prvaka, a od kojih njih 90, iz različitih razloga, nije upisano u prvi razred na teritoriji ovog grada.

Istraživanje profesora Plojovića pokazuje da je u Novom Pazaru upisano 10 odsto manje prvaka u odnosu na pre 10 godina, što znači da se broj dece koja idu u osnovnu školu smanjuje za jedan odsto godišnje. 

Zabrinjavajući podaci beleže se u Sjenici, gde je broj upisanih prvaka tokom poslednje decenije praktično prepolovljen, dok ih je u Tutinu upisana jedna trećina manje, u odnosu na 2014. godinu.

Odlazak jednog deteta, tri odsto manje odeljenja

Razloge smanjenja broja dece u osnovnim školama profesor Plojović vidi u promenama migracionih trendova i samoj organizaciji života.

“Promene načina života ogledaju se u smanjenju broja dece po porodici, a promene u načinu migracija mogu se videti kroz primere da je ranije odlazio samo po jedan član porodice, najčešće otac u inostranstvo. U poslednje četiri godine trend je da ljudi u Zapadnu Evropu odlaze sa kompletnim porodicama. Skoro da ne postoji odeljenje u školama iz kojeg, barem po jedno dete godišnje, sa svojim roditeljima ne ode u inostranstvo. Odlazak jednog deteta je tri odsto manje odeljenja, ako ode troje, odeljenje se umanjuje za skoro 10 odsto“, objašnjava.

Ukazuje da postoje i “uzroci takvih uzroka“, koji se ogledaju u visokoj stopi nezaposlenosti, niskoj prosečnoj zaradi i odsustvu velikih preduzeća.

“Novi Pazar je jedini grad sa stopom nezaposlenosti od preko 50 odsto, a prosečna zarada je među najnižim u Srbiji. Ako ste vi sad završili studije i nezaposleni ste, kako da planirate porodicu, broj dece, ako nemate posao i to je veliko pitanje, na koje treba posebno obratiti pažnju“, ističe on.

Na pitanje portala Free media ko je odgovoran za to što nas ima sve manje na ovim prostorima, Plojović smatra da je to državna vlast na svim nivoima, uključujući više ministarstava.

“Lokalne uprave treba da poboljšaju uslove života, ali i svi mi kao zajednica treba da uložimo trud na promociji pravih vrednosti. Mi smo generacija koja trenutno možda najbolje živi u odnosu na prethodne, koje su živele u mnogo težim uslovima, ali su imali mnogo više dece i ostajali su da čuvaju kućni prag“, kaže on.

Dodaje da veliku odgovornost imaju i vaspitno-obrazovne institucije, kao što su škole i verske zajednice.

Sve više Novopazaraca na studijama u inostranstvu

Iako je Novi Pazar univerzitetski grad, prema rečima profesora Plojovića, više od 20 mladih ove godine upisalo je studije u inostranstvu (najviše u Sloveniji, Austriji i Turskoj), gde im se, pod uslovom da nauče jezik, nudi besplatno školovanje.

Kao univerzitetski profesor, IT stručnjak i predstavnik Regionalnog inovacionog centra (RISC), Plojović je u stalnom kontaktu sa mladima i razume njihova razmišljanja.

“Mladi čovek danas razmišlja: ako odem u inostranstvo naučiću jezik, otići negde u trećoj ili četvrtoj godini na praksu i zaposliti se tamo gde mogu da formiram porodicu. Ako ostanem ovde da studiram, pitanje je šta ću da naučim, a i sa tim što naučim kako da se zaposlim“, objašnjava on.

Kao poseban izazov za mlade navodi situaciju na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP).

“Bili smo ovde u blokadi i protestima mnogo pre nego što su ovi drugi počeli i vi kao mladi čovek, ako ste obrazovani, (a ja se nadam da su mladi kod nas obrazovani, željni pravde, ponosni na sebe) ne želite da živite i studirate u takvom okruženju. Ako govorite engleski jezik, sva vrata su vam otvorena, a ako ta vrata vode u bolje sredine, što ne biste otišli tamo gde je bolje“, kaže on.

Kroz brojne projekte RISC-a mnogo mladih je unapredilo svoja znanja, kapacitete i mogućnosti.

“Naučili su mnogo toga o specifičnim veštinama i o preduzetništvu. Oni sada putuju, stiču nova iskustva, uspostavili su poznanstva sa drugim ljudima, što će ih vrlo verovatno ojačati da, ako ovde ostanu da žive, žive životom dostojnim čoveka, jer je to ono što mladi čovek danas traži“, naglašava Plojović.

Uspešni ljudi su tihi

Promocija uspešnih priča, kojih je malo i u medijima, je ono na čemu treba posebno raditi, prema mišljenju profesora Plojovića.

On kaže da su uspešni ljudi tihi i da im nije potrebno da njihov uspeh vide drugi, ali ukazuje i da su zajednici potrebni pozitivni primeri.

„Kroz programe koje mi realizujemo ima sigurno oko 300 finih mladih ljudi koji rade svoje poslove na zanimljive načine sa natprosečnim platama. Oni rade, putuju, ali ih naša deca ne vide kao primere, i to je ono što nedostaje“, smatra Plojović.

Plojević posebno ističe značaj Naučno-tehnološkog parka.

“Koliko takvi projekti imaju širok uticaj najbolje ilustruju primeri Čačka i Niša, gradova koje su naučno-tehnološki parkovi značajno promenili“, naglašava Plojović.

Poručuje da je potrebno poboljšati kvalitet sadržaja i boravak dece u školama.

“Vrlo je važno da se zna da je potrebno da se maksimalno pozabavimo budućnošću naših obrazovnih institucija i da, ako znamo da se smanjuje broj dece, a smanjuje se, obratimo pažnju da se kvalitet sadržaja poveća. To je veoma bitno, jer to je ono što bi moglo suštinski da utiče na percepciju mladih“, zaključuje ovaj univerzitetski profesor iz Novog Pazara.

Free media