Tragičan kraj potrage kod Nove Varoši: Radovana pronašli u rudniku nakon mesec dana od nestanka
Od prvog dana potrage ona je tvrdila da se Radovan nalazi u rudniku, jer kako kaže, tu je nekada radio, a u poslednje vreme nagoveštavao da njegove kosti neće niko pronaći
Radovanu Selakoviću izgubio se svaki trag 31. avgusta, a nakon mesec dana potrage njegovo telo pronašli su rudari iz Resavice u nekadašnjem rudniku magnezita. Kako smo već ranije pisali, Radovan je živeo sam u rodnom selu Seništa u opštini Nova Varoš.
Jedan dan pre nego što je nestao bio je na veselju kod rođaka u Užicu, nakon toga sa komšijom se vratio kući i tad mu se izgubio svaki trag. Njegova sestra Cana, koja živi u Valjevu, zvala ga je na telefon, ali joj se nije javljao. Pozvala je komšije iz sela da ga obiđu, ali su i oni primetili da ga nema i da je kuća prazna. Zatim je pozvala policiju.
-Kada sam došla u kuću primetila sam da nema kosulje u kojoj je bio na veselju, pa sam zaključila da je u njoj nestao. Policija je krenula u potragu, uključile su se i druge službe, kao i novovaroško lovačko udruženje, koji su posedovali specijalni dron, koji registruje ljude i tela, pregledali smo čitavu okolinu i selo, ali nismo uspeli da ga nađemo. – priča Cana, Radovanova sestra.
Od prvog dana potrage ona je tvrdila da se Radovan nalazi u rudniku, jer kako kaže, tu je nekada radio, a u poslednje vreme nagoveštavao da njegove kosti neće niko pronaći.
– Molila sam i nadležne službe i meštane sela koji su radili u rudniku i znaju prolaze da mi pomognu da odem tamo i uverim se da li je tu ili nije. Niko me nije razumeo. I eto, tačno mesec dana od njegovog nestanka, na čiju inicijativu ne znam, došli su rudari iz Resavice, čuli moj vapaj, ušli u rudnik i na nekih 150 metara od ulaza pronašli telo mog brata.
U rudniku nema kiseonika, a veliko je pristustvo metana, pa pretpostavljam da ga je to i ugušilo – objašnjava Cana i izriče posebnu zahvalnost hrabrim rudarima, ali i svima koji su joj pomogli u potrazi. U rudniku nema uslova za opstanak, pa u njega ne ulaze ni životinje. I rudari su ušli sa bocama kiseonika. Radovan je bio u košulji, baš onoj kao što Cana reče, u trenerci i opancima. Rudnik je od njegove kuće udaljen oko 10 kilometara, u mestu zvanom Gola brda, ceo put je morao da prepešači, pa ga čudi to da ga ta zamisao nije ni malo popustila nakon tolikog puta. Tokom pretraživanja rudnika prisustvovala je policija i inspektori, ali i njegova rodbina i meštani Seništa. Prvi dan nakon pronalaska Radovan je sahranjen u seoskom groblju.
Canine reči kidaju dušu, život je zaista nije mazio.
Pre par godina sahranila je drugog brata, majka joj je preminula u novembru prošle godine, ni godišnjicu joj još nije prekadila, a snašla ju je nova bol, još veća…
(Telegraf.rs)
