OSJEĆAO SE ODBAČENIM I ODLUČIO DA UBIJE DJECU – Evo šta dosad znamo o motivima dječaka-ubice i ponašanju prije, tokom i poslije masakra

Neće biti pravde za roditelje, porodice, prijatelje… ubijene i ranjene dece i školskog osoblja u masakru u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu. Bar ne ove ovozemaljske pravde, koju dele ljudi drugim ljudima da bi živeli baš kao ljudi, a ne kao životinje.

Ne može je, na žalost, biti, jer je ubica mlađi od 14 godina i zakon tako kaže. O nekoj drugoj, kosmičkoj pravdi, sudbini, karmi, kako god je privatno zvali, razmišljaće više sile, ako žele i ako ih ima.

Raspravljaće se još godinama o tome šta se Srbiji dogodilo u postprazničnu sredu, 3. maja 2023. godine, oko 8.40 sati na Vračaru. Pričaće se o tome da li je zakon dobar, ko je kriv, o “zapadnim vrednostima”, zastarelom školstvu, roditeljstvu, društvenom nasilju, društvenim mrežama, internetu, mobilnim telefonima, rijalitijima…

Ali šta god se Srbiji dogodilo, nije započeto juče. Jutros smo prisustvovali završnom činu krvave drame koja je začeta nekada davno, možda u porodici dečaka-ubice, možda u školi, možda na nekom trećem mestu ili više njih.

Prvi put s ocem u streljanu sa samo 12 godina

Zasad znamo da je dečak-ubica Kosta Kecmanović (13), rođen 30. jula 2009. godine, rastao u nečemu što bi se na prvi pogled moglo okarakterisati kao normalna porodica sa uglednim roditeljima.

Otac poznati lekar, radiolog, majka naučni radnik, profesorka mikrobiologije. Baš dobrostojeći. Talentovano dete, pristojnog ponašanja, pobeđivao na gradskim takmičenjima, što sa sobom nosi i određene neprijatnosti. U školi su ga zvali “štreber”.

Bio je prebačen iz drugog odeljenja u VII/2, na vlastiti zahtev. Ipak, u novom društvu nije bio prihvaćen i to je bio jedan od motiva da isplanira masovni zločin.

Jedna od devojčica iz škole je posle masovnog ubistva izjavila da su ga “u školi zezali”, mada zasad nema zvaničnih, pouzdanih informacija da je Kosta Kecmanović bio žrtva vršnjačkog zlostavljanja u kontinuitetu. Postoji samo jedna prijava posle povreda zadobijenih u napadu u školi glume.

Bilo je, doduše, nekih znakova upozorenja. Prema nezvaničnim informacijama deluje da je otac bio fasciniran vatrenim oružjem i da ga je čuvao u stanu.

Otac ga je prvi put vodio u streljanu početkom prošle godine, kad je imao samo 12 godina. Pucao je u kružnu metu najpre iz vazdušnog pištolja, a zatim i malokalibarskog. Prema vlastitom priznanju – dopalo mu se. Precizno je gađao.

Iako je to očigledan faktor rizika, ne mora biti jedini uzrok. Na hiljade porodica u Srbiji ima oružje u kući, pa nijedno dete nikad dosad nije na ovaj način ubilo ni jednog đaka, a kamoli osmoro i školskog čuvara.

Ponovo u streljani i pravljenje krvavog plana

Kad je i zbog čega nešto kvrcnulo u glavi Koste Kecmanovića, trebalo bi da utvrde istraga i psihijatrijsko veštačenje dečaka-ubice.

Znamo da je ove godine još dvaput bio u streljani s ocem. Pucao je iz “zbrojovke”, kalibra 9 milimetara, i malokalibarskog pištolja. Poslednji put pre samo mesec dana.

Upravo negde u tom periodu pomišlja na masovan zločin. Kako je sam ispričao posle masakra, u to vreme se osećao potpuno odbačenim i počeo je da planira kako da poubija svu decu iz svoje škole.

Jedan od ključnih signala u tom periodu, pre praznika, bio je i kad je dobio jedinicu iz istorije, što je njegovim vršnjacima bilo krajnje neobično. Kosta nije dobijao jedinice.

Nepotvrđene informacije iz usta Kostinih vršnjaka ukazuju na mogućnost da je jedinica iz istorije bila gest, čin, a ne običan đački kiks.

– Hteo je nešto da dokaže – reči su jedne od vršnjakinja.

U tom periodu Kosta je sastavio dva dokumenta pisana rukom. Jedan je spisak 16 imena i prezimena dece iz VII/2 odeljenja OŠ “Vladislav Ribnikar” iznad kojih piše “GL. M.”, verovatno skraćenica za “glavne mete”. Jedno ime je prežvrljano, pa su na spisku na kraju ostala imena osmorice dečaka i sedam devojčica.

Drugi dokument je kroki tlocrt škole sa rasporedom učionica i natpisom “PRIMARY TARGETS” na engleskom jeziku. Veruje se da je to bio Kostin osnovni plan ubilačkog napada na vršnjake.

Sam napunio četiri okvira sa po 18 metaka

Ne znamo kako se Kosta kobnog jutra dokopao oružja i kako je došao do škole. Školska policajka je tog jutra bila na radnom mestu, obavila savesno svoje zadatke uoči početka nastave i otišla u obilazak.

Možda je Kosta znao za njeno uobičajeno kretanje i sve dobro isplanirao? Znamo da je pred kraj prvog časa, nešto pre 8.40 sati, došao do škole OŠ “Vladislav Ribnikar”. Na ulazu, s daljine od 14 metara, ubio je čuvara Dragana Vlahovića hicima iz očevog pištolja CZ-99, za koji je bio očigledno obučen da ga koristi.

