Srbija: Moratorijum na otplatu rata kredita može da počne najkasnije od 31. marta
U tom smislu, obaveza banke (davaoca lizinga) je da dužnicima ponudi zastoj u otplati obaveza (moratorijum) u naredna tri dana, odnosno do 21. marta, te da na svojoj internet prezentaciji objave ponudu o zastoju otplate obaveze
{module Oglas 2019 – U članku 1}
Odluka Narodne banke Srbije (NBS) o moratorijumu na otplatu rata kredita na najmanje 90 dana stupila je na snagu 18. marta, a moratorijum na otplate može da počne da se primenjuje najkasnije od 31. marta, saopštila je danas NBS, prenosi Anadolu Agency (AA).
U tom smislu, obaveza banke (davaoca lizinga) je da dužnicima ponudi zastoj u otplati obaveza (moratorijum) u naredna tri dana, odnosno do 21. marta, te da na svojoj internet prezentaciji objave ponudu o zastoju otplate obaveze.
Nakon što banka/davalac lizinga objavi ovu ponudu na svojoj internet prezentaciji dužnik ima rok od 10 dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a, ako to ne učini, smatraće se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.
{module Oglas 2019 – U članku 0}
Moratorijum proizvodi pravno dejstvo istekom roka od 10 dana od dana objavljivanja ponude banke/davaoca lizinga.
Banka/davalac lizinga ima pravo da naplati rate kredita/lizinga koje dospevaju do dana od kog moratorijum počinje da proizvodi pravno dejstvo (koji, u zavisnosti od dana objavljivanja ponude banke, može biti najkasnije 31. mart), osim ako je klijent izričito zahtevao primenu moratorijuma pre isteka tog roka.
Moratorijum podrazumeva zastoj u otplati obaveza prema banci po osnovu kredita, ali i svih drugih obaveza dužnika prema banci. Dužnici koji imaju više kredita imaju pravo na moratorijum u otplati rata za sve kredite. Ukoliko dužnik nakon objavljivanja ponude nastavi da uredno izmiruje obaveze, to ga ne sprečava da u toku trajanja vanrednog stanja primeni moratorijum.
{module Oglas 2019 – U članku 2}
Na primer, ako dužnik ponudu za moratorijum u propisanom roku nije odbio, a otplatio je jednu dospelu ratu kredita, narednog meseca se i na tog dužnika primenjuje moratorijum ukoliko ne isplati ratu.
Nakon prestanka moratorijuma (koji ne može biti kraći od 90 dana odnosno od trajanja vanrednog stanja za vreme trajanja pandemije) dužnik nastavlja da otplaćuje kredit na koji način se period otplate faktički produžava za tri meseca, navedeno je u saopštenju.
“Svakako, ukoliko bi dužnik od banke zahtevao drugačiji način otplate za koji smatra da je za njega adekvatniji, banka mu treba izaći u susret. U odnosu na redovnu (ugovorenu) kamatu koju banka obračunava za vreme trajanja zastoja, ista se pripisuje dugu i raspoređuje se ravnomerno na preostali rok dospeća”, dodali su iz NBS.
