VELIKA ČISTKA U UKRAJINI – Jedni nisu bili spremni, drugi su IZDAJNICI: Zelenski pokrenuo akciju protiv onih koji su pomagali Rusiji da ostvari pobede

Kancelarija ukrajinskog predsednika je konačno počela da se bavi onima koji su po dužnosti bili obavezni da budu spremni za rat, piše ukrajinski Telegraf.

Nakon puta Volodimira Zelenskog u Harkov krajem maja, otpušten je šef regionalne Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Roman Dudin, sledeći korak jeste pokretanje postupaka zbog predaje Hersona, ali i ogranku SBU u Černivcima.

Zelenski je rekao da je otpušten zvaničnik u Harkovu „jer nije radio na odbrani grada od prvih dana rata punih razmera, već je mislio samo na sebe“ i da su se drugi trudili „veoma efikasno“, a bivši načelnik nije.

Iako predsednik nije imenovao zvaničnika, izveštaji ukrajinskih medija identifikovali su ga kao Romana Dudina, šefa bezbednosne službe SBU regiona Harkov.

Ranije je kancelarija Zelenskog objavila na Telegramu snimak predsednika kako nosi pancir dok gleda porušene zgrade u Harkovu i okolini.

Ubrzo su usledili novi otkazi, a čini se da se radi o ljudima koji su Rusiji, što slučajno, što namerno, olakšali posao prilikom zauzimanja pojedinih delova Ukrajine.

Upad u Herson

Nakon ruske aneksije poluostrva Krim 2014. godine, Ukrajina je zatvorila prugu, čime su most i brana u blizini grada Čonhar postali jedina ulazna tačka za hiljade ljudi i automobila sa Krima ka kopnu i Hersonu.

Most kod mesta Čonhar, nazvan “zadnja vrata Krima“, zajedno sa još dva prelaza na Perekopskoj prevlaci, bio je posut eksplozivom, ukrajinskim vojnicima je naloženo da dignu u vazduh u slučaju ruske invazije na kopno.

Ali oni to nisu učinili.

Rano ujutro 24. februara, ruske trupe su pucale na šačicu graničara i vojnika, zauzele prelaze i upale u Herson.

Mnogi civili u Hersonu kažu da veruju da su ključni civilni i vojni zvaničnici “predali” region Rusiji.

Volodimir Zelenski je 31. marta razrešio dužnosti Sergeja Krivoručka, šefa SBU u Hersonu, lišivši ga čina generala.

Nezvanično je saopšteno da je Krivoručko dao komandu svojim oficirima da se evakuišu iz Hersona i pre nego što su grad zauzele ruske trupe.

Takođe, prilikom odlaska su navodno ostavljeni serveri u zgradi SBU u Hersonu, čime su Rusi lako mogli da dobiju pristup bazi podataka snaga bezbednosti, uključujući i spisak zaposlenih. Inače, ruski telegram kanali su kasnije u euforiji izvestili o tome.

Kasnije je postalo poznato da su hersonski službenici SBU evakuisani u Černivce.

Samo nekoliko dana kasnije je, pod sumnjom za izdaju, kontraobaveštajna služba SBU privela Igora Sadohina, pomoćnika načelnika SBU Herson, načelnika Antiterorističkog centra. On je bio osumnjičen da je ruskim specijalnim službama predao informacije o evakuaciji ukrajinskih snaga bezbednosti.

“Sadohin je priveden za izdaju, dostavio je (Rusima) informacije o evakuaciji … Helikopteri su ih jurili celim putem, svi su se već oprostili od života. Ne znaju svi ovaj ološ”, napisao je Jevgenij Žukov, šef Odeljenja nacionalne policije nakon hapšenja.

Novinar Vasilij Zabrodski smatra da Sadohinovo pritvaranje nije bilo slučajno. On je skrenuo pažnju na činjenicu da se osoblje Hersonske SBU preselilo upravo u Černovce. Novinar smatra da se to dogodilo pod okriljem vršioca dužnosti šefa SBU u Černovcijskoj oblasti Vladimira Kompaničenka. On je do 2021. godine bio zamenik šefa SBU Hersonske oblasti. Zabrodski naglašava da Kompaničenko potiče iz „hersonskog klana”.

S obzirom na to da je Kompaničenko ugostio osumnjičene za izdaju, ostaje otvoreno pitanje da li takvi ljudi mogu da nadgledaju rad resora u pograničnom području, preko kojeg, možda, dolazi humanitarna pomoć i oružje zapadnih partnera. Očigledno, SBU i Kabinet predsednika treba da obrate pažnju na situaciju i da, u najmanju ruku, sprovedu reviziju, zaključio je ukrajinski Telegraf.

Izdajice ili heroji?

U prvim danima invazije, ruske trupe su ušle u Herson. Mnogi regionalni zvaničnici — policija, službenici službi bezbednosti, političari – su brzo otišli.

Ali Ilja Karamalikov, član gradskog veća u Hersonu, ostao je. Sada se suočava sa optužbama za izdaju.

U optužnici na šest stranica, do koje je došao Si-En-En, navodi se da Karamalikov „izvodi radnje u cilju nanošenja štete suverenitetu, teritorijalnom integritetu i nepovredivosti” Ukrajine, „prelaskom na stranu agresorske zemlje Ruske Federacije tokom vanrednog stanja i pomažući svojim predstavnicima u subverzivnim aktivnostima protiv Ukrajine“.

Njegov advokat, Mihail Veličko, odlučno negira optužbe i kaže da je Karamalikov za svaku pohvalu što je ostao na svom mestu i pokušavao da održi red u gradu u haotičnim danima nakon invazije.

Ni Zelenski nije bio spreman, uprkos upozorenjima sa Zapada

Nedeljama se šuškalo o ruskoj invaziji, a prethodne večeri američki i ukrajinski obaveštajci su dobili informacije koje su sa gotovo sigurnošću ukazivale na invaziju te noći. Ipak, bilo je malo napora u tom trenutku da se utvrde gradovi blizu granice, ili da se upozore građani da se pripreme za neizbežno.

Volodimir Zelenski je bio kod kuće sa suprugom i decom. Brojni zvaničnici zaduženi za ključne regione blizu granice, i gradonačelnici gradova sa strateškim vojnim ciljevima, rekli su “Gardijanu” u intervjuima tokom poslednjih nedelja da su bili u krevetu i da su se probudili u šoku od zvuka buke, umesto da su proveli poslednje sate mira koordinirajući odbranu svojih gradova.

Moguće je da to ionako ne bi napravilo razliku, ali kako je ruska invazija na Ukrajinu dosegla granicu od 100 dana, neki počinju da se osvrću na period koji je trajao do rata i pitaju se da li je moglo više da se uradi.

Postoji široko rasprostranjeno priznanje, čak i među najžešćim političkim protivnicima Zelenskog, da je njegovo ratno vođstvo bilo prkosno i inspirativno. Ali uz pohvale tu su i pitanja o tim nedeljama pre rata, u januaru i februaru.

Zašto je Zelenski ostao skeptičan prema sve alarmantnijim upozorenjima američkih obaveštajnih službi da Vladimir Putin planira invaziju u punom obimu? Da li je mogao učiniti više da pripremi zemlju? Da li bi to imalo mnogo efekta? (Blic)