Zatim je u holu škole zapucao na dve devojčice koje su bile dežurne. Jednoj je pucao u glavu, a drugu je pogodio u noge. Devojčica s ranom glave je u veoma teškom stanju i lekari se bore za njen život. U holu škole je zatim ubio prvo dete.

Negde u tim trenucima je ispraznio prvi šaržer za 18 metaka kalibra 9 milimetara i stavio novi. Prema vlastitom priznanju, prethodno je sam napunio četiri okvira sa municijom, sa po 18 metaka u svaki okvir.

Zatim je ušao u učionicu svog VII/2 odeljenja. Tu je najpre upucao nastavnicu istorije Tatjanu Stevanović u vrat i teško je ranio, a zatim zapucao na đake. Ubio je još sedmoro, a ukupno devetoro – sedam devojčica, jednog dečaka i školskog čuvara.

Ostala deca u školi su čula pucnjavu, ali su u prvi mah pomislila da se radi o petardama. Nekima su prasci bili smešni, neka su se uznemirila, a učiteljici i nastavnici su pokušali da ih smire.

Ubrzo je postalo jasno da se radi o tragediji. Deca su vrištala i tražila pomoć, a učitelji i nastavnici su tražili od đaka da ne napuštaju učionice.

– Molim vas, ne izlazite! Molim vas! Neko je ušao sa pištoljem! – vikala je jedna od učiteljica.

Ispalio najmanje 57 metaka

Kad je pucnjava počela, prvi poziv policiji je u 8.40 sati uputila Ivanka Jovanović, pomoćnica direktora škole, koja je rekla da je u školu ušlo dete sa vatrenim oružjem i da “nasumično puca”. Policija je odmah krenula ne mesto napada.

Ivanka Jovanović u tom trenutku nije znala da Kosta Kecmanović ne puca nasumično, naprotiv. Hladnokrvno i proračunato je pokušavao da dosledno sprovede mračni plan kojeg će policajci kasnije kod njega otkriti nažvrljanog na zgužvanim papirima.

Među žrtvama i ranjenima u pucnjavi se nalazi i nekoliko đaka sa Kostinog spiska. Plan sa kroki skiciranog tlocrta škole je sproveo skoro u potpunosti, samo što se nije popeo na sprat škole, što je nameravao.

Posle pucnjave u svom odeljenju izašao je u školsko dvorište, gde je bacio jedan okvir pored stepeništa.

Sledeći poziv policiji je upućen u 8.42 sati, upravo od Koste Kecmanovića. Prijavio je da je pucao u više osoba u OŠ “Vladislav Ribnikar”.

Policija je u međuvremenu došla i bez otpora mu ograničila slobodu kretanja, jer 13-godišnjak ne može biti formalno uhapšen. Kod njega su nađeni ranac, pištolj CZ-99 iz kojeg je ubio devetoro osoba, kao i tri molotovljeva koktela. Njima je hteo da blokira ulaz u školu dok ne završi šta je naumio. Od tog dela plana je odustao jer se uplašio eksplozije.

Uviđajem će biti utvrđeno da je ispalio čak 57 metaka!

Devetoro bez znakova života

Posle vesti o masakru u školu je stiglo čak osam ekipa Hitne pomoći. Zatečeno je devet osoba bez znakova života: osmoro đaka i školski čuvar Vlahović.

U pucnjavi je ranjeno šestoro dece, od kojih četvorica dečaka i dve devojčice, koji su kolima Hitne pomoći prevezeni u Urgentni centar i Dečiju kliniku u Tiršovoj ulici. U najtežem stanju je jedna od devojčica koja je bila dežurna. Njoj je Kosta Kecmanović pucao u glavu i lekari neurohirurgije Kliničkog centra Srbije joj se bore za život.

Istraga će pokazati da je Kosta Kecmanović u pucnjavi ubio S. N. (14), P. A. (12), A. B. (12), A. D. (14). K. M. (13), M. A. (14), E. K. (14) i A. Č. (14). Sedam devojčica i jednog dečaka. Ubio je i radnika obezbeđenja Dragana Vlahovića.

Tela žrtava su kombijima javnog preduzeća za pogrebne usluge prevezene na obdukciju u Institut za sudsku medicinu.

Nije pokazao ni trunku kajanja

Kosta Kecmanović je posle ograničenja slobode prevezen u Policijsku upravu za grad Beograd, u 6. odeljenje za maloletničku delinkvenciju. Tu je dovedena i njegova majka, koja je bila privedena. Otac Vladimir Kecmanović je uhapšen i osumnjičen za teško delo protiv opšte bezbednosti, za šta je zaprećena kazna od 12 godina zatvora.

Paradoksalno, Kosta Kecmanović neće provesti ni jedan, jedini dan u zatvoru. Rođen je 30. jula 2009. godine, što znači da će još tri meseca imati manje od 14 godina i to ga čini krivično neodgovornim sa stanovišta zakona Srbije.

U teoriji bi čak trebalo da bude pušten na slobodu, ali se ipak veruje da će biti upućen na psihijatrijsko veštačenje i zatvaranje u odgovarajućoj medicinskoj ustanovi zatvorenog tipa.

“Blic” saznaje da u prvim izjavama posle masovnog ubistva nije pokazivao ni trunku kajanja zbog masakra. Sada se ispituje da li je prilikom kovanja svog krvavog plana uzeo u obzir i činjenicu da će još tri meseca biti krivično neodgovoran bez obzira na to koliko osoba ubije.

(Blic)