SVE OČI UPRTE U PUTINA / Ukrajina mu zadala bolan udarac, gubi tlo pod nogama i svi se pitaju koji je njegov sljedeći potez: OD JEDNE STVARI SVI STRAHUJU

O ukrajinskoj kontraofanzivi koja iz dana u dan donosi nove pobede na ratištu sve više pričaju i u Rusiji. Brojni propagandisti Kremlja sada govore o zabrinutosti i priznaju da stvari ne idu prema zamisli ruskog režima.

Ukrajinske snage su za svega nekoliko dana vratile kontrolu nad gotovo čitavom Harkovskom oblasti.

Rusija je ćutala o svojim najnovijim porazima u Ukrajini, a stratezi se plaše da bi Moskva mogla ozbiljno da kazni Kijev zbog njegovih pobeda na bojnom polju u nastojanju da sačuva obraz.

Dakle, evo prvog ključnog pitanja: da li će ovo imati političke posledice po ruskog predsednika Vladimira Putina?

Na kraju krajeva, više od 20 godina, Putin je, u ruskoj eliti, uživao reputaciju pobednika; jer je uvek uspevao da se izvuče iz škripca, ukratko, zato što je nepobediv, piše BBC.

Poslednjih šest meseci sugeriše da je odluka predsednika Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu bila velika pogrešna procena. U nemogućnosti da obezbedi brzu pobedu, Rusija je zaglibila u dugoj, krvavoj invaziji, i pretrpela je niz sramotnih poraza.

Kada aura nepobedivosti autoritarnog lidera izbledi, to može da izazove probleme pomenutom ruskom vođi. Vladimir Putin poznaje istoriju Rusije. Nije se dobro završilo za bivše ruske lidere koji su vodili ratove, a nisu u njima pobedili.

Poraz Rusije od Japana doveo je do prve ruske revolucije 1905. Vojni neuspesi u Prvom svetskom ratu izazvali su revoluciju 1917. i kraj cara.

Javno, međutim, predsednik Putin nema nameru da završi kao gubitnik.

Njegov portparol Dmitrij Peskov je u ponedeljak rekao novinarima: „Specijalna vojna operacija Rusije se nastavlja i nastaviće se dok se ne ispune svi zadaci koji su prvobitno postavljeni”.

Što nas dovodi do drugog ključnog pitanja: šta će Putin sledeće da uradi?

Bilo bi teško naći nekoga ko zna o čemu Vladimir Putin razmišlja i šta planira. Mnogo toga može da zavisi od toga koliko su tačne informacije koje dobija od svojih vojnih i obaveštajnih šefova. Ali dve stvari znamo: ruski predsednik retko priznaje da je napravio greške i retko kada pravi zaokret.

Sada se razmišlja o potencijalnoj ruskoj odmazdi, a ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov je za “Fajnenšel tajms” rekao da očekuje kontranapad.

– Protivofanziva oslobađa teritoriju i nakon toga morate da je kontrolišete i da budete spremni da je branite. Naravno, moramo da budemo zabrinuti, zbog ovog rata smo brinuli godinama – rekao je on.

Moguća mobilizacija?

Rusija je već pokrenula intenzivno granatiranje oblasti Harkov, počevši od nedelje uveče, ostavljajući je bez struje i vode. Zamenik ukrajinskog ministra odbrane rekao je Rojtersu da je prerano da se kaže da Ukrajina ima punu kontrolu nad tim područjem.

– Vojna priča za Kremlj postaje sve gora – rekao je Ijan Bremer, predsednik Grupe Evroazija u ponedeljak.

Prema njegovim rečima, raste pritisak na Putina da pozove na mobilizaciju.

– U meri u kojoj se nastavlja, ta (vojna priča) pritiska Putina da pozove na mobilizaciju — verovatno delimičnu, ali ipak politički i društveno skup potez za ruskog predsednika kod kuće, koji će ga naterati da objavi rat Ukrajini i prećutno prizna da se Rusija suočava sa vojnim problemima – rekao je Bremer.

Rusija je insistirala da svoju invaziju na Ukrajinu nazove „specijalnom vojnom operacijom“, a ne ratom.

Prema njegovim rečima, ukoliko postoji verovatna kratkoročna promena u ruskom ratu koji se nastavlja, to je eskalacija, a ne pregovarački prodor.

Nuklearno oružje?

Postoji još jedno neprijatno pitanje koje je mesecima u pozadini: ako ne može da postigne pobedu konvencionalnim oružjem, da li bi se Putin okrenuo nuklearnom?

Pre samo nekoliko dana, ukrajinski vojni načelnik Valerij Zalužnji je upozorio: „Postoji direktna pretnja upotrebom, pod određenim okolnostima, taktičkog nuklearnog oružja od strane ruskih oružanih snaga.

Na opasnost od korišćenja nuklearnog oružja upozorava i Bremer.

– To (aktuelna situacija) povećava spremnost Rusije da za Ukrajince spremi veću „kaznu“ poput Groznog, kako u smislu nanošenja masovnih žrtava Ukrajini kroz veće gađanje urbanih centara, tako i, u najgorem slučaju, upotrebom hemijskih sredstava ili čak taktičkog nuklearnog oružja na bojnom polju da seje masovnu paniku – rekao je Bremer.

