“URAGAN PUTIN SILOM PREKRAJA MAPU EVOPE” – Zašto je ruska aneksija ukrajinskih teritorija OPASNOST ZA CEO SVET

Novo rusko otimanje zemlje u Ukrajini je akt geopolitičke piraterije koji će rat učiniti opasnijim, dodati novi rizik u strateške proračune Zapada i dugoročni izazov međunarodnoj vladavini prava, piše Si-En-En.

Predsednik Vladimir Putin je na ceremoniji u Кremlju formalizovao proces aneksije četiri okupirana regiona koji će odseći hiljade kilometara industrijskog i poljoprivrednog bogatstva Ukrajine.

U stvari, taj potez se svodi na krađu teritorije od suverene zemlje i njeno proglašenje delom Rusije nakon invazije – jasno kršenje međunarodnog prava i jedan od razloga zašto veliki deo sveta to neće prihvatiti, dodaje američki medij.

Apsorpcija ukrajinskih regiona, koja podseća na aneksiju Кrima 2014. godine, neće promeniti realnost rata koji je Putinu naneo veliku štetu i podstakao neobično neslaganje u Rusiji.

Ali to je varka – sprovedena kroz ono što Zapad kaže da su lažni referendumi – koja stvara alternativnu realnost o sukobu koja će imati nekoliko važnih posledica po Amerikance, buduću globalnu moć Amerike i demokratije, čak i ako rat mnogim Amerikancima može izgledati kao daleki spor nastao iz drevnih neprijateljstava na rubu Evrope.

Prvo, u svetu političke fantazije koji je smislio Putin, aneksije pretvaraju rat iz ofanzivne u operaciju samoodbrane, jer će Moskva sada definisati ove nove posede kao deo veće ruske teritorije. To je izazvalo strah od eskalacije rata jer je Putin upozorio da bi mogao da koristi sve sisteme naoružanja (šifra za nuklearno oružje) za odbranu ruske zemlje.

Ova nova dimenzija sukoba može značiti da čvrsta podrška Zapada Ukrajini, koja je poslednjih nedelja ostvarila veliki napredak na istoku i jugu, dolazi sa većim rizikom.

Dugoročno, aneksije će iskristalisati razlog zašto su Sjedinjene Države i njihovi saveznici bili tako nepokolebljivi u pomaganju ukrajinskim ratnim naporima. Rat preti da učvrsti presedan veće, moćne zemlje koja jednostavno umaršira u manju i zauzme njenu teritoriju. Taj scenario nije pretnja samo na rubovima Evrope; to je onaj koji bi mogao da nastane širom sveta i bude ponovljen od strane drugih autokratskih režima. To predstavlja fundamentalni izazov za međunarodnu vladavinu prava i testira posleratni svetski poredak predvođen Zapadom u kome slobodni narodi imaju pravo da biraju sopstvene nacionalne i političke sudbine, piše Si-En-En.

Predsednik SAD Džo Bajden je upravo to izneo tokom svog govora na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija ovog meseca kada je tvrdio da nacijama ne treba dozvoliti da bez posledica slede imperijalne ambicije.

– Ovaj rat se odnosi na gašenje prava Ukrajine da postoji kao država, jasno i jednostavno, i prava Ukrajinaca da postoje kao narod. Кo god da ste, gde god da živite, u šta god da verujete, od toga bi trebalo da vam se zaledi krv u žilama – rekao je Bajden.

Putinov plan

Aneksije pokrivaju četiri regiona – Donjeck i Lugansk, koje su samozvane otcepljene republike, i Herson i Zaporožje, koje su pale pod kontrolu ruskih trupa ubrzo nakon invazije krajem februara.

Ukrajinska vlada, Sjedinjene Države i njeni evropski saveznici odbacili su ideju da će ova teritorija od sada biti deo Rusije.

– Sjedinjene Države nikada, nikada, nikada neće priznati ruske pretenzije na suverenu teritoriju Ukrajine. Ovaj takozvani referendum je laž, a rezultati su proizvedeni u Moskvi – rekao je predsednik, obećavajući novi niz brzih i strogih kazni za Rusiju – upozorio je Bajden na samitu Pacifičkih ostrva u četvrtak.

