Šta sve Bajden može da uradi ako se Putin odluči da ostvari NUKLEARNE PRIJETNJE? Pred njim su dvije vojne opcije, a jedna bi imala APOKALIPTIČNE POSLJEDICE

Kad je ruski predsednik Vladimir Putin prošle srede proglasio “delimičnu mobilizaciju”, podržao referendume u okupiranim ukrajinskim oblastima i zapretio nuklearnim oružjem ako se rat prelije na teritoriju Rusije, rekao je: “Ne blefiram”.

Iako mnogi uprkos tome smatraju da je njegova nuklearna pretnja “blef” – dok neki čak veruju da Putin priprema novu, brutalnu ofanzivu – upotreba nuklearnog oružja za sprečavanje poraza u ratu koji je za Moskvu skrenuo pogrešno je uvek bila mogućnost koju se još niko nije usudio da potpuno isključi.

Ruska doktrina obuhvata spremnost da se koristi nuklearna eskalacija za okončanje konvencionalnog sukoba pod prihvatljivim uslovima. Drugim rečima, Ukrajina i SAD moraće da prihvate gubitak Кrima ili bilo koje zemlje koje Moskva anektira u Donbasu – ili rizikuju nuklearni sukob.

Da li bi Putin išao do kraja?

U Vašingtonu i drugim zapadnim prestonicama optimisti veruju da Putin neće koristiti nuklearno oružje jer mu to ne bi stvarno pomoglo, u situaciji dok se ruske snage povlače pred uspešnom ukrajinskom kontraofanzivom.

Ali, za Putina ovakva eskalacija ne bi bila način da “ukrade pobedu iz čeljusti poraza”, kako je u članku pod naslovom “Drvo odluka za Bajdena ako Putin krene nuklearnim putem” koji je preneo “Sijetl tajms” napisao kolumnista Andreas Klut.

Za njega bi to bio način da “ukrade preživljavanje – političko ili čak fizičko – iz ralja zaborava”, “jer zna da bi mu kraj mogao biti haotičan” i da bi zbog toga on mogao da “skine prašinu sa ruske doktrine koju zapadni analitičari nazivaju ‘eskalacijom radi deeskalacije’”.

To znači, kako je objasnio, okrenuti se nuklearnom kako bi se izbeglo gubljenje konvencionalnog rata i da bi Putin “detonirao jednu ili više taktičkih nuklearki – dovoljno velikih da eliminišu ukrajinski položaj ili logistički centar ali premalih da izbrišu čitav grad”.

“Nuklearni tabu”

Ispuštanjem takve bombe, navodi Klut, Putin bi signalizirao da je voljan da ih baci još. Njegova motivacija bila bi da natera Ukrajinu na predaju a Zapad da se povuče iz konflikta – ali bez prizivanja automatske odmazde SAD. Putin želi da njegovi neprijatelji odstupe kako bi mogao da proglasi pobedu i zadrži vlast.

Takav čin očaja označio bi najmračniji trenutak u ljudskoj istoriji još od Hirošime i Nagasakija, zaključuje Klut, dodajući da bi sem velikih ljudskih žrtvi unelo i trajni teror u čitav svet.

Takva eskalacija izbrisala bi hladnoratovski tabu protiv korišćenja nuklearki za bilo šta sem odvraćanja. Ako se izvuče s tim, druge države bi sledile ovaj primer. One koje su se odrekle nuklearnog oružja, poput Ukrajine ’90-tih godina, gradile bi svoje arsenale. Kontrola naoružanja bi umla, a nuklearni rat, izazvan slučajno ili ne, postao bi verovatniji na više mesta.

Šta bi Vašington trebalo da uradi?

Klut nudi rešenje – administracija predsednika Džoa Bajdena trebalo bi da odvrati Putina, istovremeno se pripremajući da odgovori ako on odluči da eskalira konflikt. Ovo su dva aspekta iste odluke – podrazumevani odgovor takođe obavlja odvraćanje.

