PEŠTER: Milanko oženio Albanku i doveo je u najhladnije selo: Za samo 8 dana promijenila život iz korijena, zabranio joj je odmah jednu stvar
Zovu ih „čuvarima ognjišta“. Zahvaljujući njima život se vratio u mnoga sela. U Buđevu na Pešterskoj visoravni posle 12 godina, ponovo je otvorena škola. Više Albanki iz Skadra oženili su momci iz tog udaljenog i zimi veoma hladnog sela.
Vreme je pokazalo da su napravili pravi izbor. Rozu su novinari zatekli kako dočekuje goste i priprema hranu za višečlanu porodicu. Na hladnu Pešter stigla je iz toplog Skadra, more je zamenila mestom koje zovu Balkanskim Sibirom. Iz grada je došla u selo.
U Srbiji živi već 15 godina
Stigla je pre više od deceniju ipo kada se udala za Milanka i pronašla svoj dom u prelepom, ali zimi svirepom kraju.
“Nisam navikla na tako niske temperature. Ovde zna da bude veoma hladno. A došla sam u sred zime, kada je bilo mnogo snega”, podseća se ova vredna žena, dok mesi hleb i priprema brojne tradicionalne srpske specijalitete.
Ponosno nam govori šta je sve naučila.
U njenoj priči oslikava se šira slika brakova između Srba i Albanki, koji su bili učestala pojava pre deceniju ipo. U brojna napuštena sela, gde ni jedna ženska noga nije htela do kroči, stizale su devojke iz Skadra i okolnih mesta.
“Imali smo mi devojaka, ali kad pomenemo ženidbu nestajale su. Ni jedna nije htela da dođe da živi na selu. Htele su u gradove. Meni je bilo žao da napustim svoj kraj. Imamo ovde dosta zemlje”, kaže Milanko Popadić.
Savladala srpski jezik uz smešne situacije
On se priseća kako je upoznao Rozu: “Bila je to sudbina. Mnogi moji prijatelji i komšije su se tada ženili Albankama. Vidim da su dobre žene, dobre majke, domaćice… Roza je tada bila moja svetla tačka. Upoznali smo se 21. decembra, a venčali 3. januara. Posle samo osam dana“, dodaje Milanko i kaže da su se odmah zavoleli.
Opstaju godinama. I ne samo oni već i brojni mešoviti brakovi na Pešterskoj visoravni, gde su pristizale albanske devojke, čije porodice, kažu, imaju poreklo iz Srbije ili Crne Gore.
Roza se smeška dok se priseća: “Sve je bilo novo. U početku je jezik bio prepreka, ali brzo sam učila. Sećam se zanimljivih situacija, kada sam tražila beli luk i rekla ‘huder’. Milanko je bio zbunjen!“
Supruzi je doneo puder, jer mu se učinilo da traži šminku.
„Kada je došla, bilo je mnogo smešnih situacija. Sve vreme pominje bor. Pitao sam se o kakvom boru govori, kad ovde bor ne raste. Njoj je tada bio jako zanimljiv sneg, koji ovde zimi sve pokrije. A bor je, zapravo, beli pokrivač”, objašnjava Milanko.
Roza se brzo uklopila u život na selu, brinući se o deci i domaćinstvu. Danas, s osmehom, govori o troje najmlađih ukućana, koji su se izrodili iz ovog nesvakidašnjeg braka.
“Život nije lak, ali mi uživamo. Učimo decu tradiciji i poštovanju svih običaja“, kaže Roza.
Uloga udruženja „Stara Raška“
Momir Kovačević, iz udruženja „Stara Raška“, bio je ključna figura u povezivanju ovih ljudi.
“Svaki brak je važan, a u ovim seoskim uslovima još više. Zahvaljujući njima, otvorena je škola koja je bila zatvorena 12 godina. To je značajno za zajednicu“, ističe Momir.
On nam je objasnio kako je došlo do prvih brakova.
