Novopazarka Ana Muratović prihvatila islam: „Ja sam i dalje Srpkinja i ponosim se svojim poreklom“

Ana Muratović iz Novog Pazara imala je nepunih 20 godina kada je odlučila da prihvati islam. Godinama kasnije otvoreno je govorila o putu koji je prethodio toj odluci, reakciji roditelja, nošenju hidžaba i odnosu prema svom srpskom poreklu.

Kako je ispričala, odluka nije došla zbog budućeg supruga, koji je musliman, niti je prelazak na islam bio uslov za njihov brak. Za nju je, kaže, to bio završetak mnogo duže lične potrage za verom koja je počela još u detinjstvu.

O veri je počela da razmišlja još kao devojčica

Ana je rođena i odrasla u centru Novog Pazara, u hrišćanskoj porodici. Prema njenim rečima, vera u njenom domu nije bila snažno prisutna u svakodnevnom životu, već se uglavnom ogledala kroz obeležavanje velikih praznika i porodične slave.

Prva ozbiljnija pitanja počela je da postavlja sa 12 godina, tokom NATO bombardovanja 1999. godine. U isto vreme njena majka se suočavala sa ozbiljnom bolešću, što je, kako je objasnila, dodatno uticalo na njeno razmišljanje o životu, smrti i Bogu.

Pokušavala je odgovore da pronađe u hrišćanstvu. Odlazila je u crkvu, postila i četiri godine pohađala veronauku, ali je navela da nije pronašla duhovni mir za kojim je tragala. Istovremeno je odrastala uz prijateljice muslimanke i sve više obraćala pažnju na njihov odnos prema veri.

Smrt školskog druga ponovo otvorila pitanja o životu

Tokom mladosti Ana se udaljila od vere, ali se njen odnos prema životu ponovo promenio nakon iznenadne smrti školskog druga sa kojim je godinama išla u razred.

Na njegovoj sahrani, ispričala je, prvi put je snažno pomislila da je ona mogla da bude na njegovom mestu. Počela je da razmišlja o tome kako živi i šta bi želela da promeni.

U tom periodu upoznala je i čoveka za kog će se kasnije udati. Posebno je naglasila da on od nje nije tražio da promeni veru.

Odluka je sazrela tokom priprema za versko venčanje. Ana je opisala period snažnog unutrašnjeg nemira, nakon kojeg je efendiji neposredno pre venčanja rekla da želi da bude muslimanka.

Kako je navela, objašnjeno joj je da prihvatanje islama nije uslov da bi se udala. Ipak, ostala je pri svojoj odluci i sa nepunih 20 godina izgovorila šehadet.

Posle toga je, kaže, prvi put posle dužeg vremena osetila veliko olakšanje.

„Osećala sam se toliko lagano, kao da mi je neko skinuo ogroman teret s leđa“, ispričala je Ana govoreći o tom trenutku.

Roditeljima je najteže pao hidžab

Mnogo teži period počeo je kada je odluku saopštila porodici, a naročito kada je počela da nosi hidžab.

Prema njenim rečima, roditelji su bili suočeni i sa komentarima ljudi iz okruženja, dok ju je deo šire porodice odbacio.

Ana kaže da je tada imala utisak da su njeni roditelji mislili da gube svoje dete.

Odnos je počeo da se menja tek nekoliko godina kasnije, nakon rođenja njenog prvog sina. Želja bake i deke da upoznaju unuče ponovo ih je približila Ani i porodici koju je zasnovala.

Kako tvrdi, roditelji su tada bolje upoznali njenog supruga i način na koji njihova porodica živi, a vremenom su uočili i promene u njenom ponašanju.

„Ja sam i dalje Srpkinja“

Jedan deo Anine ispovesti odnosio se i na pitanje nacionalnog identiteta. Ona je naglasila da prihvatanjem islama nije odbacila svoje poreklo niti svoju porodicu.

„Ja sam i dalje Srpkinja“, poručila je, objašnjavajući da je njena nacionalnost srpska, dok je njena vera islam.

Sebe opisuje kao Srpkinju islamske veroispovesti i smatra da vera i nacionalnost ne moraju jedna drugu da isključuju.

Hidžab takođe ne vidi kao ograničenje, već kao sopstveni izbor. Govoreći o životu nakon prihvatanja islama, Ana je rekla da joj vera danas predstavlja izvor unutrašnjeg mira i slobode.

Na kraju svoje ispovesti poručila je da, uprkos teškim periodima kroz koje je prošla zbog odluke koju je donela, danas ne smatra da je pogrešila.

„Kada me pitaju je li vredelo svega što sam žrtvovala, kažem da jeste“, poručila je Ana.

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala