MAJA JE ŽIVELA U SINGAPURU, a ove stvari su je ŠOKIRALE: Svaki stan ima “TAJNU” SOBICU koji služi za OVO, svi jedu VAN KUĆE, cene su astronomske, a samo je jedno jeftino

Prošlo je šest meseci otkako se Maja Šantić, 35-godišnja Hercegovka sa zagrebačkom adresom, vratila iz Singapura u hrvatsku prestonicu. Maja se vratila sa zajedno sa suprugom i petogodišnjim sinom koji je odrastaoou Aziji, pa se sada polako privikava život u Hrvatskoj.

“Najteže mi je zbog sina koji je potpuni Azijat mentalitetom i sada mu se jako teško da se navikne na život u svojoj zemlji. Kod njih je na primer normalno da deca kad dođu na dečje igralište skinu cipele, pa je on to uradio i kad je došao u Zagreb. Onda sam ja ispod klupice videla špric i brzo sam mu rekla da se obuje”, priča Maja za “Dnevno.hr” koja kaže da joj je ipak drago što će u Hrvatskoj naučiti biti malo opušteniji i duže biti dete.

“Prvi put kad smo otišli u park, čekao je 20 minuta da bi došao na red na tobogan, dok mu ja nisam prišla i rekla da ovde nema redova kao u Aziji i ako želi da se spusti niz tobogan mora da požuri. Muž i ja smo dugo radili na tome da on ne treba da nas pita kad želi da ide u toalet, jer je to tamo sasvim normalno. Njemu je sad sve ovde jako zanimljivo i ima hiljadu pitanja, od toga zašto zgrade imaju grafite do zašto je ovde jako hladno””, dodaje.

Pre dolaska u Singapur Maja je s mužem i sinom neko vreme živela u Kini gde se donekle navikla na azijski mentalitet, ali dolazak u grad koji zbog svog strateškog položaja zovu Gibraltarom Azije ipak je za nju bio šok.

Ljudi se hrane van kuće, pretežno na štandovima za hranu

“Stanovi su im dosta drugačiji od naših. Kuhinje su jako male, uglavnom nemaju ni rernu, a svaki dolazi s malom sobom za kućnu pomoćnicu. Uglavnom su to žene iz Filipina koje za malu platu od oko 400 dolara mesečno rade od 0 do 24 sata, skoro pa sedam dana u nedelju. Ja sam bila jedna od retkih koja nije imala svoju i ljudi tome nisu mogli da se načude. Čak je i sekretarica mog muža imala svoju pomoćnicu, pa sam ja bila veliki izuzetak”, priča Maja.

Singapurci retko jedu koo kuće, uglavnom se jede napolju na takozvanim “hawkerima” gde se za malo para može kupiti vrhunski pripremljen obrok.

“Grad je poznat po tim štandovima koje su oni popularisali i koji su specijalizovani za određena jela. Tu možete da pojedete vrhunski obrok za tri dolara što je njima smešno mala cifra. Kuhinje kao što sam rekla uglavnom dolaze bez rerne i bez mašine za sudove, a ako i nađete neki stan s tim uređajima, cena će biti par stotina evra viša”, objašnjava.

Bezbednost i ljubaznost na najvišem nivou

Na pitanje šta ju je najviše iznenadilo u Singapuru, odgovara da je to bez sumnje sigurnost. “Znali smo 20 dana da odemo na put i ne bismo zaključali kuću, a imali smo najnormalnija vrata. Bili smo celo ljeto u Hrvatskoj, a stvari koje bismo ostavili ispred stana bi nas dočekale na povratku”, ističe.

Na početku ju je i veoma iznenadilo koliko su svi ljubazni. “Možda nisu toliko prisni kao mi, ali sve će uraditi za vas, nikome nije ništa problem. Tamo nema dreke, galame, trubljenja u automobilima. Možete stati nasred puta, niko vam neće trubiti. Čak i ako nešto ne mogu da urade, niko vam to neće reći na ružan nači, već sa jednim ogromnim smeškom tako da ni nećete shvatiti da vas odbijaju”, priča.

Astronomske cene u Singapuru

Nakon dolaska u Zagreb, kaže da joj nedostaju čiste ulice Singapura. “Đubre na putevima je tai nepoznat pojam. Mom detetu je teško da se navikne da sada živi u zemlji u kojoj su dozvoljene žvake. Nije mu jasno zašto bi neko imao u ustima nešto što neće pojesti”, smeje se Maja.

Iako su cene u Hrvatskoj najviše u poslednjih nekoliko godina, Maji se nakon povratka iz Singapura sve čini vrlo jeftino.

“Cene su tamo za većinu stvari astronomske. Stanarinu ćete platiti nekoliko hiljada dolara, školarinu takođe. Hrana je veoma skupa, naročito ova sa zapada. Ono što je lokalno, a toga je u Singapuru jako malo, može se naći povoljno. Tako ćete tropsko voće platiti javrlo jeftino, ali sve drugo ćete platiti kao suvo zlato”, objašnjava Maja, koja kaže da bi oni porodično ponekad išli nedelju, dve na Bali kako bi malo uštedeli.

Diskriminacija stranih radnika

Ono što ju je u Singapuru iznenadilo i na šta joj je trebalo puno vremena da se navikne jeste diskriminacija, posebno prema stranim radnicima koji nisu bele boje kože. “Belci i dalje najbolje prolaze u svemu”, govori Maja dodajući da su fizički radovi pretežno rezervisani za radnike iz Bangladeša, Nepala, Indonezije, Filipina.

“Oni rade najlošije plaćene poslove koje belci ne želi da rade, dok su svi najbolji poslovi uglavnom rezervisani za strance koji dolaze na ugovore. Diskriminacija se u Singapuru jasno pokazuje, nikoga nije briga što vi mislite o tome. Njihov stav je vrlo jasan – ako vam se na sviđa, idite”, priča Maja, koju su nakon dolaska u Singapur jako iznenadili i oglasi za stanove.

“Ako iznajmljujete stan, uredno piše u oglasu koje su rase dobrodošle. Većina ne želi da iznajmljuje stan Indijcima, uglavnom zbog njihove kuhinje u kojoj se koristi previše začina. Indijcu će iznajmiti samo ako im se baš nitko drugi ne javi”.

Žena Blic