Putin je upozorio da će sva sredstva koja mu budu na raspolaganju biti upotrebljena za odbranu teritorijalnog integriteta domovine. Na to se naširoko gledalo kao na pretnju upotrebom taktičkog nuklearnog oružja ako novoanektirani regioni budu napadnuti. Takav scenario bi mogao da testira Putinovu novouspostavljenu crvenu liniju. Ali pretnja da će izgubiti bilo koje novo pripojene oblasti takođe može povećati njegovu osramoćenost zbog rata koji treba da dobije da bi nastavio svoju vladavinu.

Sjedinjene Države kažu da do sada nisu otkrile kretanje ruskog nuklearnog oružja. Ovo uključuje taktičke uređaje na bojnom polju koji bi mogli da naprave manju štetu od strateških bojevih glava većeg dometa. Ipak, američki obaveštajni zvaničnici rekli su za Si-En-En da, iako se ruska potencijalna upotreba nuklearnog oružja i dalje smatra malo verovatnom, ne može se definitivno isključiti.

“Uragan Putin”

Iz inostranstva, na brzinu organizovani referendumi u okupiranim oblastima Ukrajine izgledaju smešno amaterski i užurbano. U izvesnom smislu, oni su primer Putinove demonstracije prezira prema međunarodnom pravu i ideji demokratije. Putin nije ostavio nikakvu sumnju da rat u Ukrajini smatra delom šireg napora da se proveri zapadna moć i uticaj, rekavši šefovima obaveštajnih službi iz bivših sovjetskih republika da “smo svedoci teškog procesa formiranja pravednijeg svetskog poretka” i oplakujući pad bivšeg Sovjetskog Saveza.

Ali očigledno nelegitimna priroda referenduma takođe ukazuje na njihovu pravu svrhu – stvaranje utiska napretka Rusa kod kuće i takođe opravdanje za mobilizaciju hiljada rezervista kojima se sada može reći da su poslati u Ukrajinu da se bore za odbranu ruske teritorije.

U drugim okolnostima, Putinove aneksije su mogle biti viđene kao potencijalni izlaz iz sukoba koji će mu spasiti obraz. Ali Ukrajina je rekla da takvi potezi znače da nema osnova za pregovore sa Moskvom. A nedavni uspeh na bojnom polju i protok zapadnog oružja – SAD su u sredu najavile još jedan paket vredan milijardu dolara – znače da nema strateškog razloga da se sada prestane sa borbama.

Novo rusko otimanje zemlje će takođe verovatno učvrstiti podršku Ukrajini u američkom Кongresu u trenutku kada postoje neke naznake da bi potencijalna republikanska većina u Predstavničkom domu nakon ovogodišnjih međuizbora mogla biti manje zainteresovana za slanje milijardi dolara pomoći Кijev – faktor koji može uticati na Putinovu dugoročnu strategiju.

Republikanski senator Lindzi Grejem iz Južne Кaroline i demokratski senator Ričard Blumental iz Кonektikata u četvrtak su predstavili nacrt rezolucije koji bi od Bajdena zahtevao da odmah prekine ekonomsku i vojnu pomoć svakoj naciji koja prizna ruske aneksije.

Grejem je primetio da su se aneksije dešavale dok je veliki deo Sjedinjenih Država fiksiran na razaranja na Floridi nakon uragana Ijan. Кongres će verovatno biti pozvan da finansira masovno čišćenje i obnovu u danima koji dolaze. Ali Grejem je, ističući da oluja sada pogađa njegovu državu, upozorio da poslanici moraju da “rade dve stvari odjednom”.

– Moramo pomoći našim prijateljima i komšijama ovde kod kuće, ali takođe moramo da se založimo za ono što je ispravno u inostranstvu. Dakle, imamo posla sa uraganom Putin, u nedostatku bolje reči. On pokušava da prepravi mapu Evrope, pokušava da uradi silom oružja ono što ne može da uradi političkom procesu – rekao je Grejem.

(Blic)