Imala karijeru iz snova u Nemačkoj, a onda se odlučila vratiti u Sjenicu – razlog će vas iznenaditi!
Mirzeta Habibović, diplomirana psihološkinja, odlučila je da se nakon godina provedenih u Nemačkoj vrati u Sjenicu.
Govoreći o razlozima zbog kojih je odlučila da ode u inostranstvo, Mirzeta za “Euronews Srbija” kaže da su na Nemačku gledali kao na “obećanu zemlju”. Dodaje da je dosta njenih sunarodnika već bilo u Nemačkoj, kao i dosta članova njene porodice.
“Čovek u sebi nekako prelomi da krene da vidi da li će mu biti bolje i to. I s tog razloga sam ja krenula u Nemačku”, kaže Mirzeta
Napominje da put u Nemačku nije uopšte bio lak, ni jednostavan, a ni kratak.
“Od polaganja nemačkog jezika u Beogradu – B1, B2 – pa do svega što traže, jer njihova birokratija se stalno menja: nekad traže jedno, nekad drugo. Na kraju sam sve to prebrodila, prevela sve dokumente– i dobila sam vizu“, objašnjava ona.
Na kraju je položila stručni ispit pri Ministarstvu zdravlja u Kelnu, čime je stekla stručnu licencu –Urkunde.
Nakon toga dobila je dobar posao u državnoj dečjoj klinici u Kelnu i verovala da su se time ostvarili svi njeni snovi. Plan je bio da njena deca, jedno po jedno, nakon završetka fakulteta, dođu u Nemačku.
“Međutim, vremenom sam se počela osećati pomalo nostalgično. Roditelji su stari, tu se čovek zapita koliko mu je još vremena ostalo da provede u njihovom društvu. Niste tu da im budete pri ruci kad im nešto zatreba. Počne čovek da razmišlja – dublje, drugačije. I kažem sama sebi: ‘Šta ću ja ovde?’ Mogu ja i u Srbiji, u svojoj državi, da živim ovako. Možda ne baš na isti način – ali sigurno srećnija“, priča svoju priču Mirzeta.
Jedan od ključnih razloga zbog kojih se vratila bio je strah da će njeno potomstvo vremenom izgubiti svoj identitet.
Govoreći o povratku u Srbiju, kaže da je za nju bilo odlučujuće kada je videla da je Srbija “prepoznala taj naš bol u inostranstvu“ i da je pokrenula ovaj program koji sad imamo, da, kako kaže, zdravstveni radnici, ako žele, mogu da se vrate i da rade u svojoj državi.
Svojoj djeci sigurno nije ucinila dobru uslugu.Zivjece u teskoj korupciji i diskriminaciji.Sa druge strane postujem njenu odluku.neka svako ide tamo gdje mu je najbolje.
Pa, ako čovek pogleda suštinu, i jedinu istinu, koja se obično pokaže tek na kraju života svih gastarbajtera, bolje je da deca žive i u “teškoj korupciji i diskriminaciji” kako reče nego da ih “sahrani” negde u tudjini?! Postavlja se pitanje, čija su to deca? Ko će se njih sećati i ko će znati čiji su i odakle su? Uostalom, kada ste to vi bili izloženi korupciji i diskriminaciji? Mislite da u Nemačkoj nema korupcije i diskriminacije? Da li vi zaista mislite da će vas Nemci ikada prihvatiti kao sebi ravnima? Ja uvek tvrdim da su ti ljudi izloženi najperfidnijoj diskriminaciji samo što to ljudi ovde ne vide. Ovde je dikriminacija kada te neko otera u pičku materinu ili te nazove poturicom ili vlahom ali, to nije diskriminacija, to je samo obično nevaspitanje. Diskriminacija primorava ljude da nestanu. Kao pojedinci i kao kolektiv. Samo što se to licemerno zove “integracija”?! Ne znate vi ništa ni o korupciji ni o diskriminaciji.
Dobrodosla u zemlju psihicko poremecenih. Posla ti sigurno nece nedostajati.
Bravo za ovu gospodju. Ona je videla gde vodi ta “sreća” u Nemačkoj koju, mnogi shvate tek pošto je sve kasno. Da li je bolje živeti solidno pored svojih najbližih, medju svojim narodom ili, živeti kao “strano telo”, kao “korisni idiot” u državi i medju narodom, koji nikada neće biti tvoj, niti ti njihova. Srbija nije isto što i Nemačka ili Švajcarska ali, i u Srbiji može da se živi solidno i srećno.
Da da da ,,seri seri moj golube beli,,u Srbiji ima 9%koji ga bas dobro krkaju dok ostatak krezube armije krpi kraj sa krajem….
Oni koji rade imaju, dok oni, koji čekaju da im Alah pripremi večeru gladuju odnosno jedva krpe kraj sa krajem.