Prisustvovali smo sceni u apoteci koja pokazuje svu bijedu života u Srbiji
Uzimanje robe u radnjama na veresiju u Srbiji nije nikakva novost. Ipak, nismo baš očekivali da se to dešava i u apotekama. U jednoj čačanskoj privatnoj apoteci reporterka Nova.rs prisustvovala je jednoj baš takvoj sceni – apotekarka je u svesku na “spisak dužnika” upisala oca sa malim detetom koji je došao da kupi sirup protiv kašlja i zamolio da ga plati kada mu stigne plata.
Apotekarka mu je dala traženi sirup i upisala u svesku njegovo ime i prezime. Po svemu sudeći ovo nije usamljen slučaj, već praksa.
„Lekova koji su na pozitivnoj listi RFZO ima sve manje, a pojedine su prestali i da proizvode. Sa druge strane, dobavljači sa kojima sarađujemo konstantno povečavaju cene, jer su poskupele sirovine. Mi nemamo probiotik ispod 1.500 dinara. Šta će čovek koji nema da plati. Moramo mu pomoći. Dođu kada prime plate, penzije, socijalnu pomoć i tako u krug“, objasnila je sagovornica portala Nova.rs i pokazala nam svesku A3 formata gde su upisani dužnici za lekove.
Za mnoge, naročito one starije građane, lekovi su velika stavka u kućnom budžetu i nije baš tako lako izdvojiti sumu neophodnu za njihovu nabavku. Baka Olga je prešla sedamdesetu godinu i prima penziju oko 19.500 dinara. Prvo plati struju, pa šta ostane za život. Na svu sreću ima dve kćerke i unuke koji joj pomažu.
„Ja sam slomila kuk i bila dugo na oporavku. Pijem lekove za pritisak, vitamine – B kompleks i mnoštvo drugih. Da mi nije dece da pomažu ne znam ni kud bih, ni šta bih radila. Oni su mi i drva spremili, jer hodam sa štakom ili hodalicom. Zaista je situacija veoma teška, ali šta ću, volim Vučića“, priča ova baka.
Ipak, nije mnogo lakše ni onim mlađim roditeljima sa decom.
„Platila sam za devojčicu kapi za bolove u stomaku i jačanje imuniteta 980 dinara, dete mi ima alergijsku reakciju očiju, a sprej male militraže košta 1.550 RSD. Ja sam imala upalu uha i pošto sam trudna, za kapi, na bazi bilja, sam izdvojila više od devet stotina dinara. Ne znam kako žive ljudi koji ne mogu sebi da priušte lek, ali sam očajna zbog njih. Šaljem SMS poruke za pomoć kada god vidim da je nekome potrebna“, ispričala nam je dvadestsedmogodišnja trudnica iz Čačka.
Izvor:Nova.rs