“Prva devojka iz Albanije, koja je došla u selo, povukla je za sobom još nekoliko devojaka. Sada imamo 52 braka u Sjenici, i više od 120 dece, što je više od od jednog procenta našeg stanovništva u Sjenici. To je značajan postotak za lokalnu zajednicu“, kaže on.
Kulturne razlike i tradicije
Milanko i Roza su prešli most između dve kulture.
“Razlika u običajima je velika, ali smo to prebrodili“, kaže Milanko.
Roza priprema slavu. Na trpezi se tada nađu brojna tradicionalna srpska jela.
“Slavimo Nikoljdan”, ističe ona, a Milanko ponosno objašnjava da je uglavnom naučila sve sama.
Međutim, njihova deca imaju jedinstven pogled na svet. Posebno ćerka koja zna i albanski. Sinovi do sada nisu bili zainteresovani da ga nauče. Međutim, Roza ponosno govori: „Učim ih da poštuju sve. Pripremam jela obe tradicije, a slavlja su uvek vesela“.
Milanko, dok priprema drva za zimu, priča da Rozu uvek poštedi teških poslova. Međutim, u domaćinstvu svi vredno rade. I najmlađi. Oni brinu o životinjama. Imaju ovce, krave, svinje…
Budućnost i zajedništvo
“Ove devojke i njihovi brakovi su doneli novu energiju u zajednicu. Naša deca su sada na dobrom putu, jer su okružena ljubavlju i razumevanjem. Uveren sam da će ovakvi brakovi i dalje rasti, jer su ljubav i zajedništvo osnovni principi svih naših života“, zaključuje Momir Kovačević.
Milanko i Roza veruju da će njihova deca imati koristi od ove raznolikosti.
“Želim da budu otvoreni prema svemu i da poštuju ljude bez obzira na poreklo“, naglašava Roza, ponosna zbog uspešnog braka i porodice.
Ova priča o ljubavi, razumevanju i zajedništvu na Pešteri pokazuje kako kultura može spojiti ljude i kako se u različitostima može pronaći snaga.
Zajednica, koja se jednom suočila s teškim trenucima, kada srpske devojke nisu htele na selo, danas gleda u budućnost sa nadom, znajući da je ljubav jača od svih prepreka.
(Max Press/ Zoran Maksimović)
Mirnim putem šire se Arnauti.
srbi mrze Albance a nemogu bez njih.
Ne mogu Albanke bez cetnika.
Većina naroda u današnjoj Albaniji tj. srpskom Pomorju su ljudi srbskog porijekla samo pošiptareni.
Pravda nebeska je da se i te ptice vraćaju svome jatu.
Pravi šiptari sa Kavkaza su mali supstrat današnjih Arnauta…
Mozda nadjes i povezanost sa Eskimima,mozda su i oni Srbi,ali,sa Turcima smo dosad dokazali ,analizirajuci svaku nasu pricu,da svaka kuca,porodica,osoba na Balkanu,sto znaci i u Srbiji,ima Tursko porijeklo,….sto implicira da je Erdogan,Sultan svima nama,…kojeg cak i tvoj lider pokusava da impresionira svaki put kad dodje da obidje zapadni dio Turske(Srbiju)
Mi Srbi, oterasmo smrdljive i vašljive Turke sa Balkana, Oslobodismo i braću Makedonce. Šteta je što su ostale turske izdrkotine, koje smo deratizcijom trebali fa očistimo kako ne bi prljali svete srpske predele. Ostavismo ih, računajući da su to ljudi a ne konvertitska govna. I danas pate za Turcima. I danas ih Turci jebu, čak i sa tolik udaljenosti. Jednom konvertiti, zauvel konvertit. I posle 700 godina, silovanja i robovanja imaju strahopošzovanje prema oima koji su ih silovali i terorisali na svaki način. Od govana nikada ne može biti pita. Oni su najbolji dikaz za to.
Ahahaha. Opet ti sa tvojim lazima. Mir dita.