Dajte nam oružje mi ćemo ga naći: Potresna ispovest Velibora Madžgalja kome su mučki ubijeni setra i brat, otkriva – verujte mi, krvi je bilo do plafona (FOTO)
Bijelo Polje – Potraga za odbeglim Alijom Balijagićem, osumnjičenim da je počinio dvostruko obustvo u selu Sokolac kod Bijelog Polja traje četvrti dan. Velibor Madžgalj je rođeni brat nstradalih Milenke i Jovana i kaže da su nadležni reagovali na vreme, njegovi najmiliji sada bi bili živi.
- Bilo je nekoliko zborova meštana Vraneške doline, hteli smo verujte da predložimo, da nam daju oružje mi sami da ga nađemo ako ne mogu vojska i policija. Na lokalnom nivou sve je zatajilo, zbog njihovih propusta ubijeni su mi brat i sestra. Milanka se čula sa našom drugom sestrom i rekla joj je da je kod njih svraćao do tada nepoznat čovek, predstavio se kao lovac Drašković. Seo je sa njima, domaćinski su ga ugostili. Popio je kafu i rakiju, zamezio je i kad je došlo oko pet sati popodne rekli su mu da moraju da namiruju stoku i on je otišao. Niti su se svađali sa njim, niti bilo šta drugačije od uobičajenog, započinje priču Velibor za RINU.
U međuvremenu u selo Sokalac je došla patrola polcije po prijavi meštana da se sumnjiv muškarac sa lovačkom puškom šeta po njihovom selu. Međutim, prema rečima Velibora, policija kako je došla tako je i otišla jer se Alija sakrio i nisu ga pronašli. On se potom vratio do kuće Madžgalja i surovo ih ubio.
- Brat i sestra su gledali televiziju. On je primakao blokove i kroz procor upucao brata koji je ležao na ugaonoj. Prema informacijama koje smo dobili Jovan je ostao na mestu mrtav. Milanka je ili bila u drugoj sobi ili se sklonila kad je zapucalo, kad se ponovo pojavila jedan metak ju je pogodio u šaku, a od drugog je stradala. Ubica se nije zaustavljao. Prozori su polupani na kući, čaure svuda okolo. Verujte mi krvi je bilo i na plafonu. Milenka je uspela da pozove policiju i ti ljudi su nam rekli da su čuli da kaže „ubi mi brata“ a da su potom čuli dva pucnja i da je nastao muk. Kako nam je kazala policija, još uvek ne mogu da utvrde da li je ubica posle pucnjave ulazio u kuću ili ne, vidno potresen kaže Velibor.
Od trenutka zločina koji se dogodio u petak uveče, osumnjičenom se gubi svaki trag. Veliki broj pripadnika policije i vojske je sve vreme na terenu. Potragu otežava nepristupačan predeo koji ubica dobro poznaje. U blizini ima nekoliko pećina, ali tu su i divlji granični prelazi sa Srbijom.
- Pripadnicima vojske svaka čast, oni svoj posao rade kako treba. Ali, po našem mišljenju policija je zatajila kad je njaviše trebalo. Oni su znali o kakvoj se osobi radi, da je pola života proveo u zatvoru i pustili su ga da se kreće sa lovačkom puškom u rukama po selima. Čuo sam da je i 2002. godine imao pokušaj ubistva, bio osuđen za krađe i silovanje. Kao tražili su ga, ali nisu uspeli da ga nađu. A mnogi su ga viđali, u jednom od sela ispala mu je čak i torbica u kojoj je nosio čarape i metke. Ubio je brata i sestru mi, na pravdi Boga ništa mu nisu skrivili, ugostili ga i ispratili i završli su tako tragično. Samo da je bar jedna potrola ostala u selu to veče, sve bi bilo drugačije, dodaje Velibor.
Porodica se teško miri sa velikim guitkom koji ih je snašao. Živeli su složno, mirno, pošteno i domaćinski, a sada je jako teško nastaviti dalje.
- On je nama kuću zatvorio. Mi smo se tu gde su nam ubijeni brat i sestra, svi podigli i odrasli. Čuvali smo to porodično ognjište, održavali ga. Sada više niko ne može tu da uđe, a kamoli ne da prespava. Nema tu ni života, ni rada više. Sve što ima od životinja na domaćinstvu, krave i telad sve ćemo to morati da sklonimo. Velika tragedija za porodicu od koje se nikad mi nećemo oporaviti, jedino se nadamo da će ubica biti uhvaćen i da nikom drugom neće nauditi, zaključuje Velibor.