Putinov izbor

Putinov režim se sada suočava sa teškim izborom; rat se odugovlači i njegove nedovoljno snabdevene snage verovatno postaju demoralisane, jer na njih vrše pritisak dobro organizovana i dobro naoružana vojska Ukrajine, piše CNBC.

Prema rečima analitičara Timotija Eša, ruski režim može da se suoči sa ponižavajućim porazom i da zatraži mir, Ili da eskalira sa masovnom mobilizacijom i oružjem za masovno uništenje ili možda u sirijskom stilu da sravni ukrajinske gradove sa zemljom.

Eš je rekao da je Putin verovatno odustao od opcije masovne mobilizacije, koja bi Rusiju postavila na ratnu osnovu i videla regrutaciju mnogih njenih građana.

– Rizik je da se kući vrate u vrećama za tela i da to izazove domaće društvene i političke nemire u Rusiji – rekao je on.

Dodao je da je malo verovatno da će Putin pribegavati nekonvencionalnom oružju — kao što je oružje za masovno uništenje.

– Putin je imao priliku i nije uspeo da povuče okidač jer zna da su to samo sredstva odvraćanja i kada ih jednom oslobodi, naći ćemo se u potpuno novoj igri, riziku od Trećeg svetskog rata i nizu događaja koji će biti veoma teški za upravljanje, ali gde će biti jasno viđen kao agresor/lud momak i izgubiti većinu svojih prijatelja na međunarodnom nivou, uključujući Kinu i druge – rekao je Eš.

On je rekao da, nakon pokušaja intenzivnijih vazdušnih udara u Ukrajini, očekuje da će Putin pokušati da započne “ozbiljne” mirovne pregovore.

– Ali moraće da požuri jer se tlo u Ukrajini, a možda čak i u Moskvi, brzo pomera pod njegovim nogama – primetio je Eš.

Kremlj rizikuje bes svojih pristalica

Za sada u Kremlju nema otvorenih znakova panike. Mediji pokušavaju da se drže starog narativa. Ruske raketne udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu opisuje kao „prekretnicu u specijalnoj operaciji“.

Međutim, u mnogim emisijama državne televizije, ustaljeni narativi o ratu u Ukrajini su se raspali, a nesigurni koji red da zauzmu, gosti su se upuštali u polemiku koja se neobično približava pravoj debati.

Neki su jednostavno nastavili sa uobičajenom retorikom. „Nacistički režim Zelenskog mora biti uništen“, rekao je Sergej Mironov, veteran prokremljovski političar, u emisiji NTV.

Što se tiče lidera Kremlja, prošle subote – dok su iz Ukrajine stizali izveštaji da Rusija gubi teritoriju – u Moskvi, Vladimir Putin je delovao opušteno dok je otvarao novi panoramski točak, najviši u Evropi.

Ruski predsednik izgleda i dalje veruje da će se, kao i novi Veliki točak Moskve, njegova „specijalna operacija“ okrenuti u njegovu korist.

Bivši premijer Dmitrij Medvedev, koji se pretvara u antizapadnog “jastreba”, pojavio se u ponedeljak sa jednom od svojih periodičnih ratobornih javnih izjava: „Današnji ultimatumi su dečja igra u poređenju sa zahtevima sutrašnjice. I Zelenski ih poznaje: potpuna kapitulacija kijevskog režima pod uslovima Rusije”.

Problem za Medvedeva i druge nosioce ove vrste retorike je što se Rusija pokazala nesposobnom da nametne svoje uslove Ukrajini.

Kremlj sada rizikuje bes i moguću reakciju nacionalističkih i provojnih blogera ako se povuče, ali i potencijalno opasan put ako odluči da krene putem eskalacije.

Nedavna istraživanja sugerišu da iako većina Rusa kaže da podržava „specijalnu vojnu operaciju“, neki od njih to čine samo pasivno i ostaju zbunjeni oko ciljeva kampanje.

“U poređenju sa grupom koja je nudila bezuslovnu podršku, ljudi u drugoj grupi bili su skloniji tome da izraze osećanja anksioznosti, straha i užasa zbog onoga što se dešava“, napisao je Andrej Kolesnikov, iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

S obzirom na to da se Ukrajinci pokazuju tvrdoglavo otpornim na „oslobođenje“ za koje je Moskva insistirala da ga donosi zemlji, moglo bi da postane sve teže “prodati” rat običnim Rusima – a većina se protivi masovnoj mobilizaciji.

U jednoj emisiji na kanalu NTV tokom vikenda, Boris Nadeždin, bivši političar koji je često nazivan „liberalskom vrećom za udaranje“ u tok šou emisijama, činilo se da je on osoba koja govori najrazumnije dok je iznosio neke istine o ratu.

– Sada smo na tački gde moramo da shvatimo da je apsolutno nemoguće pobediti Ukrajinu koristeći resurse i kolonijalne metode kojima Rusija pokušava da vodi rat -rekao je on.

Kada je drugi gost uzvratio da će rat trajati onoliko dugo koliko je potrebno da se porazi „nacistički režim“, Nadeždin je eksplodirao od besa: “Dakle, ako sam dobro razumeo, i moja desetogodišnja deca će dobiti priliku da se bore?” (Blic)