Turska i Njemačka u novom ratu oko kebaba: Dvije zemlje sada imaju šest mjeseci da pronađu kompromis, inače…
U najnovijoj epizodi globalnih prehrambenih ratova, Nemačka i Turska ukrstile su koplja oko – kebaba. Ankara za najpopularnije ulično jelo na evropskim ulicama kod EU pokušava izboriti status specijaliteta sa zaštićenim geografskim poreklom, a Berlin se tome, naravno, protivi.
Turska je u aprilu podnela zahtev za registraciju naziva doner kao specijaliteta sa zaštićenim geografskim poreklom, što znači da bi oznaku ‘doner kebab’ u celoj Evropi mogli koristiti samo oni koji proizvode kebab u skladu s proizvodnim metodama i specifikacijama za meso.
Nemačka tvrdi da bi to stvorilo velike birokratske prepreke i dodatno poskupelo najpopularnija brza hrana zemlji. Budući da je tzv. doner inflacija u Nemačkoj postala tema troškova života o kojoj se u toj zemlji već nedeljama raspravlja, Berlin je uložio svoj veto neposredno pre evropskog roka u sredu.
U zahtevu Ankare stoji kako bi doner kebab morao imati sledeće specifikacije: komadi mešanog goveđeg i jagnjećeg mesa vodoravno narezani na komadiće debljine od 3 do 5 mm. To ne bi eliminisalo pileći kebab, no on ne bi mogao imati status donera, dok bi svako mleveno meso, koje često znamo viđati i u našim kebabdžinicama, bilo zabranjeno.
Međunarodna doner federacija iz Istanbula odredila je i precizne specifikacije kad je reč o starosti životinja čije se meso koristi u proizvodnji kebaba, noževima te začinima za mariniranje mesa. U prijavi evropskim institucijama navode kako je kebab ‘sastavni deo turske kulinarske baštine’.
U Nemačkoj se godišnje proda kebaba u vrednosti od 7 milijardi evra godišnje. Procenjuje se da svaki treći Nemac pojede barem jedan doner mesečno, no to sve jače udara na njihove novčanike.
Političari ekstremno leve stranke Die Linke pozvali su premijera Olafa Šolca da simbolički ograniči cenu kebaba, nakon što je ona s 4 evra pre samo dve godine porasla na 10 evra.
Ako Turska uspije u svom pokušaju registracije, nova pravila bi imala ‘katastrofalne posledice za gastronomske kompanije, kao i za potrošače’, rekla je nemačkim medijima Ingrid Hartges, čelnica nemačkog udruženja hotela i restorana.
Dodala je da nema potrebe da se EU meša u doner kebab, koji već potpada pod “jasne i detaljne” nacionalne standarde postavljene 1992.
Novi evropski propisi predstavljali bi ‘intervenciju na nemačkom tržištu s opipljivim privrednim učinkom’, stoji u izjavi koju je za nemačko izdanje magazina “Politiko” dalo ministarstvo poljoprivrede koje vodi Džem Ozdemir, zeleni političar turskih korena.
“To je napad na kulturni identitet Nemačke”, rekao je berlinski sociolog Eberhard Šidel, koji je napisao knjigu o istoriji donera, u dnevniku “Frankfurter Allgemeine Zeitung”.
Dve zemlje sada imaju šest meseci da pronađu kompromis, inače će Evropska komisija morati doneti odluku o sporu. Iako Turska ne pripada Evropskoj uniji, treće zemlje mogu registrovati proizvode za zaštitu u bloku.
(Izvor: tPortal)