Ostatak najbliže porodice Madžgalja koji takođe žive u ovom selu, sinoć su nekoliko puta pozivali policiju jer nije bilo nikoga ko bi trebao da čuva njihovu kuću. Policija im je tek posle nekoliko poziva saopštila da je u pitanju smena dežurnih policajaca.
Alija Balijagić nedavno je ukrao lovačku pušku iz jedne kuće u blizini Bijelog Polja i zbog toga je prijavljen policiji. Oni su otišli do njegove kuće u Banjem selu i tamo su njega pronašli, ali ukradeno oružje nisu, pa je policija otišla. Međutim, kada su dobili operativna saznanja da Balijagić jeste počinalac krađe, vratili su se da ga uhapse, ali je on tada uspeo da pobegne. Od tada luta selima oko Bijelog Polja, lažno se predstavljajući.
- Njemu je ispala ta torba sa čarapama i stvarima i tu noć ubistva su kerovi pomirisali i nastavili da traže po tom tragu, ali to je policija uradila tek kad je ubio dvoje ljudi. Znali su o kakvom se beguncu radi, trebali su to odmah da preduzmu, da ga tako traže. Tada ne bi ni stigao do Sokloca, već bi ga uhapsili. Polciija je zakazala, pustila je kriminalca da se slobodno šeta. Nisu se dovoljno angažovali, nisu stvar shvatili ozbiljno. Trebalo je odmah sve ljude da obaveste da se begunac kreće selima, da objave njegovu sliku a ne da ga ljudi primaju u kuće i goste nemajući pojma ko je, a on da se vrati i pobiije ih, kaže Velibor.
Prema najnovijim informacijama, nezvaničnim, dnk Alije Balijagovića pronađen je u kući Madžgalja. Pretpostavlja se da je ušao u kuću kad je ubio Milenku.
RINA
Cudne se stvari desavaju u Sahovicima jos od naseg genocida 1924 godine.Istrijebili smo nase komsije Bosnjake u mirnodopskim vremenima.Sve je kao po obicaju zataskano.Nedavno sam bio na 100godisnjici i pomolio se za duse poklanih.
Prof.Dr Serbo Rastoder je napisao knjigu o Genocidu u Sahovicima
I sta si ovim htio postici?
Naravno da je tad izvrsen genocid,hiljade Bosnjaka pobijeno,jos vise protjerano,cetnici su bez milosti ubijali i protjerivali ljude.ti protjerani,dio je prebjegao u Tursku a dio za Ameriku.stradali su Muslimani sirom sjevera Crne Gore.
Vjerovatno se ponosis stim,cim si objavio ovu vjest?!
Slavni jugoslovenski glumac Miša Janketić je 1944 imao svega šest godina, a tri, četiri dana poslije smrti majke umro mu je tek rođeni brat, pošto su ga četnici „skinuli sa majčine sise“. “Četnici su mi nanijeli toliko zla da se to ne može izbrisati nikakvom gumicom”. Pop Milorad Vukojičić, koji je ubio Janketićevu majku, nadimak Maca dobio je jer je macolom razvaljivao glave ljudima kako bi sačuvao municiju za borbu protiv partizana. Tog popa SPC je 2005. godine proglasi za sveca. Miša Janketić na vijest da je Srpska pravoslavna crkva 2005. proglasila za sveca popa Milorada Vukojičića, četničkog zločinca iz Pljevalja, ubicu Mišine majke Milice i velikog broja Bosnjaka iz Pljevalja, izjavio je sledeće: “To što je učinila Srpska pravoslavna crkva je toliko amoralan čin da neću da učestvujem u čitavoj ovoj stvari čak ni kao protivnik.” “JER AKO NE ZABORAVIM , JA NE MOGU NI DA OPROSTIM ! A AKO ZABORAVIM, ONDA NEMAM ŠTA NI DA PRAŠTAM!”
Opet se ovaj Mujo, koji se predstavljao kao “Realan”, prijavljuje pod mojim imenom i prezimenom?! Piše komentare u moje ime a onda, kao “Realan” odgovara sam sebi. To je ono o čemu ja govorim i pričam. Nema mizernijeg naroda od poturica i konvertita svih fela. Najviše vole sami sa sobom da raazmenjuju mišljenja jer nisu sposobni da se nadmeću znanjem i argumentima. Pronašao je jadnik način da doskoči ali sam sebi. Kakvi Šahovići, kakvi genocidi, koje nepismeni Alahovi praznovernici pišu velikim slovom a Srbi i Srbija malim. Greška je bila što niste, zajedno sa Turcima poslati na turističko putovanje u Malu Aziju, ili, još dalje. Medju braću Afganistance.