“UBIO SE ZBOG DIREKTORA, A NE ZBOG DRUGARA” – Bolna ispovijest oca dječaka (12) kod Sjenice koji se obesio o drvo
– Dete (12) mi se ubilo jer je, kako sumnjam, bilo žrtva maltretiranja direktora škole i jedne profesorke iz samo njima znanih razloga, piše Alo
Istina je da je mom sinu taj direktor oduzeo mobilni telefon, a nije istina da su ga drugari zadirkivali zbog mucanja – rekao je na početku svoje ispovesti za Alo! Slobodan Bandović, otac dečaka (12) iz okoline Sjenice koji se obesio o drvo na brdu iznad kuće.
Kako smo ranije pisali, dečak je izvršio samoubistvo 21. oktobra u selu Gradac tako što se obesio kanapom za vezivanje bala. Otac dečaka kaže za Alo! da se sada boji za ostalu decu koja pohađaju tu školu.
– Svestan sam da mi ništa ne može sad vratiti sina, ali ne dao bog nikome ovo što se desilo meni. Sahranio sam dete koje nije pošteno počelo ni da živi. Još osećam sinovljev poslednji zagrljaj – priča otac glasom punim bola, i dodaje:
– On je bio dete puno života i imao je velike planove. Želeo je da postane veliki čovek uz pomoć nauke. Nikada, ali nikada nije imao samoubilačke misli, otac sam mu, znao bih to. Želeo je da bude uspešan kako bi drugim ljudima, pa i svojoj porodici pomagao – kaže neutešni otac.
Zatim je opisao veče pre tragedije:
– Veče pre tragedije vratio sam se sa posla i sin me je pitao da li može da uzme moj mobilni telefon kako bi pogledao vremensku prognozu. Dao sam mu ga i pitao gde je njegov telefon, a on je samo uzdahnuo, prišao mi je i jako me zagrlio. Krenuo je na počinak, najavljujući da će sutradan sa babom da otera krave na ispašu. Škola je dosta udaljena od kuće i obezbedio sam sinu mobilni da bi mi se javljao da li je stigao ili krenuo kući – kaže Slobodan.
Tri godine mole da im se uvede struja u kuću
Boban Bandović istakao je da je njegov sin bio omiljen kod drugova i da su mu oni pomagali.
– Materijalno loše stojim, borim se kako znam i umem da othranim decu. Od ljudi dobre volje sam dobio kuću, ali već tri godine se borim i molim da u ovom veku deci obezbedim struju.
Pisano je mnogo zahteva, ali nikakav odgovor nisam dobio, ni pozitivan ni negativan. Sad molim da neko apeluje da dobijemo struju zarad druge dece – rekao je Boban. Uz pomoć ljudi dobre volje sagrađena im je kuća, ali iz opštine, kako je rekao, iako je poslato više urgencija, struja im nije priključena već tri godine jer nisu imali plan kuće.
Prema njegovim rečima, tog kobnog jutra čekala ga je kafa na stolu, a ostale ukučane čaj.
– Skuvao mi je kafu pre nego što je pošao sa babom na ispašu. Pitao sam ga za mobilni, ali je on je opet samo uzdahnuo. Tada sam ga poslednji put video živog. Nekoliko sati kasnije komšija mi je saopštio istinu koju nijedan roditelj ne sme da doživi – rekao je dečakov otac.
Boban kaže da je posle policijskog uviđaja, kada je spremao sahranu, saznao da mu je sinu bio oduzet mobilni telefon.
– Tražio sam taj telefon kako bih ga sahranio sa sinom, ali sam saznao da mu ga je direktor ponovo oduzeo jer mi se na odmoru javio da je stigao u školu. E, tad mi je sve puklo pred očima. Znate, taj čovek i jedna profesorka imali su pik na mog sina. Još jednom mu je ranije oduzeo telefon, tada sam otišao i porazgovarao sa njim, te mu ga je vratio. Inače, odlazio sam u školu i pokušavao ljudski sa tim direktorom da razgovaram da vidim u čemu je problem, ali on jednostavno ništa konkretno nije rekao. Nagoveštavali su mi da je malo živahan, ali sem toga ništa. Zbog te živahnosti mi je govorio da će ga prebaciti u drugu ispostavu škole u susednom selu, na šta nisam pristao. Profesorka je rekla da je dečak živahan i da ne može zbog njega da drži čas, ali direktor nije bio konkretan. Govorio sam im da od komarca ne pravimo magarca, a od magarca slona i oni su se naljutili – tvrdi otac Slobodan.
Drug ga našao obešenog
Dečaka koji je izvršio samobistvo pronašlo je komšijsko dete, kada je krenulo na pašnjak po svoja goveda.
– Sin je bio sa babom na pašnjaku i došao je kući po vodu i tad kada je krenuo nazad… Komšijin sin koji je krenuo po svoja goveda našao je njega kako leži ispod drveta u travi. Prišao mu je jer je pomislio da spava, a onda se uplašio i obavestio je svoga oca. Komšija me pozvao i rekao da mi sina više nema – kroz uzdah se prisetio nesrećni otac.
Kako kaže, kod drugih profesora, a i kod dece proveravao je kako mu se sin ponaša u školi.
– Svi oni su mi tvrdili da mi je sin super. Njega je hvalila i njegova učiteljica kako je bio visoko inteligentan i nada. Voleo je matematiku, fiziku i fizičko. U tim razgovorima sam saznao šta je sve direktor govorio mom sinu i na koji način mu se obraćao. Vređao ga je i omalovažavao.
Znate, dete je imalo govornu manu, išli smo kod logopeda i ispravili je, ali je on mucao. Saznao sam da ga je jednostavno maltretirao iz čista mira, ali sad nema moga deteta, pa se pitam ko će biti sledeći – rekao je dečakov otac, dodavši da pomenuti direktor i profesorka nisu ni došli na sahranu njegovog deteta.
Jedan od Bobanovih prijatelja ističe da se sumnja da se dečak našao na meti direktora jer je bio siromašan.
Inače, kontaktirali smo Osnovnu školu u tom selu više puta, međutim, niko se nije javljao, kao i sekretar škole.
(Izvor : Alo)
