Pešterski Rendžer otkriva prizore koje i mještani rijetko vide – Nećete vjerovati da je ovo u Sandžaku!
Pešter – visoravan koja krije bezbroj priča, legendi i prizora od kojih zastaje dah. A među njima i jedan čovjek koji je postao simbol ovog kraja – Pešterski rendžer.
On ne nosi odoru iz filmova, ali nosi ono važnije – ljubav prema svom zavičaju i misiju da svijet upozna sa svim ljepotama koje Pešter skriva.
Od beskrajnih zelenih prostranstava, mirisa planinskog bilja, pa sve do rijetkih životinjskih vrsta i tradicionalnog načina života – sve to on bilježi, pokazuje i prenosi onima koji možda nikada ne bi kročili ovim putem.
Svojim fotografijama, videima i pričama, Pešterski rendžer postao je pravi ambasador ovog jedinstvenog kraja.
“Pešter je moj dom i moja inspiracija. Svaka fotografija je poruka – čuvajte prirodu, jer ona čuva nas”, poručuje on.
Ako mislite da poznajete ljepote Sandžaka, pričekajte dok ne upoznate Pešter očima Pešterskog rendžera – obećavamo, vidjet ćete je prvi put iz sasvim nove perspektive.
Svaka njegova fotografija i video nisu samo prizor – to je poziv da se zaljubite u Pešter i da je čuvate kao što to radi on.
View this post on Instagram
View this post on Instagram
View this post on Instagram
Na Pešterskoj visoravni postoji izvor koji nikada ne zaledi, čak ni zimi kada su ekstremno niske temperature.
Poviše izvora je brdo Trojan sa 1340m nadmorske visine.Trojan je značajan jer smatraju da je to nekad bilo mnogo bitno mesto za ovaj kraj i postoji legenda o tome.
Legenda kaže da je ovuda prolazio car Trojan i da je ostao zaprepašćen lepotom ovog prostranstvom. Svidelo mu se i odlučio je da se odmori dva, tri dana na tom mestu.
Predanje kaže da je sa ovog uzvišenja počelo da se gradi njegovo carstvo, a njegov dvorac je imao jedan od najlepših vidikovaca na visoravni.
Po legendi se nekada davno na Pešteru nalazilo veliko jezero i da je u tom jezeru živela troglava aždaja koja je narodu pričinjavala mnogo muke.
Troglava aždaja je bila opasna i njoj je moralo da se svake godine prinosi devojka kao žrtva. U jednom momentu na red da bude pojedena došla je ćerka cara Trajana.
Tada se pojavio jedan junak, za kog starosedeoci veruju da je bio Sveti Đorđe, koji je odlučio da aždaji konačno stane na kraj.
On je prvo udario velikim maljem u kamen i na tom mestu je potekao izvor Djurdjevica, a potom je presudio aždaji. Tako su, veruje narod ovoga kraja, nastali i mnogi toponimi.
Na mestu gde se troglava aždaja braćaknula nastao je Braćak, gde se ispružila Pružanj, gde je repom okrnjila šumu Krnja jela, gde joj je najviše krvi isteklo Točilovo, a planina koja se od njenog pada zanjihala postala je Ninaja.
View this post on Instagram
View this post on Instagram
Зашто сталн иритирати целу државу? Зар то није Рашка административна област? Или мислите да је нешто друго?