Navijačka priča Užičanina Nemanje Nešića – Zašto je FK Novi Pazar njegova strast?
ZAŠTO U SUPER LIGI NAVIJAM ZA NOVI PAZAR?
- PRIPADNOST LOKALNOM KLUBU
Kao neko kome je jedna od temeljnih elemenata identiteta ljubav prema sopstvenoj lokalnoj zajednici, podržavam naravno svaku privrženost lokalnog stanovništva prema lokalnom klubu. Ali ne samo to. Razmišljam. Koliko bi samo lepo bilo u srpskom fudbalu kada bi svaki grad navijao za svoj klub. Koliko bi fudbal i liga bili zanimljiviji kada bi dva najveća kluba došla u Novi Sad, Čačak, Suboticu, Niš i tamo ih dočekalo 90% punog stadiona koji navija za svoj lokalni klub. Na nesreću, u Srbiji je ovo samo moguće samo u Novom Pazaru ili skoro samo tu. -
Adem Ljajic
Najromantičnija priča srpskog fudbala. Čovek koji je prošao toliko mnogo, igrao u toliko mnogo velikih klubova, “dotakao zvezde” i u najboljim godinama se vratio u svoj klub i u svoj grad da igra besplatno. Dobro ste čuli – besplatno. I ne samo to… nego nakon ozbiljnih ponuda koje je dobijao i ovog leta izjavljuje “U Srbiji mogu da igram samo za Novi Pazar”. Koji to fudbaler u ovoj zemlji misli?
Adema je privilegija imati, gledati i voleti. Svaki potez je poezija i umetnost, razlog zbog kojega se dolazi na stadion. Kada na to sve dodate i ono gore napisano shvatate da je Adem Ljajič jedan.
- LJUBAV PREMA FUDBALU
Pazarci oduvek vole fudbal. Pratim ovaj sport preko četiri decenije i bio sam direktni i indirektni svedok nebrojenog broja krcatih tribina, vrhunskih atmosfera, emocija, radosti i tuga. Čak i onda kada su bili rivali mojoj Slobodi (a bilo je toga mnogo puta tokom istorije) bile su to utakmice koje se pamte i prepričavaju. Danas kada publiku “lučem” tražimo po stadionima, Pazarci ne posustaju. Tu su. Na svom stadionu uz svoj klub… u hiljadama. -
ETNIČKI SKLAD
U vremenima i decenijama kada je svaka reč koja sadrzi “etničko” se odnosila na mržnju, nasilje i rat…u. Pazaru gledamo ekipu u kojoj danas ,na primer, igra većina igrača jedne nacionalnosti a za njih navijaju navijači većinom druge nacionalnosti. Brojni su primeri igrača i trenera koji su dolazeći u Pazar na privremeni rad taj grad zavoleli kao rođeni i zauvek ga pamte kao svoj drugi “rodni grad”. -
U ovim vremenima “smutnim” ovakvi su primeri za poštovanje, podršku i promociju.
5.LJUDI
Brojni su ljudi zbog kojih sam zavoleo taj klub. Da li da krenem od Esad Kučević doktora i zaljubljenika u fudbal i pisanu reč zbog kojeg i dan danas kupujem Sportski žurnal nadajući se da ću opet pročitati jedan njegov članak.
Ili je reč o legendarnom kapitenu Pazara Enes Rec , ljutom protivniku na terenu a prijatelju i ljudini izvan njega. Ili Rasim Ljajic, čovek koji je zaslužan za nebrojeno dobrih stvari u našoj zemlji i našem fudbalu i čija predanost prema lokalnom klubu iz godine u godinu ne prestaje.
Tu je još desetine drugih sjajnih ljudi koje ovom prilikom nisam pomenuo i nadam se da mi neće zameriti.
I dok ne dočekam da ponovo moja Sloboda gostuje na ušću Jošanice u Rašku pratiću i navijaću u našem elitnom rangu za ovaj jedinstveni klub.
NIKAD NEĆEŠ BITI SAM