Metju Kroning, direktor studija Atlantskog saveta, sumirao je neke od američkih opcija.

Jedan odgovor na ograničeni nuklearni napad Moskve je udvostručavanje ili utrostručavanje svih mera koje je Zapad već preduzeo. Zapad bi takođe poslao Kijevu još oružja, uključujući nuklearno.

Takav namerno ograničeni odgovor imao bi za cilj zaustavljanje eskalacione spirale pre nego što počne da se odvija. Problem je što Putin možda neće smatrati ovakav odgovor dovoljno zastrašujućim da ga odvrati. Već je izolovan a Rusiju već pritiskaju sankcije.

Drugi problem je što bi uzdržani odgovor Ukrajincima i ostatku sveta izgledao krajnje neadekvatno. Prijatelji Kijeva bi izgubili svoj polet, dok bi diktatori širom sveta zaključili da mogu da se okrenu balističkim projektilima i prežive.

Dve vojne opcije

Stoga Bajdenov odgovor mora biti “robusniji”. On ima pred sobom dve vojne opcije.

Jedna je recipročan odgovor, razmeštanje taktičkih nuklearnih bombi male snage za pokazivanje, recimo u Arktičkom okeanu ili udaljenom Sibiru. Njihov oblak u obliku pečurke bio bi zamišljen kao znak “stop” za Putina. Takođe bi uverio Ukrajince i svet da će SAD odgovoriti na eskalaciju po principu “milo za drago”.

Problem je što bi ovo pretvorilo sukob u onaj apokaliptični i moguće dovelo do niza taktičkih detonacija. A Rusija, koja je ugrubo izjednačena sa SAD po broju strateških nuklearki, ima oko 10 puta više taktičkih bojevih glava na raspolaganju. Scenariji postaju nemogući za izračunati, posebno kad se uzmu u obzir ljudske greške. Postojao bi rizik od Armagedona, navodi Klut.

Stoga je bolja opcija konvencionalni američki udar na ruske snage, smatra on. To bi poslalo signal Ukrajini i svetu da će svako kršenje “nuklearnog tabua” biti kažnjeno. A poruka Putinu bi bila da ne može da “eskalira radi deeskalacije” jer će Zapad uskočiti da ga porazi.

Promena režima

Ako Bajden želi da maksimalno poveća vrednost odvraćanja u svojoj komunikaciji, jednom kad odluči kako će reagovati na različite nivoe nuklearne eskalacije, treba da bude jasan, specifičan i da to uradi javno – “ako Putin uradi X, mi ćemo Y”, navodi Klut. Problem kod toga je što bi Bajden izgubio svu fleksibilnost ako Putin uradi nešto drugačije od tog “X”, pa je bolja opcija da bude namerno nejasan, što bi unelo neizvesnost u Kijev ali bi Putin morao da pretpostavi najgore.

Da se vratimo na premisu da Putin ne želi da krene nuklearnim putem, ali da hoće ako strahuje za sopstveni opstanak.

SAD bi mogle, kako navodi Klut, da naprave planove za promenu Putinovog režima u slučaju nuklearne eskalacije. U ovom slučaju najbolje bi bilo, smatra on, saopštiti to jasno Putinu, ali ne javno već privatno.

Ako postoji tračak nade u ova mračna vremena, to se videlo ranije ovog meseca u Uzbekistanu kad se Putin sreo sa indijskim i kineskim liderima Narendrom Modijem i Sijem Đinpingom. Obe zemlje su nuklearne sile. Kina je nesvrstana, ali je nominalno iza Putina. Obe su izrazile “zabrinutost” zbog Putinovog rata.

Bajden, Si i drugi svetski lideri bi mogli da sklone svoje razlike u stranu i pošalju Putinu sledeću poruku: “Posegni za nuklearnim oružjem i osiguraćemo se da letiš”, zaključio je Klut.